22. 10.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартнд. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартут. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпт. |
22. листопада/октобра (22. 10.) је 295. дан године по грегоријанском календару (296. у пријеступној години). До краја године има још 70 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 1725. — Петра Великог крунају за цара.
- 1746. — установљен амерички универизитет Принцетон.
- 1797. — Андре-Јацqуес Гарнерин изнад Париза као први човјек скочи са падобраном са висине 1.000 м.
- 1878. — Основана Домољубна задруга за помоћ страдалницима у Задру. Овај се датум узима као дан оснивања Црвеног крижа у Хрватској.
- 1887. — Никола Тесла пријави својих првих шест изума у уреду за патент у Неw Yорк-у.
- 1927. — Умро је српски писац Борисав Станковић, један од зачетника модерне српске прозе. Приказујући живот родног Врања с краја 19. вијека, дао је и психолошку анализу личности, уносећи први пут у српску литературу еротику и сензуалност ("Из старог јеванђеља", "Стари дани", "Коштана", "Нечиста крв", "Под окупацијом").
- 1935. — Лаос постаје независан.
- 1963. - тијеком Главне скупштине УН-а, Јосип Броз Тито по први (од три) пута посјећује Бијелу кућу с предсједником Јохном Ф. Кеннедyем[1]
- 1972. — у Сајгону се састану Хенрy Киссингер и јужновијетнамски предсједник Нгујен Ван Тхиеу.
- 1987. — Примјерак ријетке едиције Гутенбергове библије продат у аукцијској кући Цхристие у Неw Yорку за рекордних 5,39 милиона долара.
- 1987. — У 87. години умрла Гéралдине Нагy-Аппонy, бивша албанска краљица. 1938. се удала за краља Зогуа муслиманског вођу, који се 10 година раније сам прогласио монархом. Албанију напустили у априлу 1939, са сином Лека, тада бебом, по инвазији Италије.
- 1991. — Утемељена 128. бригада ХВ, Ријека.
- 1992. — Започела војна Операција Влаштица у дубровачком залеђу.
- 1992. — На путу Прибој — Рудо, у мјесту Миоче, припадници српске паравојне формације. Осветници зауставили аутобус и послије легитимисања извели 16 Бошњака и камионима их превезли у Вишеград. Ту су мучени, а потом ликвидирани на обали Дрине.
- 1999. — У експлозији аутобомбе у Бањој Луци тешко рањен Жељко Копања, власник, директор и главни уредник Независних новина и НЕС радија из овог града.
.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1688. — Надир, перзијски шах.
- 1811. — Франз Лисзт, аустријски складатељ мађарског поријекла († 1886.).
- 1822. — Фриедрицх Wилхелм Густав Спöрер, њемачки астроном.
- 1844. — Сарах Бернхардт, француска глумица († 1923.).
- 1870. — Лорд Алфред Доуглас, енглески писац.
- 1870. — Иван Алексејевич Бунин, руски књижевник († 1953.).
- 1881. — Цлинтон Дависсон, амерички физичар и нобеловац.
- 1899. — Андрија Хебранг, хрватски и југославенски политичар, члан ЦК КПЈ и министар у влади ФНРЈ († 1949.).
- 1899. — Јурај Планчић, хрватски сликар († 1930.).
- 1913. — Бао Даи, последњи виетнамски цар.
- 1917. — Јоан Фонтаине, британска глумица († 2013.).
- 1920. — Тимотхy Леарy, амерички писац и психолог († 1996.).
- 1929. — Лав Јашин, руски ногометаш, најбољи вратар, играо за Совјетски Савез († 1990.)
- 1938. — Дерек Јацоби, енглески глумац.
- 1943. — Цатхерине Денеуве, француска филмска глумица.
- 1949. — Арсèне Wенгер, француски ногометни тренер и играч.
- 1952. — Јефф Голдблум, амерички глумац.
- 1955. — Билл Цондон, амерички редитељ и сценариста.
- 1961. или 1962. — Антон Јосиповић, хрватски и југославенски боксач.
- 1964. — Дражен Петровић, хрватска кошаркашка легенда († 1993.).
- 1971. — Томислав Ерцег, хрватски ногометаш.
- 1971. — Аманда Цоетзер, јужноафричка тенисерка.
- 1973. — Андрéс Палоп, шпањолски ногометаш.
- 1975. — Мíцхел Салгадо, шпањолски ногометаш.
- 1976. — Хелен Сведин, шведска манекенка и модел.
- 1977. — Грит Јурацк, њемачка рукометашица.
- 1979. — Дони, бразилски ногометаш.
- 1987. — Миккел Хансен, дански рукометаш.
.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 741. — Карел Мартел, утемељитељ владавине Каролинга у Франачкој држави.
- 1792. — Гуиллауме-Јосепх-Хyацинтхе-Јеан-Баптисте Ле Гентил, француски астроном.
- 1906. — Паул Цéзанне, француски сликар чије дело представља прелаз између импресионизма с краја 19. века и кубизма с почетка 20. века. (* 1839.).
- 1927. — Борисав "Бора" Станковић, српски књижевник (* 1876.).
- 1958. — Петар Паллавицини, југословенски вајар (* 1887.).
- 1963. — Јохн Ф. Кеннедy, предсједник САД (* 1917.).
- 1968. — Владимир Турина, хрватски архитект (* 1913.).
- 1973. — Пабло Цасалс, шпањолски виолочелист, диригент и складатељ (* 1875.).
- 1987. — Лино Вентура, италијански глумац (* 1919.).
- 2001. — Сораја Исфандијари Бахтијари, иранска љепотица, припадница високог друштва и друга супруга иранског шаха Мохаммад Реза Пахлави (* 1932.).
- 2002.— Гералдине оф Албаниа, бивша албанска краљица (* 1915).
.
Благдани
[уреди | уреди извор].
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар
- ↑ Yугославиа анд УСА: Тито ат тхе Wхите Хоусе Архивирано 2016-08-19 на Wаyбацк Мацхине-у, Yугославиан Тимес. Приступљено 16. листопада 2016.