1973

Ово је чланак о години 1973.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	19. вијек – 20. вијек – 21. вијек
Деценија:	1940-е  1950-е  1960-е  – 1970-е –  1980-е  1990-е  2000-е
Године:	1970 1971 1972 – 1973 – 1974 1975 1976

1973. по календарима

Грегоријански	1973. (MCMLXXIII)
Аб урбе цондита	2726.
Исламски	1392–1393.
Ирански	1351–1352.
Хебрејски	5733–5734.
Бизантски	7481–7482.
Коптски	1689–1690.
Хинду календари
• Викрам Самват	2028–2029.
• Схака Самват	1895–1896.
• Кали Yуга	5074–5075.
Кинески
• Континуално	4609–4610.
• 60 година	Yин Вода Во(л) (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11973.
Подробније: Календарска ера

Година 1973 (MCMLXXIII) била је редовна година која почиње у понедјељак по грегоријанском календару.

Догађаји

Јануар/Сијечањ

Увећање Европске заједнице

• 1. 1. - Уједињено Краљевство, Ирска и Данска улазе у Европску заједницу, што је њено прво проширење (у Норвешкој је улазак одбијен прошлог септембра, дански Гренланд се повукао 1985).
• 1. 1. - Саудијска Арабија, Кувајт, Катар и УАЕ добијају 25% учешћа у нафтној компанији Арамцо.
• 4. 1. - Пилот-епизода британске серије Ласт оф тхе Суммер Wине, најдуготрајније комедије на свету (31 серија, 295 епизода, последња 2010).
• 5. 1. - Аеросмитх издају свој први, истоимени албум.
• 7. 1. - Црни расиста Марк Ессеx упао у хотел у Неw Орлеансу и убио седам људи док није изрешетан хеликоптерском и снајперском ватром (31. 12. је убио двојицу полицајаца).
• 11. 1. - "Крах" 1973-74: почиње период опадања вредности берзи, америчке губе 45% до децембра 1974, а лондонска 73%; рецесија и повећана инфлација (→ стагфлација).
• 14. 1. - Елвисов концерт Алоха фром Хаwаии, емитован преко сателита у преко 40 земаља Азије и Европе.
• 14. 1. - Супер Боwл VII: Миами Долпхинс завршили прву Савршену сезону, победивши Wасхингтон Редскинсе у Лос Ангелесу са 14-7 пред 90.182 гледатеља.
• 15. 1. - Председник САД Рицхард Ниxон наређује крај офанзивне акције над Северним Вијетнамом на основу прогреса у мировним преговорима ("Божићно бомбардовање" изазвало доста критика).

Модел Лунохода

• 15/16. 1. - Совјетска Луна 21 слеће на Месец са Луноходом-2 - мисија траје до маја, прелази 39км.
• ца. јануар - Кампања штедње у СФРЈ услед недостатка ликвидности - у Београду се сакупља стабилизациони фонд путем обуставе 5-10% плате у виду трогодишњег зајма.
• 17. 1. - Казна професору Михаилу Ђурићу смањена са две године на девет месеци - Ђурићев затвор је изазвао критике у земљи и иностранству, тројица професора потписника петиције за његову амнестију ће бити искључена из СКЈ (амнестија Ђурића би изазвала сличне захтеве у Хрватској).
• 17. 1. - Проглашено да је ступио на снагу нови устав Филипина: формално парламентарни систем уместо председничког, али заправо Фердинанд Марцос задржава власт (до 1986).
• 18. 1. - У Београду потписан споразум САД и СФРЈ о асистенцији заједничким предузећима, први такав споразум са комунистичком земљом (тренутно постоје само четири америчка заједничка предузећа, у поређењу са по 18 из Италије и Западне Немачке).
• 20. 1. - Амíлцар Цабрал, лидер покрета за независност Гвинеје Бисау и Зеленортских острва, убијен у унутрашњем сукобу - наслеђује га брат Луíс (председник Гвинеје Бисау 1974-80).
• 22. 1. - Рое в. Wаде: Врховни суд САД поништио државну забрану абортуса (оборено 2022.).
• 22. 1. - Тхе Сунсхине Схоwдоwн на Јамајци: Георге Фореман поразио Јое Фразиера.
• 22. 1. - Авион са хаџијама лоше слетео у Каноу, Нигерија, 176 мртвих, 26 преживелих.
• 23. 1. - Ерупција вулкана на исландском острву Хеимаеy замало уништила луку и насеље.
• 27. 1. - Вијетнамски рат: потписан Париски мировни споразум - окончано директно америчко учешће у рату, повлачење свих страних војника, привремено заустављен рат између два Вијетнама (Јужни Вијетнам пада 1975).
• 27. 1. - Председник Тито се заложио за запослење дисидента Михајла Михајлова, коме је забрањено издавање (ипак, биће ухапшен 1974).
• 30. 1. - Први концерт групе Кисс.
• 31. 1. - Пан Америцан и Транс Wорлд Аирлинес отказали куповину 13 Цонцорде-а.
• 31. 1. - У Бечу почели прелиминарни разговори о Узајамним и уравнотеженим редукцијама снага у централним европским земљама (трају до 1989, наследиће их Уговор о конвенционалним оружаним снагама у Европи)
• 31. 1. - Италијанска глумица Гина Лоллобригида је гост београдског ФЕСТ-а.
• јануар, крајем - Танкер Оверсеас Алеутиан допремио у Њујорк 250.000 тона лож-уља, добијених за исту количину пшенице остављене у совјетској Одеси (зима у САД је хладна и влада несташица енергената).

Фебруар/Вељача

Супер Андрија у Загребу

• 3. 2. - Након протеста ветерана, који сматрају да их је Душан Макавејев увредио у интервјуу западнонемачким новинама, београдски тужилац предложио да Душан Макавејев буде оптужен по члану 174 КЗ, исмевање државе, симбола или представника; Макавејев је 22. 2. искључен из СКЈ, истог месеца напушта земљу (→ W.Р. - Мистерије организма).
• вељача, почетком - У Београду основан Југословенски савет за заштиту и унапређење човекове околине; сматра се да је један дан удисања београдског ваздуха исто што и пушење 20 цигарета (следеће зиме је и нафта поскупела, па се троше прљавији енергенти).
• 2 и 5. 2. - Гина Лоллобригида, а затим и Јосепхине Бакер посетили Брионе и Тита (Јосепхине опет у јуну).
• 5. 2. - Јапан и НР Кина договорили успостављање дипломатских односа.
• 9. 2. - Камбоџански грађански рат: пошто Црвени Кмери нису одговорили на мировну понуду, наставља се америчко бомбардовање (Операција Фреедом Деал).
• 12. 2. - Операција Хомецоминг: први амерички заробљеници одлазе из Вијетнама.
• 12. 2. - Потпредсједник СИВ за економска питања Јаков Сиротковић започео разговоре у Wасхингтону (прошлогодишња вредност трговине 350 милиона долара, највиша за неку источну земљу).
• 13. 2. - Амерички долар девалвирао за 10% - друга девалвација за 14 месеци, у напору да се реши међународна монетарна криза.
• 21. 2. - Изреалци забуном оборили либијски путнички авион изнад Синаја - гине 108 од 113 путника и чланова посаде.
• 21. 2. - Крвави нереди исламиста у Хами и Хомсу јер је предлог сиријског устава секуларног карактера - у уставу усвојеном у марту ипак стоји да је председник муслиман и да је ислам извор законодавства.
• 21. 2. - Виентиански уговор: примирје између краљевске владе Лаоса и комунистичког покрета Патхет Лао, предвиђена коалициона влада (комунисти преузимају власт 1975).
• 27. 2. - Припадници Америчког индијанског покрета окупирали Wоундед Кнее, место масакра из 1890. (остају до 8. 5.).
• 28. 2. - Издат постмодерни роман Гравитy'с Раинбоw Тхомаса Пyнцхона.

Март/Ожујак

Тхе Дарк Сиде оф тхе Моон

• 1. 3. - У САД издат албум Пинк Флоyда Тхе Дарк Сиде оф тхе Моон.
• 4. 3. - Парламентарни избори у Чилеу: опозициона десна Конфедерација демократије опет има највише мандата али мање него раније - не може опозвати председника Аллендеа.
• 4. 3. - Након што је кит потопио њихову јахту на Пацифику, Маурице и Маралyн Баилеy ће провести 117 дана на гуменом сплаву.
• 6. 3. - Друштво за науку и умјетност Црне Горе бира прве чланове - од 1976. Црногорска академија знаности и умјетности.
• 8. 3. - Први већи напад Привремене ИРА-е у Британиј од почетка Невоља - детонирана ауто-бомба у Лондону; истог дана се у Северној Ирској одржава референдум којег ирски националисти бојкотују.
• 10. 3. - Убијен гувернер Бермуде Рицхард Схарплес.
• 11. 3. - Парламентарни избори у Француској: Унија демократа за републику (деголисти) 272 мандата (-82), Миттеррандови социјалисти 102 (+45), комунисти 73 (+39).
• 12. 3. - Шест европских валута учествује у "монетарној змији".
• 14. 3. - Лиам Цосграве нови премијер Ирске (до 1977).
• март - Мораторијум на повећање цена у Југославији.
• март - Савез комуниста на Филозофском факултету БУ одбио смену осморо професора, која је тражена са универзитетског нивоа (Светозар Стојановић, Михаило Марковић, Љубомир Тадић, Загорка Пешић-Голубовић, Милорад Животић, Драгољуб Мићуновић, Триво Инђић, Небојша Попов); професори су под притиском од прошле јесени, за сада их штити аутономија универзитета.
• март - Предсједник СИВ Џемал Биједић на азијској турнеји.

Повратак америчких заробљеника из Вијетнама

• 19. 3. - Група Десет одлучила да пређе на пливајући курс валута - почетак краја Бреттон Wоодског система.
• 20. 3. - Ирачко-кувајтски конфликт (1973): ирачке снаге заузеле једну кувајтску караулу, повукли се пет недеља касније.
• 23. 3. - Ескалација скандала Wатергате: судија прочитао писмо Јамеса МцЦорда у коме стоји да су оптужени били под притиском од људи из Беле куће да почине кривоклетство.
• 25. 3. - Основано Удружење ТВ редитеља СФРЈ и установљена награда за ТВ режију - први добитник Бранко Плеша за ТВ драму "Проклетиња".
• 26. 3. - Прва епизода америчке сапунице Тхе Yоунг анд тхе Рестлесс (11.000 епизода до 2016, траје и даље).
• 27. 3. - 45. додјела Осцара: најбољи филм је "Кум I", укупно три награде од 10 номинација; Цабарет добио осам оскара од 10 номинација, најбољи страни филм "Дискретни шарм буржоазије".
• 29. 3. - Последњи амерички војник напушта Вијетнам.

Април/Травањ

Свјетски Трговачки Центар

• 1. 4. - Отворена реновирана зграда луткарског позоришта "Пинокио" у Земуну.
• 1. 4. - У Аустралији извршена рација на око 80 домова Хрвата осумњичених за терористичку активност - конзервативна већина у Сенату ће критиковати лабуристичку владу због овога (у мају одређена истрага).
• 1. 4. - Након што му је наређено да напусти САД, Јохн Леннон са Yоко Оно проглашава "Нутопију" (од следећег лета, Јохн и Yоко су раздвојени 18 месеци, Јохнов "изгубљени викенд").
• 1 - 7. 4. - У САД организован национални бојкот меса због недавних поскупљења.
• 3. 4. - Др Мартин Цоопер из Мотороле обавио први разговор мобилним телефоном - апарат тежи око 1 кг и кошта 3.995$ (еквивалент око 22.400$ у 2017.).
• 3 - 4. 4. - Титова турнеја у Србији: Краљево, Врњачка Бања, Параћин, Ћуприја, Светозарево. Залаже се за већу контролу партије над друштвом, уклањање деформација (нпр. богаћење појединаца и несташица станова), критикује увоз сировина које постоје код нас, "шрафцигер индустрију", давање предности нафти уместо угљу итд..
• 4. 4. - У Њујорку отворен Свјетски Трговачки Центар.
• 5. 4. - Лансиран Пионир 11.
• 5 - 15. 4. - У Сарајеву одржано свјетско првенство у стоном тенису, бронзе за Антуна Стипанчића и Драгутина Шурбека; израелски тим се повукао из сигурносних разлога.

Народна библиотека Србије

• 6. 4. - Отворена нова зграда Народне библиотеке Србије.
• 6. 4. - Индијска интервенција за повратак реда у Краљевини Сикким, следећег месеца потписан споразум (земља се приклучује Индији 1975).
• 7. 4. - Песма Евровизије: другу годину заредом победила нумера из Луксембурга, а Здравко Чолић ("Гори ватра") је 15.
• 7. 4. - Шведски парламент одобрио једногодишња изванредна овлашћења у присмотри странаца осумњичених за тероризам, претпоставља се Арапа и Југославена (→ Отмица зракоплова из прошлог рујна).
• 10. 4. - Операција Извор младости: израелски командоси убили тројицу палестинских лидера у Бејруту - део одмазде за Минхенски масакр.
• 10. 4. - Оркански јужни ветар на Златибору достиже брзину од 170 км/х (47 м/с) и чупа столетне борове. Удари југа код Шибеника достижу 120 км/х (33 м/с), у Кварнерском заливу прекинут поморски саобраћај.
• 10. 4. - Инвицта Интернатионал Аирлинес Флигхт 435: британски авион пао у Швајцарској, 108 мртвих, 37 преживелих.
• 12. 4. - На конференцији за штампу објављено да су четворица припадника Бугојанске групе била ухваћена прошле године, да су у међувремену осуђени, тројица стрељана (Ђуро Хорват, Вејсил Кешкић и Мирко Власновић, сви аустралски држављани) и један осуђен на 20 година (Лудвиг Павловић); аустралска влада ће протестирати због погубљења својих држављана.
• 15. 4. - Гадафијев говор у Зуwари, објављује "Културну револуцију", основани "народни комитети" (→ Либијска Џамахирија 1977-2011).
• 15. 4. - Приказан ТВ филм "Лептирица".
• април - Офанзива Црвених Кмера, стижу до периферије Пном Пена, али одбијени појачаним америчким бомбардовањем.
• април? - Смјењен ген. Иван Мишковић, савјетник за сигурност предсједника Тита (враћен на сцену 1979).
• 19. 4. - Тито и Брандт на Брионима: питање одштете за II св. рат ће бити решено дугорочном економском сарадњом, Немци нису желели прихватити плаћање репарација јер би то поставило преседан за друге земље.
• 19. 4. - Португалска Социјалистичка партија основана у Западној Немачкој.
• 19. 4. - Приказан филм Соyлент Греен.
• 20. 4. - На улазу у Канал Волга – Дон откривен Лењинов споменик, висок 27 метара, тј. 57 са постаментом (замена за Стаљина, уклоњеног 1961/62).
• 23. 4. - У Београду се одржава први Савет федерације, Тито најављује "револуционарне промене" у економским и друштвеним односима са новим уставом који се припрема.
• 25. 4. - Либански премијер Саеб Салам даје оставку јер председник Франгиех не жели сменити команданта војске Искандара Гханема - у наредне две године следе четири премијера.
• 30. 4. - Скандал Wатергате: председник Ниxон објављује да су помоћници Беле куће, Х.Р. Халдеман, Јохн Ехрлицхман и др. дали оставке.

Мај/Свибањ

Wиллис Тоwер

• 1. 5. - Око 1,6 милиона радника у Великој Британији обуставља рад, протестујући против владине антиинфлационе политике.
• 3. 5. - Завршен Сеарс Тоwер (од 2009. Wиллис Тоwер) у Чикагу - 527 м, 108 спратова, највиша зграда на свету до 1998.
• 5. 5. - Лед Зеппелин свира пред 56.800 људи на стадиону у Тампи, Флорида - оборен рекорд Битлса из 1965.
• мај, прва половина - Четврта конференција СКЈ на којој до изражаја долази Стане Доланц, секретар извршног бироа - Тито је одсутан, по први пут се јавно говори о његовим одмаклим годинама.
• 10. 5. - Основан Фронт Полисарио за независност Западне Сахаре (под шпанском влашћу до 1976).
• 12. 5. - "Мировни пројекат": сплав Ацали креће на путовање од 101 дана између Канарских острва и Јукатана - антрополог Сантиаго Геновéс спроводи експеримент о насиљу на 10 добровољаца, који медији називају Сеx Рафт.
• 14. 5. - Лансиран Скyлаб, прва америчка свемирска станица, при чему је последњи пут употребљена ракета Сатурн V. До фебруара 1974. на станици ће се сменити три посаде (обрушена 1979).
• мај - Председништво СКЈ усвојило Плат­форму за припрему ставова и одлука Десетог конгреса (1974).
• мај - Либијске снаге улазе у појас Аоузоу на северу Чада (→ Чадско-либијски сукоб 1978-87, чадска права потврђена 1994).
• 17. 5. - Скандал Wатергате: почињу ТВ преноси саслушањâ у Сенату.
• 17. 5. - Мелкартски споразум окончава двонедељне сукобе између либанске војске и ПЛО.
• 21. 5. - Уставна комисија СФРЈ прихватила нацрт новог Устава.
• 22. и 24. 5. - Британски политичар Лорд Ламбтон а затим и Еарл Јеллицое, лидер Горњег дома британског парламента, дају оставке због засебних сексуалних скандала са проституткама.
• 22. 5. - Изложба савременог наоружања и војне опреме у Никинцима.

Хала Пионир

• 24. 5. - Отворена Хала Пионир у Београду (од 2016. Хала Александар Николић).
• 25. 5. - Избором Хéцтора Јосé Цáмпораса окончана војна диктатура у Аргентини (тзв. Револуциóн Аргентина, 1966-73, војна власт ће се вратити 1976-83).
• 25. 5. - Издавачка кућа Виргин Рецордс издала прву плочу, Олдфиелдов Тубулар Беллс.
• 29. 5. - YУ група издала дебитантски албум, први ЛП српског рока (међу песмама: "Чудна шума", "Море", "Црни лептир").
• 30. 5. - Финале фудбалског Купа шампиона Европе одржано на "Звездином" стадиону у Београду, пред око 90.000 гледалаца: Ајакс - Јувентус 1:0.
• мај - Уведен флуктуирајући курс динара (од децембра 1971 вредност му је била 17 за амерички долар).

Јун/Јуни/Липањ

• 1. 6. - Грчка војна хунта укинула монархију након што је у Морнарици разоткривена завера.
• 1 - 9. 6. - У Београду одржано европско првенство у боксу, злато узели Мате Парлов и Маријан Бенеш, сребро Зоран Јовановић, бронзу Живорад Јелесијевић.
• 2. 6. - У Техерану убијен амерички војни саветник потпук. Леwис Хаwкинс - Иран је ове године од САД купио војне опреме за две милијарде долара, укључујући 70 авиона.
• 3. 6. - Совјетски путнички надзвучни авион Тупољев Ту-144 се срушио на париском авио-сајму, 15 погинулих.

Прва "пеглица" у Пољској

• 6. 6. - У Пољској израђен први Фиат 126 "пеглица".
• 7. 6. - Веће народа савезне скупштине СФРЈ прихватило нацрт Устава и ставила га у јавну расправу.
• 7. 6. - Југопетрол‐Котор потписао јоинт вентуре са две америчке фирме за истраживање нафте.
• 7. 6. - Wиллy Брандт стигао у посету Израелу.
• 8. 6. - Францисцо Францо препушта након 35 година положај председника шпанске владе адмиралу Луису Царреру Бланцу а сам остаје цаудилло.
• 9. 6. - Амерички коњ Сецретариат је први од 1948. који је освојио триплу круну.
• 11. 6. - Потрес у Иванцу, материјална штета и неколико озлијеђених.
• 12. 6. - Хелмут Кохл постаје шеф ЦДУ (канцелар 1982-98).
• 13. 6. - ЦК Румунске КП одобрио да се после 20 година настави градња канала Дунав – Црно море - два крака завршена 1984. одн. '87, по цену две милијарде долара.
• 14. 6. - Срушила се Травничка сахат-кула у Горњој чаршији.
• 14. 6. - Студент Лазар Стојановић осуђен на две године затвора за "непријатељску пропаганду" поводом филма Пластични Исус; његови професори на Филмској академији, Живојин Павловић и Александар Петровић избачени с посла.
• јун - Законом се ограничава одлазак радника из СФРЈ, нарочито квалификованих и војничке доби, биће стављен под контролу агенција (најава изгласавања у НYТ).
• јун - Стане Доланц, секретар Извршног бироа председништва СКЈ у посети Хавани - отопљавање односа Југославије и Кубе
• јун - Због суспензије Николе Пилића, 81 играч бојкотује Wимбледонски тениски турнир.
• 18 - 25. 6. - Wасхингтонски самит Ниxона и Брежњева, потписан Споразум о превенцији нуклеарног рата, Брежњев се 24. 6. обраћа америчкој јавности преко ТВ.
• 20. 6. - Јуан Перóн се вратио у Аргентину после 18 година прогонства; дочекује га огромна маса на коју је пуцано из снајпера, убијено најмање 13 особа (Масакр на Езеизи); Перон је председник до смрти, мање од годину дана, следи његова супруга Исабел до 1974-76.
• 21. 6. - Ступио на снагу Основни уговор о основама односа између СР Немачке и Немачке ДР - две земље се признају, отварају сталне мисије (де факто амбасаде), омогућен пријем у УН.
• 24. 6. - Пиромански напад на гаy бар УпСтаирс Лоунге у Неw Орлеансу, 32 мртвих.
• 27. 6. - Председник Уругваја Јуан Марíа Бордаберрy распустио конгрес и укинуо устав - почетак цивилно-војне диктатуре (до 1985, Бордаберy је збачен од војске 1976).
• 27. 6. - Приказан Ливе анд Лет Дие, осми филм о Јамесу Бонду, први са Рогером Моором.
• 29. 6. - Танqуетазо - покушај војног удара против чилеанског председника Аллендеа; фотоновинар Леонардо Хенрицхсен снимио смртоносне пуцње на себе.

Јул/Јули/Српањ

• 1. 7. - У САД основана ДЕА, агенција за борбу против кријумчарење и употребе наркотика.
• 1. 7. - Британска библиотека издвојена из Британског музеја.
• 1. 7. - Потписом предсједника Ниxона на снагу ступа Цасе-Цхурцхов амандман којим је забрањено било какво дјеловање америчких оружаних снага у Вијетнаму, Камбоџи и Лаосу без претходног одобрења Конгреса и тиме де фацто коначно потврђен излазак САД из вијетнамског рата; Ниxон, који се противио амандману, га је присиљен потписати када је постало јасно да у у Конгресу има подршку изнад двије трећине нужне за заобилажење предсједничког вета.
• 3. 7. - Давид Боwие окончао на сцени лик Зиггy Стардуст (ове године је издао два албума, Аладдин Сане и Пин Упс, снимљен је и документарац Зиггy Стардуст анд тхе Спидерс фром Марс).
• 4. 7. - Уговор из Цхагуарамаса установљава Карипску заједницу (ЦАРИЦОМ).
• 4. 7. - Бубњар Сладе-а, популарне групе глам роцка, тешко озлијеђен у прометној незгоди, али се опоравља.
• 5. 7. - Војни удар у Руанди, збачен Грéгоире Каyибанда, долази Јувéнал Хабyаримана, такође Хуту (до атентата 1994).
• 10. 7. - Бахами независни од Велике Британије.
• 10. 7. - Унук Ј. Паул Геттy-а отет у Риму - ослобођен у децембру након што су му одсекли ухо и деда на крају пристао да плати откуп.
• 11. 7. - Вариг Флигхт 820: бразилски авион принудно слетео близу париског аеродрома Орлy, након што је доста путника већ страдало од дима - 123 мртвих, 11 преживелих (међу којима и капетан, који ће нестати 1979. изнад Пацифика).
• 12. 7. - Савезна скупштина СФРЈ донела Резолуцију о основама за остваривање друштве­не самозаштите у систему самоуправљања, крајем године донет је и Закон о основама државне безбеђности.
• јул - Основана Трилатерална комисија, невладина дискусиона група за ближу сарадњу Северне Америке, Западне Европе и Јапана.
• 16. 7. - Сенатски комитет обавештен да је председник Ниxон тајно снимао разговоре.
• 17. 7. - Афганистан: док је краљ Мохаммед Захир Схах у иностранству, његов рођак Мохаммед Даоуд Кхан се прогласио за председника - Република Афганистан траје до Саурске револуције 1978.
• 18. 7. - Уставни акт Северне Ирске: предвиђена Скупштина уместо укинутог Парламента и деволуирана Егзекутива (није заживело).
• 18. 7. - Гадафи шаље "Марш јединства" према Каиру, како би се убрзало уједињење Либије и Египта (→ Федерација Арапских Република), али заустављени су на граници - у децембру ће доћи и до прекида дипломатских односа.

† Бруце Лее

• 20. 7. - Бруце Лее умро у Хонг Конгу, шест дана пре приказивања филма "У змајевом гнезду".
• 20. 7. - Јапан Аирлинес Флигхт 404: јапански и палестински терористи отели џамбо-џет изнад Холандије, три дана касније у Дамаску путници пуштени, авион уништен.
• 21. 7. - Лиллехаммерска афера: агенти Мосада грешком убили мароканског конобара у Норвешкој, шесторица од 15 агената ухапшени.
• 22/23. 7. - Непогода захвата Словенију, околину Загреба, северну Босну, рано ујутру и Војводину и Београд - оркански ветар с ударима 90-160 км/х и град (туча); велика материјална штета у Београду.
• 26. 7. - 1. 8. - 20. Филмски фестивал у Пули, Велика златна арена за филм "Сутјеска".
• 28. 7. - Суммер Јам ат Wаткинс Глен - роцк фестивал у држави Неw Yорк са 600.000 посјетитеља.
• 29. 7. - Трагична погибија возача Рогера Wиллиамсона на низоземском Гранд Приxу.
• 31. 7. - Француска, Немачка и УК договорили мере за заједничко финансирање свемирских програма (Европска свемирска агенција основана 1975).

Август/Аугуст/Коловоз

Споменик Сељачкој буни у Горњој Стубици

• 2. 8. - Суммерландска катастрофа: пожар у рекреативном центру на отоку Ман односи 50 жртава.
• 5. 8. - Припадници Црног септембра пуцали на атинском аеродрому, убијене 3 особе, 55 рањено.
• 7. 8. - Културна револуција у НР Кини: отворена кампања Критикујте Лина, критикујте Конфучија, интерпретација историје и средство напада на политичке противнике.
• 7. 8. - 18. 10. - Операција Анорí колумбијске војске против гериле Војске националног ослобођења (ЕЛН).
• 8. 8. - Експлозија у гардероби београдске железничке станица, једна особа погинула.
• 8. 8. - Серијски убица Деан Цорлл убијен од свог саучесника - за три године у Хоустону мучено и убијено 28 тинејџера.
• 11. 8. - Приказан филм Америцан Граффити.
• 11. 8. - Говор Ала Грассбyја, аустралског министра за имиграцију, "Мултикултурно друштво за будућност" - окончава се политика бијеле Аустралије.
• 11. 8. - ДЈ Коол Херц на једној журци у Неw Yорку извео технике будућег хип-хопа.
• 11. 8. - Аутобус слетео у кањон Мораче, седам мртвих.
• 14. 8. - Ратификован нови Устав Пакистана, ранији председник Зулфикар Али Бхутто постаје премијер (до војног удара 1977).
• 15. 8. - Окончава се америчко бомбардовање Камбоџе, носач авиона УСС Цонстеллатион напушта положај Yанкее Статион у Тонкинском заливу, заузет 1964. (рок задат Цасе-Цхурцховим амандманом).
• август - У пустињи Мохаве амерички маринци одржавају маневре Алкали Цанyон '73, вежбе за пустињско ратовање (нпр. на Блиском истоку).
• 23. 8. - Председник Алленде поставио генерала Аугусто Пиноцхета за команданта чилеанске армије, дан након скупштинске резолуције да његова влада не поштује устав.
• 23 - 28. 8. - Пљачка Кредитбанкен-а на стокхолмском тргу Норрмалмсторг води талачкој кризи из које се рађа појам "Стокхолмски синдром".
• 24 - 28. 8. - Десети национални конгрес КП Кине, изабран нови политбиро, важне позиције заузима "банда четворке".
• август-септембар - Настанак португалског "Капетанског покрета" и Покрета оружаних снага: млади левичарски официри ће догодине извести Револуцију каранфила.

Септембар/Рујан

Први шампионат ФИНА одржан у Београду

• 1. 9. - Гадафи објавио експропријацију 51% имовине страних нафтних компанија у Либији.
• 1 - 9. 9. - У Београду одржан први светски шампионат у воденим спортовима у организацији ФИНА, југословенски ватерполисти освојили бронзу (током тренинга пре почетка шампионата, спортистима позеленела коса од бакар сулфата).
• 5 - 9. 9. - Самит несврстаних у Алжиру.

† Салвадор Алленде

• 11. 9. - Државни удар у Чилеу 1973: након периода нестабилности, Аугусто Пиноцхет руши демократски изабраног социјалистичког предсједника Салвадора Аллендеа.
• 11. 9. - ЈАТ-ов лет 769: Пред слетање у Титоград, ЈАТ-ова Каравела ударила у Међеђи врх планине Маганик - 41 жртва.
• 12. 9. - Почиње Токијска рунда разговора о ГАТТ (Општи споразум о царинама и трговини), траје до 1979, царине скресане преко 300 милијарди долара.
• септембар - Нови талас чистки у Савезу комуниста Југославије, ради прочишћавања пред 10. конгрес следеће године из партије су избачене хиљаде чланова; на мети су "анархолиберали" (заговорници демократизације), осуђује се "псеудохуманизам" (попустљивост према претходнима).
• 15. 9. - Умро шведски краљ Густаф VI Адолф, наслеђује га унук Царл XVI Густаф.
• 18. 9. - Обе Немачке (СРН и НДР) примљене у УН.
• 20. 9. - "Битка полова" у тенису - Биллие Јеан Кинг победила, знатно старијег, Боббyја Риггса.
• 22. 9. - Хенрy Киссингер, до сада саветник за националну безбедност, постаје државни секретар Сједињених Држава (до 1977).
• 24. 9. - Гвинеја Бисау једнострано проглашава независност од Португала (признато следеће године, након револуције у Португалу).
• 24. 9. - 1. 10. - Посета совјетског премијера Косигина Југославији; споразум за убрзану примену прошлогодишњих кредита од 540 милиона долара (поређења ради, асистенција и зајмови САД у прошле две деценије износе две милијарде).
• 27. 9. - Лансиран Сојуз-12, први совјетски свемирски брод са посадом од трагедије Сојуза-11 пре две године.

Октобар/Листопад

Стање након Јомкипурског рата

• 27. 9. - 6. 10. - ЕуроБаскет 1973 у Шпанији: Југославија узима прву европску титулу.
• 6. 10. - Војин Лукић, бивши савезни секретар за унутрашње послове, осуђен на 2 и по године за "непријатељску пропаганду".
• 6. 10. - Возач Ф1 Франçоис Цеверт погинуо на тренингу у Wаткинс Глену, његов тимски колега Јацкие Стеwарт се повлачи једну трку раније него што је планирао.
• 6 - 25. 10. - Јомкипурски рат - Египат и Сирија напали Израел на најсветији јеврејски дан (четврти и највећи арапско-израелски конфликт). Након почетног египатског успеха, Израелци прешли преко Суецког канала, на сиријском фронту заузели још Голанске висоравни.
• 6 - 8. 10. - Операција Бадр: Египћани прешли преко Суецког канала, одбили изрелски напад и додатно напредовали. Сиријци заузимају планину Хермон, Израелци иначе одолевају на Голану.
• 10. 10. - Потпредседник САД Спиро Т. Агнеw дао оставку због избегавања пореза, у децембру га замењује Гералд Форд (председник 1974-77).
• 14. 10. - Прослава 400-годишњице Велике сељачке буне у Доњој Стубици, откривен Аугустинчићев Споменик Сељачкој буни.
• 14. 10. - Почиње Операција Ницкел Грасс, САД достављају оружје Израелу.
• 14. 10. - Народна побуна у Тајланду, предвођена студентима: на масовним демонстрацијама у Бангкоку долази до сукоба са војском и полицијом и погибије 77 особа, краљ објављује оставку војне владе Тханома Киттикацхорна, следеће године донесен нови устав.
• 17. 10. - Нафтна криза 1973.: арапски произвођачи нафте договорили смањење производње и повећање цене. Наредних дана се уводи ембарго САД-у због подршке Израелу.
• 18. 10. - Британски ИТВ приказао филм Тхе Ункноwн фамине о глади у Етиопском Царству - дисиденти догодине умећу слике раскоши Хаиле Селассија и приказују га као Тхе Хидден Хунгер, што олакшава Дергов пуч.
• 18. 10. - Сцуллова аукција у Њујорку: брачни пар Сцулл је изнео 50 дела савремене уметности на аукцију у Сотхебy'су - високе цене и публицитет отварају врата каснијем тржишту уметнинама.
• 20. 10. - Сауди Арабија прекинула испоруку нафте САД, до сутрадан ембарго је потпун.
• 20. 10. - "Масакр суботње вечери": председник САД Ниxон наређује генералном тужиоцу Еллиоту Рицхардсону да отпусти Арцхибалда Цоxа, истражиоца случаја Wатергате - овај то одбија, као и његов заменик, након чега Цоxа отпушта трећи по рангу у Министарству правде - ово изазива захтеве за Ниxонов опозив.

Сyднеyска опера

• 20. 10. - Краљица Елизабета II отворила зграду Сиднејске опере.
• 25. 10. - Америчке војне снаге повисиле готовост на ДЕФЦОН 3 због совјетске претње да ће интервенисати на Блиском истоку.
• 27. 10. - Услед ситуације на Блиском истоку, југозападно од Београда се одржава војна вежба Сава-73, у граду испробане сирене (СФРЈ је дозволила прелет совјетских авиона са војном опремом за Египат и Сирију, не и трупа).
• 30. 10. - Завршен Босфорски мост, прва веза Европе и Азије од Ксерксовог моста 480. пне. - висећи мост има распон 1.074 м, тренутно најдужи ван САД.

Нафтна криза 1973. у САД - "Нема бензина"

• 31. 10. - Тројица припадника Привремене ИРА-е беже хеликоптером из даблинског затвора.

Новембар/Студени

• 1. 11. - Леон Јаwорски нови специјални тужитељ у случају Wатергате.
• 5. 11. - Државни тајник Хенрy Киссингер започиње "схуттле дипломацију" за прекид непријатељстава на Блиском истоку.
• 6. 11. - Бригитте Бардот напушта филм и посвећује се заштити животиња.
• 7. 11. - Конгрес САД надгласао вето председника Ниxона на Резолуцију о ратним овластима којом се жели ограничити могућност председник да води рат без одобрења Конгреса.
• 8. 11. - Потписивањем споразума окончан други "Бакаларски рат" - ограничено британско рибарење у близини Исланда, али спор обновљен већ 1975.
• 11. 11. - Технички споразум између Египта и Израела на 101. километру пута Каиро-Суец.

Брежњев и Тито у Кијеву

• 12. 11. - Тито одлетео у посету СССР.
• 14. 11. - УК: принцеза Ана се венчала са капетаном Марком Пхиллипсом.
• 17. 11. - Афера Wатергате: предсједник Рицхард Ниxон пред 400 управних уредника Ассоциатед пресса изјавио: "Нисам варалица" (I ам нот а цроок).
• 17. 11. - Побуна на атенској Политехници: грчка војна хунта у крви гуши побуну студената (по датуму ће бити названа терористичка организација).

Поглед с Калемегдана на "25. мај"

• 18. 11. - Моамер Гадафи стигао у посету Југославији.
• 21. 11. - Приказан филм Wестwорлд, први са једноставном дигиталном прерадом слике.
• 22. 11. - У Београду отворен Центар за спорт и рекреацију "25. мај" (од 2006. "Милан Гале Мушкатировић").
• 23. 11. - Близу Венеције се срушио италијанско-амерички обавештајни авион Арго 16, који је пратио југословенски систем радара.
• 25. 11. - У Грчкој је збачен војни диктатор пуковник Георгиос Пападопоулос, власт је преузела нова војна хунта генерала Пхаидона Гизикиса.
• 28. 11. - Објављено да ће америчка фирма Wестингхоусе у Кршком изградити прву нуклеарну електрану у Југославији.
• 29. 11. - Петиција позива Тита да буде доживотни председник, он одговара да то није лако, "може ли ико бити једнако активан целог живота?"; такође одбацује спекулације да би се СФРЈ могла вратити у совјетску сферу.
• 29. 11. - Пожар у робној кући Таиyо у Кумамоту, Јапан - 103 жртве.
• 30. 11. - Поводом 30-годишњице АВНОЈ-а, пуштен у саобраћај пут Бихаћ-Јајце.

Децембар/Просинац

• 1. 12. - Папуа Нова Гвинеја добила самоуправу од Аустралије (независност 1975).

Пионеер 10 код Јупитера - уметнички приказ

• 4. 12. - Најближи прилаз Пионеера 10 Јупитеру, чије снимке шаље на Земљу.
• 5. 12. - Приказан филм Серпицо.
• 6. 12. - Гералд Форд положио заклетву као нови амерички потпредседник.
• 6. 12. - Двојица младих Британаца осуђена у Сарајеву на четири године затвора због посматрања војног аеродрома.
• 6. 12. - Приказан фолк хорор филм Тхе Wицкер Ман.
• 9. 12. - Потписан Суннингдалески споразум, покушај да се успостави Егзекутива Северне Ирске састављена од униониста и националиста, и прекогранични Савет Ирске - убрзо пропада услед унионистичког отпора.
• 10. 12. - У Њујорку отворен музички клуб ЦБГБ, који ће бити значајан за пунк роцк и неw wаве бендове (ради до 2006).
• 11. 12. - Остполитик, Прашки уговор: међусобно признање Западне Немачке и Чехословачке, Минхенски споразум (1938) проглашен ништавним.
• 13. 12. - Основано Друштво за науку и уметност Црне Горе.
• 13. 12. - Пошто су синдикати смањили производњу угљена, британска влада најављује штедњу струје од Нове године за комерцијалне потрошаче ("тродневни тједан").
• 7 - 15. 12. - У Југославији одржано светско првенство у рукомету за жене, Југославија прва.
• 15. 12. - Америчко психијатријско друштво уклонило хомосексуалност са свог списка болести.
• 16 - 17. 12. - Ледена олуја на југу Нове Енглеске изазива велику штету на дрвећу и електричним водовима (роман и филм Тхе Ице Сторм се догађају током Дана захвалности).
• 17 - 18. 12. - Атентат на Фиумицину: палестински терористи напали терминал римског аеродрома, бацили гранате у један авион и киднаповали други - укупно 34 погинулих.
• 18. 12. - У Италији приказан филм Амарцорд.
• 20. 12. - Шпански премијер Луис Царреро Бланцо убијен јаком експлозијом у минираној улици од стране ЕТА-е.
• 22. 12. - Дофарски рат у Оману: ирански шах шаље бригаду у помоћ оманском султану.
• 23. 12. - Нафтни шок, састанак ОПЕЦ у Техерану: ирански шах објавио у име произвођача нафте подизање цене са 5,11 на 11,65 долара за барел (еквивалент 61 долар из 2017). Цена нафте је скоро учетворостручена од октобра.
• 25. 12. - Приказан филм Тхе Стинг, многонаграђен и најуноснији из ове године.
• 25. 12. - Приказан Магнум Форце, други филм са Прљавим Харијем.
• 26. 12. - Филм Тхе Еxорцист почиње приказивање у само 26 сала.
• 28. 12. - Комета Кохоутек у перихелу.
• 31. 12. - АЦ/DC имају прву већу гажу у Сиднеyу (основани прошлог новембра).

Током године

Мост изнад Мале ријеке, пруга Београд-Бар

• Гради се пруга Београд-Бар, завршен је Мост изнад Мале Ријеке, до 2001. највиши железнички мост на свету са 198 м.
• Према подацима НБЈ, СФРЈ има суфицит платног биланса од 330 милиона долара (или "преко 200 милиона", приближно исто као прошле године; резерве износе 1,7 милијарди долара; нека мања предузећа су банкротирала, друга су привољена да исплате дугове, у земљу је ушло 1,1 милијарду долара ремитанси од гастарбајтера и 650 милиона од туризма (+25%).
• Изграђена ХЕ Орловац код Сиња. [1] Архивирано 2011-11-06 на Wаyбацк Мацхине-у
• прва половина године - Због проневерених 1,8 милиона долара осуђен Бошко Тонев, генерални директор Југословенске пољопривредне банке, али нису расветљени сви аспекти пљачке (разоткрио га недељник "92").
• Основано Новосадско позориште – Úјвидéки сзíнхáз.
• Албин Планинц поделио прво место са Тиграном Петросјаном на турниру у Амстердаму.
• У Паризу изграђен Тоур Монтпарнассе, са 58 спратова и 210 м највиша зграда у Европи до 1990.

1973. у темама

• Телевизија. ТВ серије: "Камионџије" (сним. 1972), "Позориште у кући 2" (1973-74), "Невен", "Филип на коњу", "Наше приредбе", "Два капитена" (сним. 1972), "Од данас до сутра", "Слике без рама - из дечијих књига", "Шта се може кад се двоје сложе", "Велики проналазач", "Тајне Јадрана", "Глумци" (ТВ Београд); "Ча смо на овон свиту..." (ТВ Загреб); "Опасни сусрети" (ТВ Сарајево). ТВ филм "Лептирица".
• Неки домаћи филмови: "Жута", "Паја и Јаре", "Бомбаши", "Сутјеска" (→ Категорија:Филмови 1973.).

Рођења

Јануар/Сијечањ

• 1. 1. - Мирослав Берић, кошаркаш
• 14. 1. - Гианцарло Фисицхелла, возач Ф1
• 19. 1. - Карен Ланцауме, глумица († 2005)
• 28. 1. - Катарина Кресал, словенска политичарка
• 31. 1. - Портиа де Росси, аустралијска глумица

Фебруар/Вељача

• 4. 2. - Осцар Де Ла Хоyа, боксер
• 8. 2. - Влајко Сенић, српски политичар
• 10. 2. - Асмир Кујовић, босанскохерцеговачки књижевник
• 11. 2. - Мисхал Хусаин, ТВ новинарка
• 16. 2. - Цатхy Фрееман, аустралска атлетичарка
• 17. 2. - Горан Буњевчевић, фудбалер († 2018)
• 24. 2. - Нихад Крешевљаковић, босанскохерцеговачки продуцент
• 24. 2. - Сеад Крешевљаковић, босанскохерцеговачки продуцент
• 27. 2. - Горан Вујевић, одбојкаш

Март/Ожујак

• 1. 3. - Цхрис Wеббер, кошаркаш
• 2. 3. - Дејан Бодирога, српски кошаркаш
• 2. 3. - Матија Дедић, јазз пијанист, складатељ
• 8. 3. - Далибор Андонов Гру, српски репер († 2019)
• 10. 3. - Ева Херзиговá, модел, глумица
• 13. 3. - Едгар Давидс, фудбалер
• 23. 3. - Јерзy Дудек, пољски фудбалер
• 23. 3. - Милорад Мажић, фудбалски судија
• 25. 3. - Адмир Аџем, бх. ногометаш
• 26. 3. - Ивица Краљ, црногорски голман
• 26. 3. - Ларрy Паге, суоснивач Гоогле-а
• 30. 3. - Јан Коллер, чешки фудбалер

Април/Травањ

• 1. 4. - Рацхел Маддоw, америчка политичка коментаторка
• 4. 4. - Лорис Цапиросси, мотоциклиста
• 4. 4. - Јелена Триван, српска политичарка
• 5. 4. - Пхаррелл Wиллиамс, певач, музичар, продуцент
• 7. 4. - Марцо Делвеццхио, фудбалер
• 10. 4. - Роберто Царлос да Силва, фудбалер
• 11. 4. - Милан Радоњић, Милан Тарот, комичар
• 14. 4. - Адриен Бродy, амерички глумац
• 18. 4. - Хаиле Гебрселассие, атлетичар
• 20. 4. - Вања Илић, хрватска архитектица
• 21. 4. - Марко Булат, певач
• 25. 4. - Дамир Стојић, студентски капелан Града Загреба
• 30. 4. - Александар Срећковић, глумац

Мај/Свибањ

• 6. 5. - Дејан Томашевић, кошаркаш
• 9. 5. - Драган Тарлаћ, кошаркаш
• 14. 5. - Гиулиано, хрватски пјевач
• 16. 5. - Тори Спеллинг, америчка глумица и списатељица
• 24. 5. - Руслана, украјинска пјевачица
• 24. 5. - Владимíр Шмицер, чешки фудбалер
• 25. 5. - Деметри Мартин, комичар

Јун/Јуни/Липањ

• 1. 6. - Хеиди Клум, модел
• 5. 6. - Исидора Минић, глумица
• 6. 6. - Цораима Торрес, глумица, "Касандра"
• 8. 6. - Луција Шербеџија, хрватска глумица
• 14. 6. - Светлана Цеца Ражнатовић, србијанска пјевачица
• 16. 6. - Федерица Могхерини, италијанска и европска политичарка
• 25. 6. - Небојша Илић (глумац)
• 25. 6. - Хрвоје Спајић, повјесничар

Јул/Јули/Српањ

• 3. 7. - Ивана Плецхингер, хрватска пјевачица и водитељица
• 5. 7. - Рóисíн Мурпхy, кантауторка, продуцент
• 12. 7. - Цхристиан Виери, фудбалер
• 13. 7. - Јелена Ђуровић, новинар, писац, политички активиста
• 20. 7. - Хаакон, крунски принц Норвешке
• 22. 7. - Руфус Wаинwригхт, канадски музичар
• 23. 7. - Моница Леwинскy, стажисткиња у Белој кући
• 26. 7. - Кате Бецкинсале, глумица

Август/Аугуст/Коловоз

• 6. 8. - Асиа Царрера, глумица
• 9. 8. - Филиппо Инзагхи, италијански фудбалер
• 12. 8. - Рицхард Реид, неуспели терориста
• 14. 8. - Владимир Вујасиновић, ватерполиста
• 14. 8. - Јаy-Јаy Окоцха, фудбалер
• 15. 8. - Небојша Крупниковић, фудбалер
• 16. 8. - Милан Рапаић, хрватски ногометаш
• 19. 8. - Марцо Матераззи, фудбалер
• 21. 8. - Сергеy Брин, суоснивач Гоогле-а
• 21. 8. - Николај Валујев, боксер
• 24. 8. - Инге де Бруијн, пливачица

Септембар/Рујан

• 1. 9. - Саво Милошевић, српски фудбалер
• 3. 9. - Јеннифер Паиге, певачица
• 6. 9. - Никола Грбић, српски одбојкаш
• 6. 9. - Грег Руседски, тенисер
• 12. 9. - Паул Wалкер, глумац († 2013)
• 13. 9. - Фабио Цаннаваро, фудбалер
• 13. 9. - Мислав Баго, новинар († 2022)
• 15. 9. - Индира Владић, пјевачица Цолониа-е
• 16. 9. - Александар Винокуров, бициклиста
• 18. 9. - Марк Схуттлеwортх, предузетник, промотер Убунтуа
• 20. 9. - Јована Петровић, глумица
• 22. 9. - Иван Зарић, глумац

Октобар/Листопад

• 3. 10. - Неве Цампбелл, глумица
• 3. 10. - Љубомир Врањеш, шведски рукометаш
• 7. 10. - Лука Бојовић, криминалац
• 12. 10. - Ивана Станковић, модел
• 26. 10. - Тамара Јуркић Свибен, хрватска пијанистица и педагогиња
• 29. 10. - Роберт Пирèс, фудбалер

Новембар/Студени

• 1. 11. - Аисхwарyа Раи, глумица, мис света
• 2. 11. - Самир Барач, хрватски ватерполист
• 19. 11. - Дарко Ковачевић, српски фудбалер
• 29. 11. - Рyан Гиггс, фудбалер, тренер

Децембар/Просинац

• 2. 12. - Моника Селеш, тенисерка
• 2. 12. - Јан Уллрицх, бициклиста
• 4. 12. - Тyра Банкс, модел
• 16. 12. - Мариза, фадо певачица

Кроз годину

• Никола Пешић, вајар
• Срђа Поповић (активист)
• Ирфан Шкиљан, софтвер-инжењер
• Небојша Слијепчевић, филмски редатељ

Смрти

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

• 2. 1. - Иво Жиц-Клачић, књижевник (* 1903)
• 20. 1. - Амíлцар Цабрал, гвинејски и зеленортски антиколонијални борац (* 1924)
• 22. 1. - Лyндон Б. Јохнсон, бивши предсједник САД (* 1908)
• 26. 1. - Едwард Г. Робинсон, глумац (* 1893)

• 18. 2. - Франк Цостелло, гангстер (* 1891)

• 3. 3. - Николај Никитин, совјетски архитекта (* 1907)
• 6. 3. - Пеарл С. Буцк, књижевница, нобеловка (* 1892)
• 14. 3. - Цхиц Yоунг, цртач стрипа (* 1901)
• 14. 3. - Хоwард Х. Аикен, пионир информатике (* 1900)
• 26. 3. - Ноëл Цоwард, драмски писац, композитор, певач, глумац (* 1899)

Април/Травањ – Јун/Липањ

• 7. 4. - Петар Томац, официр, војни хисторичар (* 1899)
• 8. 4. - Пабло Пицассо, шпањолски сликар (* 1881.)
• 11. 4. - Милојко Јанковић, ваздухопловни генерал КЈ (* 1884)
• 12. 4. - Артхур Фреед, филмски продуцент (* 1894)
• 13. 4. - Хенрy Даргер, аутсајдерски уметник (* 1892)
• 28. 4. - Јацqуес Маритаин, католички филозоф (* 1882)

• 16. 5. - Јацqуес Липцхитз, вајар (* 1891)
• 21. 5. - Иван Коњев, маршал, херој СССР (* 1897)

• 5. 6. - Миладин Пећинар, грађевински инжењер, професор, академик (* 1893)
• 6. 6. - Рајка Боројевић, књижевница (* 1913)
• 9. 6. - Ерицх вон Манстеин, немачки фелдмаршал (* 1887)
• 16. 6. - Александар Маринковић - Шиља, оперски певач (* 1910)
• 25. 6. - Вилко Гецан, сликар (* 1894)
• 30. 6. - Нанцy Митфорд, књижевница (* 1904)

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

• 2. 7. - Беттy Грабле, глумица, пин-уп икона (* 1916)
• 2. 7. - Фердинанд Сцхöрнер, последњи немачки фелдмаршал (* 1892)
• 3. 7. - Урош Крунић, генерал-мајор ЈНА у пенз., народни херој (* 1914)
• 7. 7. - Вероница Лаке, америчка глумица (* 1922)
• 12. 7. - Лон Цханеy Јуниор, глумац (* 1906)
• 20. 7. - Бруце Лее, кунг фу борац, глумац (* 1940)
• 26. 7. - Ханс Алберт Еинстеин, инжењер, син Алберта и Милеве (* 1904)
• 29. 7. - Рогер Wиллиамсон, возач Ф1 (* 1948)

• 1. 8. - Wалтер Улбрицхт, председник Источне Немачке (* 1893)
• 6. 8. - Фулгенцио Батиста, бивши председник Кубе (* 1901)
• 8. 8. - Николаос Захариадис, бивши лидер КП Грчке (* 1903)
• 8. 8. - Душан Мугоша, друштвено-политички радник, народни херој (* 1914)
• 13. 8. - Wиллy Реy, модел (* 1949)
• 14. 8. - Иван Радовић, сликар (* 1894)
• 17. 8. - Јеан Барраqуé, француски композитор
• 23. 8. - Доминик Мандић, фрањевац, повјесничар (* 1889)
• 31. 8. - Јохн Форд, амерички филмски режисер (* 1875)

• 2. 9. - Ј. Р. Р. Толкиен, књижевник, филолог (* 1892)
• 11. 9. - Салвадор Алленде, председник Чилеа (* 1908)
• 15. 9. - Густаф VI Адолф, краљ Шведске (* 1882)
• 15. 9. - Вíцтор Јара, чилеански певач (* 1932)
• 17. 9. - Маријана Радев, хрватска оперна пјевачица (* 1913.)
• 19. 9. - Грам Парсонс, рок кантаутор (* 1946)
• 23. 9. - Пабло Неруда, чилеански пјесник, нобеловац (* 1904)
• 26. 9. - Анна Магнани, глумица (* 1908)
• 29. 9. - W. Х. Ауден, енглеско-амерички песник (* 1907)

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• 2. 10. - Пааво Нурми, фински атлетичар (* 1897)
• 5. 10. - Милунка Савић, ратница из Балканских и Првог светског рата (* 1890)
• 6. 10. - Франçоис Цеверт, возач Ф1 (* 1944)
• 10. 10. - Лудwиг вон Мисес, филозоф, економиста (* 1881)
• 16. 10. - Гене Крупа, џез-бубњар (* 1909)
• 18. 10. - Лео Страусс, политички филозоф (* 1899)
• 25. 10. - Абебе Бикила, етиопски атлетичар (* 1932)
• 26. 10. - Семјон Буђони, маршал, херој СССР (* 1883)
• 30. 10. - Вељко Маричић, глумац (* 1907)

• 13. 11. - Елса Сцхиапарелли, модна креаторка (* 1890)
• 24. 11. - Николај Камов, конструктор хеликоптера (* 1902)
• 26. 11. - Јохн Ростилл, члан Схадоwс-а (* 1942)

• 1. 12. - Давид Бен Гурион, први премијер Израела (* 1886)
• 5. 12. - Роберт Wатсон-Wатт, пионир радара (* 1892)
• 20. 12. - Боббy Дарин, кантаутор, глумац (* 1936)
• 20. 12. - Луис Царреро Бланцо, премијер Шпаније (* 1904)
• 23. 12. - Герард Куипер, низоземско-амерички астроном (* 1905)
• 25. 12. - İсмет İнöнü, генерал, бивши премијер одн. председник Турске (* 1884)
• 25. 12. - Габриел Воисин, пионир авијације (* 1880)
• 30. 12. - Константин Вершинин, главни маршал авијације СССР (* 1900)

Нобелове награде

• Физика: Лео Есаки, Ивар Гиаевер (експериментална открића у вези тунелских феномена у полупроводницима [Есаки] и суперпроводницима [Гиаевер]) и Бриан Давон Јосепхсон (теоретско предвиђање својстава суперструје кроз тунелску баријеру, нарочито оне појаве опште познате као Јосепхсонови ефекти)
• Кемија: Ернст Отто Фисцхер и Геоффреy Wилкинсон (пионирски, засебан, рад на хемији органометалних, тзв. сендвичких једињења)
• Физиологија и медицина: Карл вон Фрисцх, Конрад Лоренз и Николаас Тинберген (открића у вези организације и изазивања индивидуалних и социјалних образаца понашања, код животиња)
• Књижевност: Патрицк Wхите (за епску и психолошку наративну уметност која је увела нови континент у литературу)
• Мир: Хенрy Киссингер и Ле Дуц Тхо (мировни напори у Вијетнаму, Тхо је одбио награду)
• Економија: Wассилy Леонтиеф (развој метода инпут-оутпут и за његову примену на важне економске проблеме)

Референце

Литература

• Yугослав Партy Оффициал Агаинст Идеологицал Блоц Дивисион ин Еуропе Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, Слободан Станковић, ОСА - РФЕ
• Милан Бајец, Иван Долничар (1981). Југославија 1941-1981, Београд: Експорт прес.

Спољне везе

• Yугослав Цритицисм оф ан Америцан Боок Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, Слободан Станковић, ОСА-РФЕ (о партизанским преговорима са Немцима 1943).
• Тхоугхтс Бехинд Пургес ин Војводина Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Кардељ Цхангес Хис Минд он тхе Роле оф тхе Стате Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, ОСА-РФЕ
• Тито'с Фореигн Полицy Интервиеw ин "Вјеснак" Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Гамблинг ин Yугославиа: Селф-Манагинг Социалист Цасинос Архивирано 2010-09-06 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Поланд анд Yугославиа: Тwо Статес wитх тхе Саме Антхем Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, ОСА-РФЕ
• Он тхе Еве оф Тито-Цеаусесцу Меетинг Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Хунгарy анд Yугославиа: А Униqуе Релатионсхип? Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, Wиллиам Ф. Робинсон, ОСА-РФЕ
• Америцан Еxпресс Бранцх ин Yугославиа Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Неw Yугослав Цонститутион Елаборатес Фуртхер Селф-Манагемент Принциплес Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, Зденко Антић, ОСА-РФЕ
• Латест Иссуе оф "Праxис" Ревиеwед Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Он тхе Еве оф тхе Нон-Алигнед Цонференце Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Цирцулатион оф Мост Импортант Yугослав Даилиес Сурвеyед Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Ревиеw Оф Еаст Еуропеан, Совиет, Анд Цхинесе Фореигн Броадцастинг Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, Мартин К. Бацхстеин, ОСА-РФЕ

1973 на Wикимедијиној остави