21. 2.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпн. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартчт. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпт. |
21. вељаче/фебруар (21. 2.) 52. је дан године по грегоријанском календару (53. у преступној години). До краја године има још 313 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 1431. — Почело суђење Јованки Орлеанки.
- 1513. — Папа Јулије II, заштитник умјетности и умјетника. Током његовог понтификата(од 1503) Папска држава је постала центар умјетности и културе. По папиној наруџби Микеланђело је осликао Сикстинску капелу, Рафаел његове приватне одаје, а Браманте је реконструисао цркву Светог Петра.
- 1598. — Борис Годунов крунисан за руског цара.
- 1613. — Михаел Романов крунисан за руског цара.
- 1795. — Француска уставом установљава слободу вјероисповијести.
- 1848. — У Лондону објављен "Манифест Комунистичке партије".
- 1874. — Бењамин Дисраели постаје британски премијер.
- 1911. — Јапан и САД потписали трговински уговор којим је ограничен прилив јапанских радника у САД.
- 1916. — Почетак Верденске битке у којој је погинуло више од 1,000,000 војника.
- 1922. — Независност Египта.
- 1943. — Други свјетски рат: Британски краљ Георге VI доделио Совјетима одликовање "Мач части" за одбрану Стаљинграда.
- 1947. — Амерички проналазач Едвин Херберт Ленд у Њујорку представио прву "инстант-камеру", полароид.
- 1958. — Гамал Абдел Насер изабран за првог председника Уједињене Арапске Републике, федерације Египта и Сирије.
- 1972. — Рицхард Ниxон посјетио НР Кину. Тиме је постао први [ [Сједињене Америчке Државе|амерички]] предсједник који је био у НР Кини од њеног установљавања 1949.
- 1974. — У Скупштини СФРЈ усвојен је нови Устав.
- 1983. — У етничким немирима после избора у индијској држави Асам погинуло више од 800 људи.
- 1987. — Сиријска војска улази у Бејрут.
- 1992. — Савет безбедности Уједињених нација донео резолуцију 743 о упућивању мировних снага УН у Југославију с мандатом од 12 месеци.
- 1997. — За градоначелника Београда изабран лидер Демократске странке Зоран Ђинђић.
- 2001. — У Кандахару, седишту талибана, више од 1.000 људи присуствовало јавном извршењу смртне казне вешањем две жене оптужене за проституцију.
- 2002. — Председник САД Џорџ Буш допутовао у званичну посету Кини, у прву посету једног председника САД Кини после 30 година.
.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1728. — Петар III., руски цар.
- 1791. — Царл Цзернy, аустријски пијанист.
- 1794. — Антонио Лопес де Санта Ана, мексички генерал и државник. .
- 1836. — Лéо Делибес, француски складатељ.
- 1837. — Росалíа де Цастро, шпањолска пјесникиња.
- 1866. — Аугуст вон Wассерманн, њемачки бактериолог.
- 1875. — Жан Калман, најстарија особа на свету, Францускиња. Живела је 122 године и 164 дана († 1997.).
- 1880. — Wалдемар Бонселс, њемачки књижевник (Пчелица Маја).
- 1886. — Вале Воук, хрватски ботаничар словенског поријекла († 1962).
- 1893. — Андрес Сеговиа, шпањолски гитарист.
- 1895. — Милан Кашанин, српски књижевник и историчар умјетности († 1981) (по старом календару; касније задржано и по новом календару).
- 1907. — Wyстан Хугх Ауден, амерички пјесник енглеског поријекла († 1973).
- 1909. — Јан Вацлав Сладек, чешки сликар и графичар.
- 1917. — Иво Витић, хрватски архитект († 1986).
- 1924. — Роберт Габриел Мугабе, зимбабвеански политичар и државник.
- 1925. — Иво Калина, хрватски сликар († 1995).
- 1927. — Гуy Митцхелл, амерички пјевач.
- 1933. — Нина Симоне, америчка пјевачица јазза и блуеса.
- 1937. — Харалд V, норвешки краљ.
- 1943. — Давид Геффен, амерички музички и филмски продуцент.
- 1952. — Виталиј Чуркин, стални представник Русије у Уједињеним нацијама († 2017.).
- 1962. — Цхуцк Палахниук, амерички књижевник (Фигхт Цлуб).
- 1966. — Дејан Брђовић, српски и југословенски одбојкашки репрезентативац и тренер († 2015).
- 1968. — Мирсад Дедић, бивши босанскохерцеговачки ногометаш.
- 1973. — Пауло Ринк, бразилски-њемачки ногометаш, који наступа за Њемачку.
- 1979. — Натхалие Децхy, француска тенисачица.
- 1984. — Еразем Лорбек, словенски кошаркаш.
- 1984. — Ахмад Схарбини, хрватски ногометаш, палестинских коријена.
- 1984. — Андреас Сеппи, талијански тенисач.
- 1985. — Георгиос Самарас, грчки ногометаш.
- 1987. — Анас Схарбини, хрватски ногометаш, палестинских коријена.
- 1991. — Риyад Махрез, алжирски ногометаш.
.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1437. — Џејмс I, шкотски краљ. .
- 1513. — Папа Јулије II, заштитник уметности и уметника. (*1443)..
- 1677. — Баруцх де Спиноза, низоземски филозоф.
- 1926. — Хеике Камерлингх Оннес, холандски физичар.
- 1941. — Фредирицк Бантинг, канадски нобеловац.
- 1965. — Малцолм X, борац за права америчких црнаца. (* 1925.).
- 1968. — Хауард Флори, аустралијски научник. (*1898).
- 1984. — Михаил Шолохов, руски књижевник, аутор романа "Тихи Дон".
- 1985. — Лоуис Хаywард, британски глумац.
- 1991. — Маргот Фонтејн, енглеска балерина. .
- 2004. — Јохн Цхарлес, бивши велшки ногометаш и тренер (р. 1931.).
- 2006. — Мирко Марјановић, српски политичар.
.
Празници и дани сјећања
[уреди | уреди извор]- Српска православна црква слави:.
.
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар