27. 12.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпт. |
Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартнд. |
Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпн. |
27. просинца/децембра (27. 12.) је 361. дан године по грегоријанском календару (362. у преступној години). До краја године има још 4 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 1831. — Енглески природњак Чарлс Дарвин испловио бродом у.Биглу." из Плимута.
- 1882. — Указом краља Милана Обреновића о одобрењу Трговинског споразума и Конзуларне конвенције са САД, успостављени дипломатски односи Србије и САД.
- 1927. — Један од вођа Октобарске револуције и први шеф совјетске дипломатије Лав Троцки искључен из Комунистичке партије пошто је у политичким сукобима победила фракција Јосифа Стаљина. Троцки потом протеран из СССР-а и убијен у Мексику 1940. по Стаљиновом налогу.
- 1945. — У Вашингтону основан Међународни монетарни фонд.
- 1945. — Основана Свјетска банка.
- 1945. — Кореја подјељена на двије државе (Сјеверну и Јужну).
- 1948. — Власти Мађарске ухапсиле римокатоличког кардинала Јожефа Миндсентија због антикомунистичког деловања.
- 1949. — Низоземска краљица Јулијана потписала документ којим је Индонезија добила суверенитет после више од три века низоземске колонијалне управе.
- 1956. — Флота УН почела чишћење Суецког канала који су Египћани онеспособили током Суецког рата, потопивши у њему већи број бродова.
- 1969. — Либија, Судан и Уједињена Арапска Република, унија Египта и Сирије, постигли договор о стварању војног, политичког и економског савеза.
- 1972. — Аустралија обуставила војну помоћ Јужном Вијетнаму и тиме окончала учешће у Вијетнамском рату.
- 1975. — Више од 400 рудара погинуло у експлозији у руднику угља у Часнали у индијској држави Бихар.
- 1978. — Шпањолска поновно демокрација након 40 година.
- 1985. — У истовременим нападима палестинских терориста на путнике испред шалтера израелске авикомпаније у.Ел Алу. на аеродромима у Риму и Бечу убијено 16 људи, међу њима и један нападач, а повређено више од 100.
- 1989. — Египат и Сирија после 12 година прекида обновили пуне дипломатске односе.
- 1995. — Француска извршила пету у серији нуклеарних проба у Јужном Пацифику, што је изазвало осуде широм света.
- 1996. — У Руанди почело прво суђење за геноцид учесницима масакра над 800.000 припадника племена Тутси 1994.
- 1996. — Бивши премијер Шпаније Фелипе Гонсалес саопштио да је Комисија ОЕБС-а утврдила да је коалиција у.Заједноу. победила на локалним изборима у 13 градова у Србији и у девет београдских општина. Потести грађана у Србији, који су тражили признавање изборних резултата, настављени упркос интервенцији полиције.
- 1998. — На северу Косова, после краткотрајног примирја, обновљени сукоби српских снага безбедности и косовских Албанаца.
- 1998. — Ирак саопштио да не признаје зоне забрањеног лета које је после Заливског рата 1991. Запад успоставио изнад севера и југа те земље и почео серију сукоба с америчким снагама.
- 2000. — Већина Руса за личност века изабрала вођу Октобарске револуције Владимира Иљича Лењина.
- 2000. — Кина и Куба у Хавани потписале протокол о јачању војне сарадње.
- 2001. — На општим изборима у Замбији, трећим општим изборима у тој земљи од стицања независности, гласачи сатима чекали да гласају.
.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1571. — Јоханнес Кеплер, њемачки астроном (у. 1630.).
- 1822. — Лоуис Пастеур, француски кемичар и биолог (у. 1895.).
- 1901. — Марлене Диетрицх, њемачко-америчка глумица и пјевачица (у. 1992.).
- 1910. — Зоран Бујас, хрватски психолог (у. 2004.).
- 1925. — Мицхел Пиццоли, француски глумац (--).
- 1927. — Иван Бркановић, хрватски складатељ (у. 1987.).
- 1927. — Хафиз Сулејман еф. Сараћ, босанскохерцеговачки реису-л-улема.
- 1931. — Јохн Цхарлес, бивши велшки ногометаш и тренер (у. 2004.).
- 1934. — Лариса Латињина, совјетска гимнастичарка.
- 1940. — Wиллиам Цлифф, белгијски пјесник.
- 1942. — Богољуб Петровић, српски глумац († 1995.).
- 1948. — Герáрд Депардиеу, легендарни француски и руски глумац, освајач награде Златни глобус и номиниран за Осцара.
- 1950. — Роберто Беттега, талијански ногометаш.
- 1960. — Антон Роп, словенски економист и политичар, бивши премијер Словеније и бивши предсједник Либералне демокрације Словеније (ЛДС).
- 1962. — Јое Мантелло, амерички глумац и редитељ.
- 1968. — Дубравка Мијатовић, српска глумица.
- 1979. — Андријана Будимир, бивша српска рукометашица.
- 1982. — Гиованни Церногораз, хрватски шпорташ, наступа у стрјељачкој дисциплини трап. Члан је великогоричког Стрјељачког друштва Горд. Из заједнице је хрватских Талијана.
- 1984. — Гиллес Симон, француски тенисер.
- 1988. — Хера Хилмар, исландска филмска глумица.
- 1990. — Милош Раонић, канадски тенисер, црногорског поријекла.
- 1997. — Ана Коњух, хрватска тенисачица.
.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1844. — Јован Мићић, рујански сердар.
- 1914. — Перо Будмани, хрватски језикословац и лексикограф (* 1835.).
- 1925. — Сергеј Александрович Јесењин, руски пјесник (р. 1895.).
- 1942. — Јуре Францетић, хрватски војник и политичар, био је усташа, одговоран за покољ и прогон Срба и Јевреја и командант усташке бригаде Црна легија - а касније и командант свих јединица усташке војске у Босни и Херцеговини (р. 1912.).
- 1972. — Лестер Боулс Пирсон, канадски државник.
- 1978. — Хуари Бумедијен, алжирски државник.
- 1979. — Хафизула Амин, авганистански председник.
- 1994. — Звонимир Кулунџић, хрватски публицист, библиолог и повјесничар (р. 1911.).
- 2011. — Анте Чедо Мартинић, хрватски глумац (р. 1960.).
- 2012. — Норман Сцхwарзкопф, генерал америчке војске (р. 1934.).
- 2016. — Царрие Фисхер, америчка глумица (р. 1956.).
.
Благдани
[уреди | уреди извор].
Празници и дани сећања
[уреди | уреди извор].
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар