3. 7.

Дани - Године
претходни дан - следећи дан

---

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартсб.

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартсб.

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартчт.

3. јул/јули/српањ (3. 7.) је 184. дан године по грегоријанском календару (183. у пријеступној години). До краја године има још 181 дан.

Догађаји

• 321. — римски цар Константин II, прогласио је недељу за дан одмора и верског обреда.
• 1583. — руски цар Иван Грозни убио је, у наступу гнева, сина. Овај аутократа спровео је значајне реформе у Русији, а због окрутног односа према бољарима добио је назив Грозни. Као трагични лик био је инспирација сликарима, музичарима, књижевницима, филмским редитељима...
• 1608. — француски истраживач Самуел де Цхамплаин основао је канадски град Квебек.
• 1775. — генерал Џорџ Вашингтон, касније изабран за првог председника САД (1789), званично је преузео команду над војском колониста у Америчком рату за независност.
• 1848. — покренут аустријски дневни лист Штампа (Дие Прессе).
• 1849. — француске трупе су ушле у Рим савладавши отпор снага Ђузепеа Гарибалдија и поново устоличиле поглавара римокатоличке цркве папу Пија IX.
• 1863. — Војска Уније у америчком грађанском рату у одлучној битци код Геттyсбурга поразила војску Конфедерације под генералом Леејем. Исти дан се генералу Гранту предала јужњачка тврђава Вицксбург на Миссиссипију, чиме је Конфедерација пресјечена напола.
• 1881. — под притиском Велике Британије, Турска је потписала конвенцију с Грчком којом су Грци добили Тесалију и делове Епира.
• 1940. — Британци су онеспособили велики део француске флоте стациониране у Орану у северној Африци да не би дошле у посед Немачке. Французи нису пристали да, након капитулације Француске, предају флоту добровољно, па је највећи део уништен, а погинуло је преко 1.000 француских морнара.
• 1944. — совјетске трупе су у Другом светском рату ослободиле главни град Белорусије Минск и заробиле 100.000 немачких војника.
• 1954. — у Великој Британији је укинуто рационисано снабдевање храном уведено током и по завршетку Другог светског рата.
• 1962. — Алжир је стекао независност после 132 године француске колонијалне власти.
• 1972. — Индија и Пакистан су потписали мировни споразум, чиме је окончан сукоб изазван 1971. грађанским ратом у Источном Пакистану (Бангладеш).
• 1987. — ратни злочинац из Другог светског рата Клаус Барби (Барбие), локални шеф Гестапоа, назван „касапин из Лиона“, осуђен је у Француској на доживотну робију.
• 1988. — Иран Аир лет 655: америчка крстарица УСС Винценнес оборила ирански путнички авион, након што је погрешно идентификован као ловац, погинуло 290 људи.
• 1995. — југословенски кошаркаши постали су европски шампиони на првенству у Атини. Победа је бурно прослављена у земљи, а одушевљење је било појачано и због трогодишње међународне изолације СР Југославије.
• 1996. — председник Русије Борис Јељцин победио је у другом изборном кругу комунистичког кандидата Генадија Зјуганова, и тиме започео други председнички мандат.
• 2001. — руски авион „тупољев 154“ срушио се код Иркутска. Погинуло је свих 145 путника и чланова посаде.
• 2001. — на првом појављивању пре Међународним судом за ратне злочине у Хагу бивши председник СРЈ Слободан Милошевић изјавио је да не признаје тај суд и одбио да се изјасни о оптужници која га терети за прогон, депортацију и убијање косовских Албанаца 1999.

Рођења

• 1423. — Луј XI, француски краљ.
• 1728. — Роберт Адам, шкотски архитект (у. 1792.).
• 1782. — Пиерре Бертхиер, француски геолог и рударски инжењер (у. 1861.).
• 1854. — Леош Јаначек, чешки складатељ.
• 1883. — Франз Кафка, чешки књижевник који је писао на њемачком језику.
• 1909. — Др. Михаило Андрејевић, био је српски љекар, ногометаш и истакнути ногометни радник (у. 1989.).
• 1912. — Јуре Францетић, хрватски војник и политичар, био је усташа, одговоран за покољ и прогон Срба и Јевреја и командант усташке бригаде Црна легија - а касније и командант свих јединица усташке војске у Босни и Херцеговини (у. 1942.).
• 1916. — Јохн Кундла, амерички професионални кошаркашки тренер.
• 1920. — Маријан Бадел, студент, политички комесар бригаде „Фрањо Огулинац Сељо“ и народни херој Југославије (у. 1944.).
• 1926. — Предраг Херуц — Брацо, шпорташ и судионик Народноослободилачке борбе (у. 1945.).
• 1927. — Кен Русселл, британски режисер.
• 1930. — Радослав Катичић, хрватски класични филолог и палеославист.
• 1937. — Том Стоппард, чешко-британски драмски писац.
• 1943. — Јудитх Дурхам, аустралска пјевачица.
• 1943. — Куртwоод Смитх, амерички телевизијски и филмски глумац.
• 1946. — Боло Yеунг, кинески борац мјешовитих борилачких спортова и глумац.
• 1952. — Мирсад Бећирбашић, босанскохерцеговачки књижевник.
• 1953. — Сенада "Нада" Топчагић, босанскохерцеговачка пјевачица фолк музике.
• 1958. — Ванеса Ојданић, српска епизодна глумица.
• 1962. — Том Цруисе, амерички глумац.
• 1962. — Тхомас Гибсон, амерички глумац.
• 1967. — Владан Алановић, бивши хрватски професионални кошаркаш.
• 1972. — Маја Петрин, била је хрватска глумица (у. 2014.)
• 1973. — Ивана Плецхингер, хрватска пјевачица и водитељица.
• 1973. — Óлафур Стефáнссон, умировљени исландски рукометаш.
• 1976. — Wандерлеи Силва, бразилски борац мјешовитих борилачких вјештина (Миxед Мартиал Артс, ММА).
• 1991. — Анастазија Пављученкова, руска тенисачица.

.

Смрти

• 1642. — француска краљица Марија де Медичи, кћерка тосканског војводе Франческа де Медичија. После убиства краља Анрија IV, владала је као регенткиња (1610-17) уз сина Луја XIII. За њу је грађена Палата Луксембург у Паризу, чије су дворане биле украшене 21 Рубенсовом сликом које се сада налазе у Лувру.
• 1904. — Теодор Херцл, оснивач и лидер ционистичког покрета. Организовао је први ционистички конгрес у Базелу (1897) и био је први председник Светске ционистичке организације. У делу „Јеврејска држава“ (1896) изнео је план за оснивање јеврејске државе у Палестини.
• 1969. — један од оснивача енглеске рок групе „Ролингстонс“ Брајан Џонс утопио се у свом базену под дејством прекомерне количине дроге.
• 1971. — Јим Моррисон, пјевач, легендарни вођа "Доорса" (* 1943.).
• 1987. — Наим еф. Хаџиабдић, босанскохерцеговачки реис.
• 2005. — Џафер Обрадовић, босанскохерцеговачки књижевни критичар, есејист и публицист.

Празници и дани сећања

.

---

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар