18. 3.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартчт. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпт. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпн. |
18. ожујка (18. 3.) је 77. дан године по грегоријанском календару (78. у пријеступној години). До краја године има још 288 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 1229. — Римско-немачки цар Фридрих II крунисао се за краља Јерусалима, током Шестог крсташког рата.
- 1241. — Монголи разорили Краков.
- 1314. — Жак де Моле, 23. и последњи велики мајстор Темпларског реда спаљен на ломачи.
- 1438. — Алберт II. Хабсбуршки постао римско-њемачки цар.
- 1848. — У Милану избила побуна против Аустрије. Аустријски фелдмаршал Јохан Јозеф Радецки морао да повуче трупе из града.
- 1871. — У Паризу, радници почели прву пролетерску револуцију, познату као Париска комуна.
- 1921. — Пољско-бољшевички рат, који је одредио границе између Републике Пољске и Совјетске Русије, службено завршен потписивањем мира у Риги.
- 1921. — Бољшевици војном интервенцијом окончали побуну морнара у Кронштату, главној бази руске Балтичке флоте.
- 1922. — Британске колонијалне власти осудиле Махатму Гандхија, вођу индијског покрета за независност, на шест година затвора.
- 1948. — Совјетска влада опозвала војне стручњаке из Југославије, наредног дана и цивилне, што је био први јавни знак разилажења југословенског комунистичког лидера Јосипа Броза Тита и совјетског Јосифа Стаљина.
- 1962. — Потписан Евијански мировни споразум којим је окончан осмогодишњи рат за независност Алжира од француске колонијалне власти.
- 1965. — Космонаут Алексеј Леонов обукао свемирско одијело и изашао изван свемирске летјелице Восход 2, поставши први човјек који је шетао свемиром.
- 1967. — Брод "Тори кањон" испустио 80.000 тона нафте близу обале Велике Британије.
- 1970. — Генерал Лон Нол извео државни удар у Камбоџи док је шеф државе, принц Нородом Сиханук, био у посети Москви.
- 1993. — Рат у БиХ: Српске снаге блокирале хуманитарне конвоје Уједињених нација за Сребреницу и извршиле један од најтежих артиљеријских напада на опкољено Сарајево.
- 1994. — Босна и Херцеговина и Хрватска у Вашингтону, у присуству председника САД Била Клинтона, потписале споразум о муслиманско-хрватској федерацији у БиХ, која је касније, Дејтонским споразумом, постала један од два ентитета у бившој југословенској републици БиХ.
- 1999. — Косовски Албанци потписали, на преговорима у Рамбујеу код Париза, мировни споразум. Српска делегација одбила војни део споразума.
- 2000. — У поплавама у Мозамбику живот изгубило 700 људи, око два милиона остало без домова.
- 2003. — Скупштина Србије изабрала нову Владу чији је премијер функционер Демократске странке Зоран Живковић.
- 2004. — Хашки трибунал осудио пензионисаног адмирала Југословенске народне армије Миодрага Јокића на седам година затвора због гранатирања Дубровника у децембру 1991.
- 2006. — У Пожаревцу сахрањен Слободан Милошевић.
.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1780. — Милош Обреновић, вођа Другог српског устанка, обновитељ државности Србије. Српски кнез. (†1860).
- 1813. — Фриедрицх Хеббел, њемачки драматичар († 1863.).
- 1837. — Гровер Цлевеланд, амерички политичар, најпознатији као 22. предсједник САД-а († 1908.).
- 1842. — Стефан Маларме, француски песник. (†1898).
- 1844. — Николаи Римски-Корсаков, руски складатељ.
- 1858. — Рудолф Диесел, њемачки инжењер и изумитељ.
- 1858. — Јосип Козарац, хрватски прозаист - новелист, романописац, пјесник, писац приповјетки и полемичар, дипломирани инжењер шумарства, један од најпознатијих хрватских шумара († 1906.).
- 1869. — Невилле Цхамберлаин, британски политичар и државник.
- 1874. — Николаи Алеxандровицх Бердyаев, руски филозоф († 1948).
- 1893. — Wилфред Оwен, енглески пјесник († 1918.).
- 1894. — Сергеј V. Иљушин, совјетски конструктор авиона.
- 1909. — Љубица Марић, прва српска композиторка и академик САНУ († 2003.).
- 1929. — Цхриста Wолф, њемачка књижевница.
- 1932. — Јохн Упдике, амерички књижевник.
- 1936. — Ф. W. де Клерк, јужноафрички политичар († 2021.).
- 1945. — Јоy Фиелдинг, канадска књижевница.
- 1956. — Ингемар Стенмарк, шведски скијаш.
- 1959. — Луц Бессон, француски филмски режисер, сценарист и продуцент.
- 1962. — Ирене Цара, америчка пјевачица и глумица.
- 1963. — Ванесса Wиллиамс, америчка пјевачица.
- 1969. — Александар Коцић, српски и југословенски ногометаш и тренер.
- 1970. — Qуеен Латифах, америчка пјевачица.
- 1977. — Даннy Мурпхy, енглески ногометаш.
- 1978. — Цхарлотте Роцхе, њемачка ТВ-водитељица
- 1980. — Сéбастиен Фреy, француски ногометаш.
- 1984. — Кораб Морина, хрватски малоногометаш.
.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1584. — Иван IV Грозни, руски цар. (*1533).
- 1768. — Лоренс Стерн, енглески књижевник ирског порекла.
- 1837. — Александар Алаговић, загребачки надбискуп (* 1760.).
- 1910. — Јосипа Ванцаш, позната и као мајчица Илира (* 1824.).
- 1913. — Ђорђе I, грчки краљ данског порекла.
- 1930. — Матко Лагиња, хрватски правник и политичар (* 1852.).
- 1956. — Николај Велимировић, владика охридски и жички. (*1880).
- 1965. — Фарук I, бивши египатски краљ.
- 1980. — Ерих Фром, немачки филозоф.
- 1983. — Умберто II, бивши италијански краљ.
- 1987. — Милорад Арсенијевић, био је југословенски ногометаш и ногометни тренер (*1906.).
- 2008. — Живојин "Жика" Миленковић, био је српски глумац (* 1928.).
- 2009. — Натасха Рицхардсон, енглеска глумица (*1963.)
- 2010. — Константин Yерyоменко (Еременко), бивши руски малоногометаш (* 1970.).
- 2014. — Душан Почек, југословенски и српски глумац (* 1932.).
- 2017. — Цхуцк Беррy, амерички гитарист, пјевач и кантаутор (* 1926.).
.
Благдани/Празници
[уреди | уреди извор]- Српска православна црква слави:.
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар
