2014

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Миленијум: 3. миленијум
Вјекови: 20. вијек21. вијек22. вијек
Деценија: 1980-е  1990-е  2000-е  – 2010-е –  2020-е  2030-е  2040-е
Године: 2011 2012 201320142015 2016 2017
За остала значења, види 2014 (разврставање).
2014. по календарима
Грегоријански 2014. (MMXIV)
Аб урбе цондита 2767.
Исламски 1435–1436.
Ирански 1392–1393.
Хебрејски 5774–5775.
Бизантски 7522–7523.
Коптски 1730–1731.
Хинду календари
Викрам Самват 2069–2070.
Схака Самват 1936–1937.
Кали Yуга 5115–5116.
Кинески
Континуално 4650–4651.
60 година Yанг Дрво Коњ
(од кинеске Нг.)
Холоценски календар 12014.
п  р  у
Подробније: Календарска ера

Година 2014. је редовна година која почиње у среду по грегоријанском календару (линк показује календар).

Ова година је од УН означена као:

  • Међународна година породичних фарми
  • Међународна година кристалографије
  • Међународна година малих острвских држава у развоју
  • Почетак Међународне деценије (2014-2024) одрживе енергије за све


Догађаји

[уреди | уреди извор]

Јануар/Сијечањ

[уреди | уреди извор]
Евромајдан у Кијеву

Фебруар/Вељача

[уреди | уреди извор]
Кантонална влада у Тузли
  • 1. 2. - Кошава у Вршцу дувала до 168 км/х (47 м/с). Ових дана: много завејаних аутомобила у Војводини, снијег, нестанак струје, страдање шуме у Горском котару.
  • 5 - 6. 2. - Раднички протести у Тузли прерасли у нереде.
  • 6. 2. - Сукоб студената и полиције испред ректората у Приштини.
  • 7. 2. - Протести у БиХ: Запаљена зграда Предсједништва БиХ, као и кантоналних влада у Сарајеву, Тузли, Зеници, Мостару и Бихаћу.
  • 7 - 23. 2. - Зимска олимпијада у Сочију. Ивица Костелић узео сребрну медаљу.
  • 9. 2. - Швајцарски референдум подржао са 50,3% ограничење усељавања из Европске уније.
  • 11. 2. - "Шакали" осуђени на 106 година затвора због злочина код Пећи 1999.
  • 12. 2. - Почињу опозициони протести у Венецуели.
  • ц. 14. 2. - Поплаве око Купе (највиши водостај у Карловцу за 40 година). Поплаве и у Енглеској (Сомерсет Левелс).
  • 18 - 20. 2. - Сукоби полиције и демонстраната на Мајдану у Кијеву, најмање 77 погинулих.
  • 22. 2. - Украјинска револуција: Парламент (Рада) гласа за смену председника Јануковича који је ноћас напустио главни град након склапања споразума с опозицијом. Ослобођена Јулија Тимошенко.
  • 22. 2. - Маттео Рензи (39, ДС) нови премијер Италије.
  • 28. 2. - Кримска криза: "неидентификовани" војници заузели симферопољски и севастопољски аеродром, руски брод блокирао луку Балаклава - полуострво је наредних дана стављено под руску контролу.

Март/Ожујак

[уреди | уреди извор]
Потрага за Малаyсиа Аирлинес лет 370
  • 11. 3. - Бивши премијер Иво Санадер неправомоћно осуђен на 9 година за корупцију а ХДЗ на близу 4 милијуна еура казне и одузимања протуправно стечене користи.
  • 16. 3. - Србија Ванредни избори у Србији:
    • скупштински: СНС 158 мандата (+85), СПС-ПУПС-ЈС 44 (исто), ДС 19 (-48), НДС и коал. 18 мандата.
    • локални у Београду: апсолутна већина за СНС.
  • 18. 3. - Дарко Шарић изручен Србији након што се предао у некој латиноамеричкој земљи - оптужен за трговину кокаином и прање новца.
  • 18. 3. - Русија анектирала Републику Крим, чију је независност јуче признала, као и град Севастопољ на истом полуострву (закон потписан 21. 3.) - Запад одговара ограниченим санкцијама и искључењем Русије из Г8. То је први пут у европској хисторији да је једна држава припојила дио територија неке друге државе од другог свјетског рата.
  • 22. 3. - Клизиште у месту Осо, Wасхингтон, 43 мртвих.
  • 24. 3. - Суд у Египту осудио на смрт 528 припадника Муслиманског братства за убиство једног полицајца.
  • 28. 3. - Ангелина Јолие у посети БиХ, одала почаст жртвама силовања.
  • 30. 3. - Локални избори у Турској оцењени као успех владајуће Странке правде и развоја премијера Ердоğана.

Април/Травањ

[уреди | уреди извор]
  • 6. 4. - Парламентарни избори у Мађарској, први по новом уставу и изборном закону који глас даје и дијаспори: 133 од 199 мандата за Орбáнов Фидесз.
  • 7. 4. - Проруски активисти прогласили "Доњецку Народну Републику" - наредних десетак дана заузимање кључних објеката у више градова, слични прогласи у Харкову и Луганску.
Александар Вучић, премијер Србије 2014-17, председник 2017-...
  • 10. 4. - Грчка продала обвезнице за три милијарде еура, први пут после 4 године, уз шестоструку потражњу.
  • 11. 4. - Српскохрватска Wикипедија прешла 150.000 чланака.
  • 14. 4. - Боко Харам извео експлозију у нигеријског престоници Абуја - 75 мртвих. Сутрадан отимају 230 ученица у држави Борно (40 је успело побећи) - ово изазива глобалну кампању Бринг Бацк Оур Гирлс.
  • 16. 4. - Ферибот Сеwол потонуо поред Јужне Кореје - око 300 утопљених, углавном ђака на излету.
  • 18. 4. - У лавини на Монт Евересту погинуло 16 Схерпи.
  • 20. 4. - Пуцњава код контролног пункта близу Словјанска на истоку Украјине са неколико мртвих.
  • 27. 4. - Канонизација Ивана XXIII. и Ивана Павла II..
  • 27. 4. - Александар Вучић на челу нове владе Србије (до 2017, председник Републике 2017-...).
  • 27. 4. - Владајућа ВМРО-ДПМНЕ побеђује на парламентарним и председничким изборима у Македонији.
  • 28. 4. - Потврђена пресуда Јанезу Јанши на две године затвора због афере Патриа.

Мај/Свибањ

[уреди | уреди извор]
Поплаве на Балкану

Јун/Липањ

[уреди | уреди извор]
  • 2. 6. - Телангана постала 29. индијска држава (издвојена из Андхра Прадесха).
  • 7. 6. - Славко Линић гласовима 50:47 искључен из СДП након што је оптужио премијера Милановића за непотизам, клијентелизам и злоупотребу медија и репресивног апарата против њега и његове обитељи.
  • 8. 6. - Превремени парламентарни избори на Косову, први на целој територији - поново највише гласова за Демократску партију Косова Хасхима Тхација.
  • 8. 6. - Бугарска објавила да обуставља рад на гасоводу Јужни ток након критика из ЕУ и САД.
Исламска држава у Ираку и Шаму - подручје у јуну 2014.

Јул/Српањ

[уреди | уреди извор]
  • 1. 7. - Италија председава ЕУ.
Операција Заштитна ивица: рушевине у Гази
Путања Малаyсиа Аирлинес лет 17
  • 16. 7. - Донаторска конференција у Бриселу: обећано 995 милиона еура за поплављена подручја у Србији и 809 милиона за БиХ.
  • 16. 7. - Окружни суд у Хагу пресудио да је Холандски батаљон одговоран за смрт 300 Бошњака у Поточарима 1995..
  • 16. 7. - Европски суд за људска права пресудио да Словенија и Србија морају вратити стару девизну штедњу из некадашње Љубљанске банке одн. Инвестбанке.
  • 17. 7. - Малаyсиа Аирлинес лет 17: авион са 298 особа оборен изнад источне Украјине.
  • 24. 7. - Аир Алгéрие лет 5017 пао у Малију, 116 мртвих.
  • 26. 7. - Орбáнов говор у Тушнаду, румунски Ердељ: Мађарска је раскинула са либералном демократијом, позитивне примере дају Сингапур, Кина, Индија, Турска и Русија[3].
  • ц. 27. 7. - Српскохрватска Wикипедија има 200.000 чланака.
  • 29. 7. - Извештај Јохна Цлинта Wиллиамсона, главног тужиоца специјалног истраживачког тима ЕУЛЕX-а: неки бивши руководиоци ОВК чинили ратне злочине, за сада нема доказа о трговини органима.
  • 29. 7. - У Србији ступио на снагу измењени Закон о раду.
  • 30. 7. - Аргентина у селективном дефаулт-у, због судске пресуде у САД да се дугови морају исплатити упорним хеџ-фондовима који нису прихватили реструктурацију.
  • јул/август - Наставак кишовитог времена у региону, с местимичним непогодама и поплавама.

Август/Аугуст/Коловоз

[уреди | уреди извор]
Болница у Сиера Леонеу где се врше тестови на еболу
Рат у источној Украјини
Р.Т. Ердоğан, премијер Турске 2003-14, председник 2014-...
  • 28. 8. - Шумокрадице с Косова убиле жандарма Стевана Синђелића код Мердара.
  • 28. 8. - Берлински састанак регионалних лидера[7].
  • 29. 8. - Представници БиХ, Црне Горе, Хрватске и Србије потписали Мостарску декларацију о несталима.
  • 29. 8. - Битка за Иловајск: стотине украјинских војника гину током повлачења из града, тврде да је у борби учествовала и руска војска.

Септембар/Рујан

[уреди | уреди извор]
  • 30. 8. - 14. 9. - Кошаркашки светски куп ФИБА 2014 у Шпанији: САД 1, Србија 2, Хрватска 10; Милош Теодосић у тиму првенства.
  • 1. 9. - У Србији почели да раде јавни бележници (нотари).
  • 4. 9. - Од горског удара и обрушавања страдала петорица рудара у јами Распоточје код Зенице, сутрадан спашено 29 рудара.
  • 5. 9. - Закључено примирје у Украјини (бројна кршења).
  • 5. 9. - У Загребу склопљена прва истосполна заједница у Хрватској - Хрват и Србин.
  • 8. 9. - Марин Чилић освојио УС Опен, побиједио Кеи Нисхикорија 3:0.
  • 10. 9. - Акција "Бренд" ("Месо") у БиХ, ухапшени браћа Лијановић и још неколико особа.
  • 10. 9. - Београдски адвокати ступили у штрајк, недељу дана касније им се придружују колеге из остатка земље (штрајк траје до јануара).
  • ц. 13. 9. - "Исламска држава" убила британског хуманитарца Давида Хаинеса (раније живио у Сиску).
Шкотска остаје у УК
  • 13. 9. - Купа у Карловцу достигла рекордних 834 цм, сутрадан рекордно и на Мури. У источној Србији 15 - 16. пало 150 литара кише, најтеже у Текији и Грабовици.
  • 18. 9. - Шкотски референдум о независности: 55% против.
  • 21. 9. - Споразум афганистанских председничких кандидата након вишемесечног спора: Асхраф Гхани ће бити председник (од 29. 9.), Абдуллах Абдуллах именује "директора" са овластима налик премијерским.
  • 22. 9. - Ваздушни удари САД и коалиције против I.D. пренесени и на Сирију.
  • 22. и 24. 9. - НАСА-ина мисија МАВЕН одн. индијски "Мангалyаан" постављени на орбиту око Марса.
  • 26. 9. - Управа београдске ТВ Б92 саопштила да се емисија "Утисак недеље" Оље Бећковић одлаже до даљњег, она каже да је забрањена (последња емисија емитована 29. јуна, гост Владимир Беба Поповић).
  • 26. 9. - Код мексичког града Игуала киднапована и убијена 43 студента која су протестовала против локалне власти.
  • 27. 9. - Изненадна ерупција вулкана Онтаке у Јапану, страдало најмање 47 шетача.
  • 28. 9. - У Београду уз велико обезбеђење одржана прва Парада поноса од 2010., мањи инциденти даље од поворке: нападнута зграда Б92, претучен Андреј Вучић, премијеров брат.
  • 28. 9. - У Хонг Конгу почео протест Оццупy Централ wитх Лове анд Пеаце, познат и као "протест кишобрана" - од пекиншких власти се тражи универзално право гласа и грађанско номиновање кандидата (до децембра).
Музичка академија у Загребу

Октобар/Листопад

[уреди | уреди извор]
  • 6. 10. - Медицинска сестра у Шпанији стављена у изолацију - прва особа која се заразила еболом ван Африке (опоравила се).
  • 7. 10. - Нереди Курда у Турској због пасивности те земље током борби између "Исламске Државе" и Курда у месту Кобани/Аyн ал-Араб са сиријске стране границе.
  • 9. 10. - Почела блокада Филозофског факултета у Београду[8] (до децембра).
  • 12. 10. - БиХ Опћи избори у Босни и Херцеговини 2014.
  • 14. 10. - Фудбалска утакмица Србија - Албанија прекинута након провокације албанских навијача (дрон са картом велике Албаније) и туче на терену. Следе инциденти у Србији, Црној Гори и Албанији.
  • 14. 10. - У Непалу, 41 трекер страдао од изненадне мећаве.
  • 16. 10. - Војна парада у Београду поводом 70 година ослобођења града, гост Владимир Путин.
Оне Wорлд Траде Центер
  • 19. 10. - Ухићени загребачки градоначелник Милан Бандић и још 18 особа под сумњом на корупцију, злоупотребу положаја и овласти и трговање утјецајем.
  • 20. 10. - Председник Тотала Цхристопхе де Маргерие погинуо у авионској несрећи на московском аеродрому Внуково.
  • 20. 10. - У Загребу почео просвјед бранитеља.
  • 21. 10. - Осцар Писториус добио пет година за убиство из нехата своје девојке Рееве Стеенкамп 2013.
  • 22. 10. - Акција "Гибралтар" у БиХ усмјерена против организираног криминала и финанцијских малверзација.
  • 22. 10. - Пуцњава на Парлиамент Хиллу: нападач убио војника и затим упао у канадски парламент.
  • 26. 10. - Преко 30 египатских војника погинуло од ауто-бомбе на североисточном Синају, у земљи уведено тромесечно ванредно стање.
  • 26. 10. - Избори у Тунису, већину гласова добиле секуларистичке партије.
  • 30. 10. - Прорадила регионална информативна телевизија Н1, у партнерству са ЦНН.
  • 31. 10. - Након протеста широм Буркине Фасо, председник Блаисе Цомпаорé дао оставку након 27 година власти.

Новембар/Студени

[уреди | уреди извор]
Јеан-Цлауде Јунцкер
Пословни центар Стројарска
Росетта и Пхилае
  • 12. 11. - Лендер Пхилае са летјелице Росетта се спустио на комету 67П/Чурјумов-Герасименко.
  • 14. 11. - Бизнисмен Милан Беко тешко рањен у Београду.
  • 16. 11. - Либерал Клаус Иоханнис изабран за председника Румуније, победио социјалдемократског премијера Понту.
  • 16. 11. - Хрватски навијачи изазвали нереде у Милану.
  • 18. 11. - Ледени талас и снежне олује у САД - мраз забележен у свих 50 држава, укључујући Хаваје, преко два метра снега у Буффало, Неw Yорк.
  • 18. 11. - Двојица Палестинаца напали ножевима и секирама синагогу у Јерусалиму, убили четворо Јевреја (најновији у низу инцидената).
  • 21. 11. - У Истанбулу убијен навијач Црвене Звезде Марко Ивковић.
  • 22. 11. - Утакмица Динамо-Хајдук одложена након што неки припадници "Торциде" нису пуштени на стадион (Динаму додјељено 3:0, велико окупљање у Сплиту 29. 11.).
  • 24. 11. - Нереди, паљевине и пљачке у Фергусон, Миссоури након што порота није желела оптужити полицајца који је убио црног тинејџера.
  • 27. 11. - Резолуција Европског парламента осуђује Шешељеве изјаве.
  • 28. 11. - Напад на џамију у севернонигеријском граду Кано, преко 120 мртвих.

Децембар/Просинац

[уреди | уреди извор]
Пупинов мост
  • 17. 12. - Сонy одустао од приказивања филма Тхе Интервиеw, комедије на рачун севернокорејског лидера, након хакерских упада и претњи; два дана касније ФБИ окривио Северну Кореју (након реакција јавности и председника, ограничено приказивање од 25. 12.).
  • 18. 12. - Премијери Србије и Кине, Вучић и Кеqианг, отворили у Београду Пупинов мост (Земун-Борча, током градње називан Кинески мост).
  • 19. 12. - Курди извештавају да су деблокирали Синџарску планину на којој се од августа налазе избеглице, углавном Јазиди.
  • 21. 12. - Беји Цаид Ессебси изабран за председника Туниса на првим демократским изборима.
  • 22. 12. - Свечани почетак градње Никарагванског канала - предвиђено да га кинеска фирма ХКНД Гроуп изгради за 5 година и 50 милијарди долара (судбина канала у 2018. још увек нејасна).
  • 28. 12. - Хрватска Предсједнички избори у Хрватској: предс. Иво Јосиповић и Колинда Грабар-Китаровић (ХДЗ) у другом кругу.
  • 28. 12. - НАТО-ова мисија у Афганистану ИСАФ званично окончала борбену мисију, остаје 13.000 војника за обуку афганске армије.
  • 28. 12. - Индонесиа АирАсиа лет 8501 пао у Јаванско море са 162 особе.
  • 28. 12. - Пожар на фериботу Норман Атлантиц близу Крфа (тј. Отонија), десетак мртвих; истог дана судар два теретна брода код Равенне са неколико мртвих.
  • 29. 12. - Грчки парламент не успева изабрати председника републике - расписани ванредни избори за 25. јануар.

Годишњице/Обљетнице

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: :Категорија:Умрли 2014.

Јануар/Сијечањ

[уреди | уреди извор]

Фебруар/Вељача

[уреди | уреди извор]

Март/Ожујак

[уреди | уреди извор]

Април/Травањ

[уреди | уреди извор]

Мај/Свибањ

[уреди | уреди извор]

Јун/Јуни/Липањ

[уреди | уреди извор]

Јул/Јули/Српањ

[уреди | уреди извор]

Август/Аугуст/Коловоз

[уреди | уреди извор]

Септембар/Рујан

[уреди | уреди извор]

Октобар/Листопад

[уреди | уреди извор]

Новембар/Студени

[уреди | уреди извор]

Децембар/Студени

[уреди | уреди извор]

Нобелове награде

[уреди | уреди извор]

Важнији покретни дани

[уреди | уреди извор]

У јудаизму и исламу дан се рачуна од заласка Сунца, тако да и наведени важни дани почињу од сумрака претходног дана. Исламски датуми по саудијском Умм ал-Qура календару.

Датум Празник/Благдан Религија/култура
31. 1. Кинеска нова година Кина и др.
16. 2. Пурим („коцке“) јудаизам
17. 3. Холи („фестивал боја“) хиндуизам
20. 3. Новруз Иран и др.
15. 4. Пасха, први дан јудаизам
20. 4. Ускрс све цркве
4. 6. Шавуот („благдан седмица“) јудаизам
28. 6. Рамазан, први дан ислам
28. 7. Рамазански бајрам ислам
25. 9. Рош Хашана ("глава године") јудаизам
4. 10. Јом Кипур (Дан покајања) јудаизам
4. 10. Курбан бајрам, први дан ислам
9. 10. Сукот ("благдан сјеница")
први дан
јудаизам
23. 10. Диwали (фестивал светиљки) хиндуизам
25. 10. Исламска нова година ислам
17. 12. Ханука (фестивал светлости),
први дан
јудаизам

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. „Реqуест то Инт'л Цриминал Цоурт то Опен а Цриминал Цасе Бецаусе оф Аггрессион, Геноциде, Цримес Агаинст Хуманитy, анд Wар Цримес – Агаинст тхе Цхецхен пеопле (ЛЕТТЕР ТО ПРОСЕЦУТОР)”. цхецхенцентер.инфо. 5.7. 2014. Архивирано из оригинала на датум 2016-03-04. Приступљено 2015-12-13. 
  2. Рицхард Галпин (23.1. 2015). „Тхе Цхецхен рефугее ин Страсбоург wхо саyс Мосцоw агентс тортуред хим”. ББЦ Неwс. 
  3. Фулл теxт оф Виктор Орбáн’с спеецх ат Бăиле Туşнад (Туснáдфüрдő) оф 26 Јулy 2014 Архивирано 2014-08-09 на Wаyбацк Мацхине-у. Тхе Будапест Беацон
  4. Санцтионс упдате: "ЕУ анноунцес 'Стаге 3' санцтионс", Јулy 31, 2014, бy Росс L. Дентон анд Суннy Манн
  5. Либyан Даwн: Мап оф аллиес анд енемиес. аларабиyа.нет
  6. ДАВИД D. КИРКПАТРИЦК анд ЕРИЦ СЦХМИТТ АУГ. 25, 2014.Араб Натионс Стрике ин Либyа, Сурприсинг У.С., Неw Yорк Тимес
  7. Чабаравдић, Сабрина (28.08.2014).Меркел: Регија мора сарађивати на европском путу. Слободна Европа
  8. Почеле блокаде: Блокиран је Филозофски факултет у Београду Архивирано 2015-04-12 на Wаyбацк Мацхине-у. студентскеборбе.инфо (9.10.2014.)

Годишњи календар