23. 1.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартнд. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпн. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартчт. |
23. јануар/сијечањ (23. 1.) је 23. дан године по грегоријанском календару. До краја године има још 342 дана (343 у пријеступној години).
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 1556. — Схаанxи потрес 1556., најсмртоноснији потрес у људској повијести, погодио је провинцију Схаанxи, у средишту Кине. Према процјенама, погинуло је 830.000 људи а велик број домова и грађевина је уништено.
- 1719. — уједињењем Вадуза и Шеленберга створена кнежевина Лихтенштајн.
- 1793. — Русија и Пруска споразумеле се о другој подели Пољске.
- 1878. — током руско-турског рата Британија, на захтев султана Абдул Хамида II, послала своју флоту у Констатинопољ.
- 1920. — Низоземска одбила да савезницима изручи бившег немачког цара Вилхелма II, који је по абдикацији у новембру 1918. емигрирао у Низоземску. Његово изручење тражено због злочина у Првом светском рату.
- 1943. — британска Осма армија под командом фелдмаршала Монтгомерија заузела, у Другом светском рату, Триполи у Либији.
- 1945. — совјетске трупе у Другом светском рату, напредујући ка Берлину, избиле на реку Одру у Пољској.
- 1968. — морнарица Северне Кореје у територијалним водама заробила амерички шпијунски брод „Пуебло“. Посада брода пуштена на слободу у децембру.
- 1997. — београдски студенти ватрометом, пиштаљкама и трубама обележили 100. сат непрекидног стајања пред полицијским кордоном у Коларчевој улици, у центру Београда. Полиција 24. децембра почела да спречава студентске и грађанске антирежимске демонстрације које су почеле 20. новембра због фалсификовања резултата локалних избора у Србији.
- 2000. — више од милион демонстраната прошло кроз центар Мадрида протестујући због ескалације насиља баскијске сепаратистичке групе ЕТА, у чијим је насилничким акцијама током 32 године убијено око 800 људи.
- 2002. — у пакистанском главном граду Карачију киднапован, а касније и убијен, дописник америчког „Вол стрит журнала“ Даниел Перл, који је истраживао исламске милитантне групе у тој земљи.
.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 599. — Таизонг од Танга, кинески цар из династије Танг (у. 649).
- 1783. — Мари Анри Бејл (Стендхал), француски писац.
- 1785. — Царл Адолф Агардх, шведски ботаничар.
- 1799. — Алоис Негрелли вон Молделбе, аустријски инжињер и конструктор Суеског канала.
- 1828. — Саигō Такамори, јапански самураи.
- 1832. — Едуар Мане, француски сликар.
- 1840. — Ернст Аббе, њемачки астроном, математичар и физичар.
- 1857. — Андрија Мохоровичић, хрватски геофизичар (у. 1936.).
- 1872. — Јоже Плечник, словеначки архитекта.
- 1878. — Харрy Стеиер, њемачки тенор.
- 1892. — Ертé, руски илустратор, сценограф и модни креатор.
- 1898. — Сергеј Михајлович Ејзенштејн, најзначајнији руски филмски режисер и теоретичар.
- 1899. — Хумпхреy Богарт, глумац (у. 1957.).
- 1903. — Георге Орwелл, књижевник (у. 1950.).
- 1910. — Јеан Баптисте Реинхардт, белгијски јазз музичар.
- 1919. — Боб Паислеy, бивши енглески ногометни тренер и ногометаш (* 1996.).
- 1928. — Жана Моро, француска филмска глумица.
- 1940. — Стјепан Ламза, умировљени хрватски ногометаш. Један је од највећих Динамових играча у повијести.
- 1944. — Рутгер Хауер, низоземски филмски глумац (у. 2019.).
- 1957. — Царолине од Ханновера, старија кћер кнеза Раиниера III од Монака и кнегиње Грације Патриције.
- 1962. — Ненад Грачан, бивши је хрватски ногометаш и некадашњи изборник хрватске ногометне репрезентације до 21 године.
- 1962. — Гордана Бјелица, српска филмска, позоришна и телевизијска глумица.
- 1964. — Бхаррат Јагдео, Гуyански предсједник.
- 1967. — Наим Сüлеyманоглу, турски дизач тегова.
- 1969. — Андреј Канчелскис, бивши руски ногометаш и тренер.
- 1970. — Аријан Комазец, бивши хрватски професионални кошаркаш.
- 1974. — Тиффани Тхиессен, америчка глумица.
- 1975. — Тхомас Брдарић, њемачки ногометаш, хрватског подријетла.
- 1984. — Арјен Роббен, низоземски ногометаш.
- 1984. — Драган Мрђа, српски ногометаш и ногометни репрезентативац.
- 1986. — Пабло Андúјар, шпањолски тенисер.
.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1516. — Фернандо II, краљ Арагоније од 1479.
- 1744. — Гиамбаттиста Вицо, талијански повјесничар и новинар (р. 1668.).
- 1805. — Цлауде Цхаппе, француски иноватор (* 1763.).
- 1806. — Вилијам Пит Млађи, енглески државник.
- 1931. — Ана Павловна Павлова, руска балерина.
- 1939. — Маттхиас Синделар, аустријски ногометаш (р. 1903.).
- 1941. — Фрањо Ханаман, хрватски изумитељ, знаменити кемичар и металург, изумитељ прве економичне електричне жаруље с металном нити (р. 1878.).
- 1944. — Едуард Мунк, норвешки сликар.
- 1981. — Самуел Барбер, амерички складатељ (р. 1910.).
- 1989. — Салвадор Дали, шпански надреалистички сликар.
- 1996. — Желимир Јанеш, хрватски кипар (р. 1916.).
- 2002. — Пјер Бурдије, француски социолог.
- 2003. — Нелл Цартер, америчка глумица.
- 2004. — Хелмут Неwтон, фотограф.
- 2017. — Јоја Рицов, хрватски књижевник и професор, антитоталитарист (р. 1929.).
- 2017. — Мирко Гргин, бивши хрватски кошаркаш (р. 1954.).
- 2017. — Горден Каyе, енглески глумац (р. 1941.).
.
Празници и дани сећања
[уреди | уреди извор]- Српска православна црква слави:.
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар