1893

< | 18. вијек | 19. вијек | 20. вијек | >
< | 1860-е | 1870-е | 1880-е | 1890-е | 1900-е | 1910-е | 1920-е | >
<< | < | 1889. | 1890. | 1891. | 1892. | 1893. | 1894. | 1895. | 1896. | 1897. | > | >>

1893. по календарима

Грегоријански	1893. (MDCCCXCIII)
Аб урбе цондита	2646.
Исламски	1310–1311.
Ирански	1271–1272.
Хебрејски	5653–5654.
Бизантски	7401–7402.
Коптски	1609–1610.
Хинду календари
• Викрам Самват	1948–1949.
• Схака Самват	1815–1816.
• Кали Yуга	4994–4995.
Кинески
• Континуално	4529–4530.
• 60 година	Yин Вода Змија (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11893.
Подробније: Календарска ера

Година 1893 (MDCCCXCIII) била је редовна година која почиње у недјељу по грегоријанском, одн. редовна година која почиње у петак по 12 дана заостајућем јулијанском календару (линкови показују годишње календаре).

Догађаји

Јануар/Сијечањ

• 1. 1. - Француска званично анектирала оток Кергуелен у јужном Индијском оцеану, као и отоке Амстердам и Саинт-Паул.
• 8. 1. - Шкотска китоловачка експедиција открила Оток Дундее поред Антарктика.
• јануар - У Италији избија Скандал Банца Романа - корупцијски скандал у једној од емисионих банака компромитује и политички систем.
• 17. 1. - Краљевина Хаваји: Комитет безбедности, састављен од западњака, збацио краљицу Лилиуокалани уз помоћ америчких маринаца и морнара - следеће године проглашена република, анексија Сједињеним Државама 1898.
• 20. 1. - Масакр у Цалтавутуру: војска убила 13 сељака који су симболично заузели земљу близу Палерма на Сицилији.
• почетком године - У Фочи основано соколско друштво, али аустроугарске власти га забраниле и уништиле гимнастичке справе.
• јануар-фебруар - Бивши краљ Милан и Наталија се састали у Бијарицу.
• Најхладнија зима на сарајевској мјерној станици Бјелаве: средња температура -5,8 степени, овај јануар је најхладнији мјесец са -10,5 степени а и цијела година је најхладнија са 7,8 степени.

Фебруар/Вељача

Филмски студио "Блацк Мариа"

• 1. 2. - Едисон завршио градњу првог филмског студија на свету - Блацк Мариа у Wест Оранге, Неw Јерсеy (праве се филмови за кинетоскоп).
• 1. 2. - Праизведба Пуццинијеве опере Манон Лесцаут у Торину.
• 2. 2. - Тони Сцхруф организирао у Мüрззусцхлагу прве скијашке трке у средњој Европи.
• 12. 2. - Етиопски цар Менелик II се одриче Уговора из Wоуцхалеа са Италијом из 1889, који је у италијанској верзији давао Италији протекторат над Етиопијом.
• 15. 2. - У Будимпешти кренуле телефонске новине Телефон Хíрмондó.
• фебруар - Путничко-теретни пароброд СС Нарониц нестао на Атлантику, 74 мртвих.
• фебруар - Фердинанд де Лессепс и др. осуђени поводом Панамског скандала. Велики број француских парламентараца и министара оптужено за примање мита.
• 23. 2. - Рудолф Диесел добио патент у Немачкој за дизел-мотор.
• 24. 2. - У Пули утемељена Дружба св. Ћирила и Метода за Истру.
• 28. 2. - Поринута УСС Индиана, први бојни брод Америчке ратне морнарице (у служби 1895-1903, 1906-14 и 1917-19).

Март/Ожујак

• 2. 3. (18. 2. по ј.к.) - Архијерејски сабор поништио акт из 1888. о разводу Милана и Наталије.
• 4. 3. (20. 2. по ј.к.) - Крвопролиће у Горачићима у Драгачеву, након што је либерална влада покушала да отме општину радикалима - десетак мртвих у интервенцији војске.
• 4. 3. - Гровер Цлевеланд почиње други, неузастопни, мандат председника САД.
• 9. 3. (25. 2. по ј.к.) - Избори у Србији: НРС опет има већину, либерали мало иза, напредњаци далеко иза.
• 10. 3. - Обала Слоноваче постаје француска колонија (до 1960).
• 13. 3. - Отворен луксузни њујоршки хотел Wалдорф–Асториа (прва зграда).
• 20. 3. - Познати криминалац Адам Wортх осуђен у Белгији на седам година (пуштен 1897).

Април/Травањ

Александар Обреновић

• 1. 4. - У Немачкој уведено средњоевропско вријеме.
• 6. 4. (25. 3. по ј.к.) - Састала се новоизабрана српска скупштина - радикали и напредњаци је напуштају, либерали исконструисали себи већину.
• 6. 4. - Посвећен Салт Лаке Темпле Цркве Исуса Криста светаца посљедњих дана у Салт Лаке Цитy, Утах.
• 7. 4. - У Паризу отворен чувени ресторан Маxим'с.
• 8. 4. (27. 3. по ј.к, Велика субота) - Јак земљотрес у долини Ресаве, код Свилајнца.
• 12. 4. (31. 3.) - У Румунији основана социјалдемократска партија.
• 12. 4. - Њемачка Југозападна Африка: Цурт вон Франçоис са њемачким и домаћим снагама напао краља Хендрика Wитбооиа у Хорнкранзу, убијене жене и дјеца.
• 13. 4. (1. 4. по ј.к.) - Дворски пуч: Краљ Александар Обреновић се уз помоћ војске прогласио пунолетним и збацио намесништво и владу; распуштена и скупштина. Нову владу саставља радикал Лазар Докић (председник Државног савета и бивши краљев васпитач).
• 17. 4. - Крвопролиће у белгијском Монсу током генералног штрајка, парламент касније одобрава универзално мушко право гласа.
• 19. 4. - Одлучено да се у Венецији одржава изложба уметности, први Венецијански бијенале 1895.
• 18. 4. - Неуспела српска петиција Земаљској влади БиХ против наредбе из '92 о постављању учитеља уз одобрење власти.

• пролеће - Трећи устанак Хазари у Афганистану, поново угушен уз много крвопролића и продавања у робље.

Мај/Свибањ

Свјетска изложба 1893

• 1. 5. - 30. 10. - Свјетска изложба 1893. у Чикагу - фирма Wестингхоусе осветлила здање наизменичном струјом, Тесла приказао своје проналаске. Wхитцомб L. Јудсон приказао свој патентни затварач.
  • Серијски убица Х. Х. Холмес је налазио своје жртве током Изложбе.
• 5. 5. - Паника 1893. у САД почиње крахом њујоршке берзе (железница и сребро), траје до 1897, када ће довести до краја Трећег партијског система у САД.
• 6. 5. - У Сплиту на Доброме отворена нова зграда Обћинског казалишта, данашње Хрватско народно казалиште у Сплиту
• 6. 5. - Прва изложба књига у Београду.
• 9. 5. - Едисон приказао кинетоскоп јавности, у Бруклинском институту.
• 10. 5. - Ниx в. Хедден: Врховни суд САД пресудио да је парадајз/рајчица поврће (мада је ботанички воће).
• 23. 5. - Гандхи стигао у Јужну Африку, Колонију Натал, као адвокат, где ће остати 21 годину и развити своје погледе на свет и вештине.
• 25. 5. - Франко-сијамски рат: Французи улазе у спорну територију у Лаосу и избацују сијамског (тајландског) комесара.
• 30. 5. (18. 5. по ј.к.) - Избори у Србији: радикали освајају преко 88 % гласова, уз бојкот либерала.

Јун/Јуни/Липањ

ХМС Вицториа у сухом доку

• јун - Јужни Соломонски Отоци проглашени за британски протекторат.
• 15. 6. - Избори у Немачкој, највише гласова за социјалдемократе, али су због изборног закона тек четврта партија у Рајхстагу.
• 17. 6. - Почиње златна грозница на југозападу Аустралије, настаје град Калгоорлие.
• 20. 6. - Лиззие Борден ослобођена оптужбе да је убила родитеље.
• 22. 6. - Током маневара код Либана, британски бојни брод ХМС Вицториа потонуо након судара са бојним бродом ХМС Цампердоwн, погинуло 358 људи укључујући контра-адмирала Георгеа Трyона. Преживео је Јохн Јеллицое, каснији командант британске морнарице.
• 29 - 30. 6. - Одржана бициклистичка трка Беч-Берлин.

Јул/Јули/Српањ

• 1. 7. - Председник Цлевеланд оперисан у тајности, како се не би погоршала економска депресија и јер је у току борба за опозив Закона о куповини сребра, чија је последица пад резерви злата.
• 3. 7. - Почињу студентски нереди у Паризу, ред ће морати повратити војска и нови полицијски префект Лоуис Лéпине.
• 6. 7. - Принц Џорџ, војвода од Јорка, касније Георге V, краљ Уједињеног Краљевства, оженио се Маријом од Тека (краљевски пар 1910-36).
• 11. 7. - Микимото Кōкицхи успео произвести полулоптасте бисере (сферични бисери у комерцијално значајним количинама тек 1920-тих).
• 11. 7. - Либерална револуција у Никарагви, на власт долази Јосé Сантос Зелаyа (до 1909), конзервативци поражени до краја месеца.
• 12. 7. - Историчар Фредерицк Јацксон Турнер одржао у Чикагу предавање "Значај границе у америчкој историји": теза о Граници као средству обликовања америчке демократије.
• 20. 7. (8. 7. по ј.к.) - У пожару у Сењском руднику страдала цела смена рудара, 28 до 30 људи - свети Прокопије ће касније бити рударска слава.
• 20. 7. - С топовима упереним у велику палату у Бангкоку, Французи упутили ултиматум Сијаму, следи блокада обале.

"Инаугурација Коринтског канала"

• 25. 7. - Званично отворен Коринтски канал - ширина је мала, има великих проблема са одронима, каналисаним ветром и плимским струјама, тако да је саобраћај много нижи од очекиваног.
• 28. 7. - Радикална грађанска унија диже побуну у Аргентини, у Буенос Аиресу је води Хипóлито Yригоyен - револуција траје у две етапе до октобра, влада је сломила.

• лето - Врхунац социјалног покрета Фасци Сицилиани

Август/Аугуст/Коловоз

• 2. 8.? - Краљ Александар Обреновић донео Уредбу о реорганизацији српске војске којом је у свакој дивизији уведена ваздухопловна јединица (данас Дан рода авијације Војске Србије).
• 6 - 13. 8. - У Цириху одржан трећи конгрес Друге Интернационале, са конгреса избачени анархисти.
• 10. 8. - Основана Банца д'Италиа, а Банца Романа је ликвидирана.
• 12. 8. - Поринут ХМС Хавоцк, први разарач у Британској морнарици (1894-1911).
• 14. 8. - У Паризу прописане прве на свету регистарске таблице.
• 15. 8. - Ибадан у Нигерији постаје британски протекторат.

Хрватско народно казалиште у Сплиту

• 16. 8. (4. 8. по ј.к.) - Српска скупштина поднела тужбу Државном суду против министара бивше либералне владе Јована Авакумовића.
• 16 - 17. 8. - Масакр Италијана у Аигуес-Мортес на југу Француске - свађа око посла се претворила у нереде у којима је убијено најмање осам Италијана.
• 19. 8. - Златибор постао туристичко место.
• 27. 8. - Ураган погодио подручје Морских острва близу Саваннах, Георгиа, страдало 1.000 - 2.000 људи.
• 29. 8. - Патентиран рајсфершлус.
• 31. 8. - Владимир Иљич Уљанов се доселио у Санкт Петербург где улази у марксистичку револуционарну ћелију.

Септембар/Рујан

• 1. 9. - Предлог закона о влади Ирске (Други предлог о самоуправи) усвојен малом разликом у доњем дому британског парламента, да би био оборен у горњем дому 8. септембра.
• 3. 9. - Легислативни избори у Француској, опортунистички републиканци Цасимир-Периера задржавају највећи број мандата (премијер 1893-94, председник 1894-95).
• 7. 9. (26. 8. по ј.к.) - Краљ Александар Обреновић положио венац на Карађорђев гроб.
• 7. 9. - Руски монитор "Русалка" потонуо са 177 чланова посаде у Финском заливу.
• 8. 9. - Папина енциклика Лаетитиае санцтае о посвећености круници.
• 9. 9. - Естхер Цлевеланд је прво дете рођено у Белој кући.
• 11 - 27. 9. - У Чикагу се одржава Парламент светских религија, запажен је хиндуистички монах Сwами Вивекананда.
• септембар - Друга Побуна морнарице у Бразилу против председника Пејшотуа, траје до следећег марта.
• 19. 9. - Нови Зеланд увео опће бирачко право жене.
• 21. 9. - Браћа Дурyеа први пут возили аутомобил на бензински погон у САД, у Спрингфиелд, Массацхусеттс, касније ће основати и прву компанију у САД за производњу таквих возила, Дурyеа Мотор Wагон Цомпанy.
• септембар по ј.к. - Краљ Александар се у Абацији (Опатији) састао са еx-краљем Миланом.

Октобар/Листопад

Бугарске активности у Македонији и Источној Тракији 1893-1912, → ВМРО

• 3. 10. - Берберски ратници напали шпанску ексклаву Мелилла, почиње Маргаллов рат (тј. Прва мелиљска кампања).
• 3. 10. - Потписан Франко-сијамски уговор, Сијамци пристали на све француске захтеве, Лаос постаје део Француске Индокине (до 1945. одн. 1953.).
• 6. 10. - На београдском Дорћолу прорадила прва јавна електрана у Србији (данас Дан Електропривреде Србије).
• 13 - 29. 10. - Руска флота посетила француску луку Тулон.
• 23. 10. - У Солуну основана Унутрашња македонска револуционарна организација (ВМРО), први председник Централног комитета је Христо Татарчев.
• 25. 10. - Мехмед Теуфик Азабагић именован за босанског реису-л-улему (до 1909).
• 25. 10. - Почиње Први Матабеле рат у Родезији (Зимбабвеу): Максимовим митраљезом покошено 1.500 Матабеле ратника.
• 28. 10. - Девет дана пре смрти, Пјотр Иљич Чајковски диригује праизведби своје Шесте симфоније, Патетичне.

Новембар/Студени

† Чајковски

• 2. 11. - Лобенгула, краљ Ндебелеа (Матабелеа) радије дигао залихе муниције у ваздух него да их Британци заробе, уништен град Булаwаyо.
• 3. 11. - Пожар и експлозија на броду Цабо Мацхицхацо испред Сантандера, 590 погинулих.
• 7. 11. - Анархиста бацио две бомбе у барселонском позоришту Лицеу, двадесетак погинулих (одмазда због погубљења неуспешног атентатора на ген. Арсенио Мартíнез-Цампос Антóна).
• 7. 11. - Референдумом подржано женско право гласа у Колораду.
• 11. 11. - Аустријски председник владе Едуард Тааффе принуђен на оставку због предлога реформе бирачког права (и спора око увођења словенског језика у цељским школама) - следи кнез Алфред III. зу Wиндисцх-Грäтз (до 1895).
• 12. 11. - Дурандова линија: британски дипломата Мортимер Дуранд и афганистански емир Абдур Рахман Кхан договорили разграничење Афганистана и Британске Индије.
• новембар - Грађевински завршена Црква имена Маријиног у Новом Саду, позната као "Катедрала".
• 18. 11. - Папина енциклика Провидентиссимус Деус о проучавању Библије.

Децембар/Просинац

• 2. 12. - Отворен ГУМ, Главни универзални магазин, у Москви.
• 5. 12. (23. 11. по ј.к.) - Нова српска влада: генерал, "дворски" радикал, Сава Грујић уместо Лазара Докића (радикали желели Пашића). Никола Пашић однео превагу над Лазаром Докићем у Радикалној странци (избегнут расцеп).
• 9. 12. - Анархиста Аугусте Ваиллант бацио бомбу у француском парламенту, 20 посланика лакше повређено - два дана касније донесен први од Лоис сцéлéратес којима је ограничена слобода говора.

Француско-руска алијанса

• 15. 12. - Францесцо Цриспи поново премијер Италије (до 1896) након што је Гиованни Гиолитти принуђен на оставку; ситуација на Сицилији је на ивици побуне (→ Фасци Сицилиани).
• 16. 12. - У Њујорку праизведена Двоřáкова Симфонија бр. 9, "Из новога свијета".
• децембар - Прича Последњи проблем у којој гине Шерлок Холмс - Артхур Цонан Доyле ће тек 1901. наставити објављивање Холмесових прича.
• децембар - Грчка држава прогласила банкрот.
• 24. 12. - Либерал Полицарпо Бонилла се прогласио за председника Хондураса - либерали улазе у Тегуцигалпу следећег фебруара.
• 27. 12. (15. 12. по ј.к.) - Нови Закон о Народној банци у Србији, предвиђена нова новчаница, од 20 динара са златном подлогом.
• 27. 12. и 4. 1. 1894. - Француско-руска алијанса: војна конвенција ратификована разменом писама две владе.
• крајем године - Велика борба за београдску општину између две струје радикала - Милован Маринковић ("Грујићев" радикал) победио Косту Таушановића.

Кроз годину

"Крик"

• У Сарајеву изграђен тзв. Ајфелов мост.
• Дозвољене српске школе у скопском санџаку.
• Поводом 400-годишњице штампарије Црнојевића, на Цетињу основана Јавна државна библиотека.
• Стјепан Радић искључен с Правног факултета у Загребу и затворен због политичког иступа против бана Кхуен-Хéдервáрyја.
• Народњаци добили већину на опћинским изборима на Пагу, након чега је хрватски језик уведен у уреде и школе.
• Влахо Буковац дошао у Загреб (до 1898).
• Основан Мусео Цивицо - Градски музеј у Ријеци, → Поморски и повијесни музеј Хрватског приморја.

"Ајфелов мост" у Сарајеву (фото ца. 1906)

• Објављена песма Хаппy Биртхдаy то Yоу.
• 1893-94 - Царински рат између Немачке и Русије, након што се Русија приближила Француској.
• Карл Луегер основао Кршћанску социјалну странку, данашња Аустријска народна странка (ÖВП).
• Прва верзија Мунцховог Крика.
• Основан Новосибирск.
• Маyова трилогија Wиннетоу.
• Мистик Антôнио Цонселхеиро основао село Белло Монте у подручју Цанудос бразилске државе Бахиа (→ Рат Цанудоса 1896-97).
• Wиенов закон помака.
• Алфред Wернер поставио основе координационе хемије.

Рођења

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

• 12. 1. - Херманн Гöринг, пилот, нацистички званичник († 1946)
• 12. 1. - Алфред Росенберг, нацистички идеолог († 1946)
• 12. 1. - Едwард Селзер, продуцент цртаних филмова († 1970)
• 12. 1. - Михаил Гуревич, авио-конструктор († 1976)
• 15. 1. - Драгиша Цветковић, председник владе КЈ († 1969)

• 2. 2. - Дамдин Сüкхбаатар, монголски вођа († 1923)
• 3. 2. - Гастон Јулиа, математичар († 1978)
• 10. 2. - Јиммy Дуранте, глумац († 1980)
• 12. 2. - Омар Брадлеy, амерички генерал († 1981)
• 16. 2. - Катхарине Цорнелл, америчка глумица († 1974)
• 16. 2. - Михаил Тухачевски, маршал СССР († 1937)
• 21. 2. - Андрес Сеговиа, шпански гитарист († 1987)

• 18. 3. - Wилфред Оwен, војник, песник († 1918)
• 18. 3. - Александар Костић, декан Медицинског факултета у Београду († 1983)
• 26. 3. - Палмиро Тоглиатти, комунистички политичар († 1964)

Април/Травањ – Јун/Липањ

• 3. 4. - Леслие Хоwард, глумац († 1943)
• 7. 4. - Аллен Дуллес, директор ЦИА-е († 1969)
• 11. 4. - Деан Ацхесон, државни секретар САД († 1971)
• 16. 4. - Анте Антић, хрватски фрањевачки свећеник († 1965.)
• 19. 4. - Лојзе Долинар, вајар († 1970)
• 20. 4. - Харолд Ллоyд, глумац († 1971)
• 20. 4. - Јоан Мирó, сликар, скулптор († 1983)
• 25. 4. - Јован Палавестра, српски писац († 1959)
• 26. 4. - Драгољуб Михаиловић, командант Југословенске војске у Отаџбини († 1946)
• 27. 4. - Павле Карађорђевић, кнез намесник Кр. Југославије († 1976)
• 29. 4. - Харолд Уреy, хемичар нобеловац († 1981)
• 30. 4. - Јоацхим вон Риббентроп, нацистички министар ино. послова († 1946)

• 8. 5. - Иво Певалек, ботаничар († 1967)

• 4. 6. - Адолф Мук, члан Политбироа КПЈ († 1943)
• 21. 6. - Лав Мирски, хрватски диригент († 1968.)
• 24. 6. - Херманн Неубацхер, нацистички изасланик за Балкан († 1960)
• 30. 6. - Wалтер Улбрицхт, лидер ДДР († 1973.)

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

• 4. 7. - Норман Манлеy, први премијер Јамајке († 1969)
• 5. 7. - Аугуст Кошутић, хрватски политича († 1964)
• 7. 7. - Мирослав Крлежа, хрватски књижевник († 1981.)
• 19. 7. - Владимир Мајаковски, руски књижевник († 1930.)
• 20. 7. - Георге Ллеwелyн Давиес, инспирација за Петра Пана († 1915)
• 26. 7. - Георге Гросз, сликар († 1959)
• 30. 7. - Фатима Јиннах, пакистанска Мајка нације († 1967)

• 1. 8. - Александар, краљ Грчке († 1920)
• 7. 8. - Влахо Паљетак, хрватски шансонијер и складатељ († 1944)
• 10. 8. - Прежихов Воранц (Ловро Кухар), књижевник († 1950)
• 14. 8. - Франтишек Дворнíк, историчар († 1975)
• 17. 8. - Мае Wест, америчка филмска глумица († 1980)
• 22. 8. - Доротхy Паркер, песникиња († 1967)
• 30. 8. - Хуеy Лонг, амерички политичар († 1935)

• 16. 9. - Алберт Сзент-Гyöргyи, физиолог нобеловац († 1986)
• 16. 9. - Алеxандер Корда, филмски продуцент и режисер († 1956)

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• 9. 10. - Мáрио де Андраде, бразилски књижевник, фотограф († 1945)
• 14. 10. - Лиллиан Гисх, глумица († 1993)
• 15. 10. - Царол II, краљ Румуније († 1953)
• 26. 10. - Милош Црњански, српски књижевник († 1977)
• 30. 10. - Роланд Фреислер, озлоглашени нацистички судац († 1945.)

• 5. 11. - Раyмонд Лоеwy, индустријски дизајнер († 1986)
• 8. 11. - Прајадхипок Рама VII, краљ Сијама († 1941)
• 22. 11. - Лазар Каганович, совјетски политичар († 1991)
• 23. 11. - Петар Лековић, први народни херој Југославије († 1942)
• 25. 11. - Јула Иванишевић, једна од Дринских мученица († 1941)

• 1. 12. - Ернст Толлер, књижевник († 1939)
• 4. 12. - Аугуст Цесарец, хрватски књижевник († 1941.)
• 6. 12. - Сyлвиа Тоwнсенд Wарнер, енглеска списатељица († 1978)
• 12. 12. - Едwард Г. Робинсон, глумац († 1973)
• 26. 12. - Мао Тсе-тунг, лидер НР Кине († 1976)

Кроз годину

• Иван Земљак, архитект († 1963)

Смрти

Јануар/Сијечањ – Јун/Липањ

• 11. 1. - Бењамин Бутлер, амерички генерал и политичар (* 1818)
• 17. 1. - Рутхерфорд Б. Хаyес, бивши председник САД (* 1822)
• 23. 1. - Wиллиам Прице, физичар, велшки националиста, неодруид (* 1800)

• 17. 2. - Тоша Јовановић, позоришни глумац и редитељ (* 1845)
• 18. 2. - Георге Тупоу I, краљ Тонге (* ца. 1797)
• 20. 2. - П. Г. Т. Беаурегард, конфедерални генерал (* 1818)

• 5. 3. - Хyпполите Таине, француски хисторичар и критичар (* 1828.)
• 13. 3. - Мато Водопић, бискуп дубровачки (* 1816)
• 17. 3. - Људевит Вукотиновић, хрватски књижевник и знанственик (* 1813.)
• 17. 3. - Јулес Феррy, бивши француски премијер (* 1832)

• 21. 4. - Стеван Баковић, сарајевски прото (* 1794)
• 25. 4. - Радослав Лопашић, повјесничар, академик ЈАЗУ (* 1835)

• 4. 5. - Мирко Боговић, хрватски књижевник (* 1816.)
• 19. 5. - Ђуро Пилар, хрватски геолог (* 1846.)
• 23. 5. - Аћим Медовић, лекар и писац (* 1815)
• 23. 5. - Антон вон Сцхмерлинг, аустријски политичар (* 1805)

• 7. 6. - Едwин Боотх, амерички глумац (* 1833)
• 21. 6. - Леланд Станфорд, амерички индустријалац, политичар (* 1824)

Јул/Српањ – Децембар/Просинац

• 6. 7. - Гуy де Маупассант, француски књижевник (* 1850.)
• 22. 7. - Фердинанд вон Бауер, аустроугарски министар рата (* 1825)
• 30. 7. - Јован Мариновић, бивши премијер Србије (* 1821)

• 17. 10. - Патрице де Мац Махон, маршал Француске, бивши председник (* 1808)
• 18. 10. - Цхарлес Гоунод, композитор (* 1818)
• 22. 10. - Дулееп Сингх, бивши и последњи махараџа Сичког царства (* 1838)
• 23. 10. - Александар I Батенберг, бивши кнез Бугарске (* 1857)
• 30. 10. - Карл Бодмер, сликар, графичар (* 1809)
• 31. 10. - Димитрије Ђурић, генерал и писац (* 1838)

• 6. 11. - Петар Иљич Чајковски, руски складатељ (* 1840.)
• 12. 11. - Алеxандер вон Бацх, аустријски политичар (* 1813)
• 26. 11. - Милан Кујунџић Абердар, српски филозоф, књижевник, политичар, академик (* 1842)

• 4. 12. - Јохн Тyндалл, физичар (* 1820)
• 13. 12. - Лазар Докић, зоолог, лекар, професор, политичар (* 1845)
• 25. 12. - Иван Броз, језикословац (* 1852)

Кроз годину

• Павле Риђички, индустријалац, мецена (* 1805)

Референце

1893 на Wикимедијиној остави