18. 1.

18. јануар/сијечањ (18. 1.) је 18. дан године по грегоријанском календару. До краја године има још 347 дана (348 у пријеступној години).

Догађаји

1520. — краљ Данске и Норвешке Кристијан II победио је Швеђане и освојио Шведску.
1535. — шпански конквистадор Франсиско Писаро основао је Лиму, сада главни град Перуа.
1654. — вођа запорошких козака хетман Богдан Хмељницки признао је врховну власт московског цара. Тиме се Украјина ујединила с Русијом, што је изазвало руско-пољски рат (1654-67).
1778. — британски морепловац Џејмс Кук открио је Хаваје, које је назвао Сендвич острва по имену лорда Сендвича.
1871. — у дворани огледала палате у Версају пруски краљ Вилхелм I проглашен је за првог цара новоствореног Немачког царства.
1919. — француски премијер Жорж Клемансо отворио је Версајску мировну конференцију након окончања Првог светског рата. Мировним уговором потписаним 28. јуна, Немачка је преузела одговорност за рат, обавезала се на исплату ратне штете и забрањено јој је наоружавање. Створене су нове државе Пољска, Мађарска, Чехословачка, Естонија, Летонија, Литванија и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.
1943. — Побуна Жидова у варшавском Гету.
1944. — након седмодневних жестоких борби совјетске трупе су у Другом светском рату окончале блокаду Лењинграда, у којем је током немачке опсаде од септембра 1941. од исцрпљености и глади умрло око 620.000 људи.
1974. — после седмодневних преговора Египат и Израел потписали су споразум о дезангажовању војних снага дуж Суецког канала.
1977. — у авионској несрећи близу Сарајева погинули су председник владе СФР Југославије Џемал Биједић, његова супруга Разија и још шест путника.
1977. — у најтежој железничкој несрећи у Аустралији, око 80 људи је погинуло када је воз у Сиднеју ударио у бетонски мост.
1989. — четврти дан заредом хиљаде Чехословака сливало се ка централном прашком тргу Вацлавске намести певајући „слобода“, „истина“ и „људска права“ у мирном протесту против комунистичких власти.
1991. — Парламент Јордана је осудио ваздушне нападе на Ирак у операцији „Пустињска олуја“ и позвао арапске и исламске земље на акцију против САД и њених савезника; Ирак је лансирао осам ракета „скад“ на Израел, у покушају да јеврејску државу увуче у Заливски рат.
1996. — владајућа социјалистичка партија (ПАСОК) изабрала је Костаса Симитиса за премијера Грчке, након што је тешко оболели оснивач ПАСОК-а Андреас Папандреу (Папандеоу) поднео оставку.
1997. — Франц Враницки поднео је оставку на положај аустријског канцелара на којем је био скоро 11 година.
1999. — одлука владе СР Југославије да представника ОЕБС на Косову Вилијама Вокера прогласи „персоном нон грата“ и да ускрати дозволу главном тужиоцу Међународног суда за ратне злочине Луиз Арбур да уђе у земљу, додатно је заоштрила југословенске односе с међународном заједницом.
2001. — САД су укинуле санкције СР Југославији уведене почетком 1999. због политике режима Слободана Милошевића према Албанцима на Косову. Америчким фирмама тада је било забрањено да послују са Југославијом. Поред скидања те забране, укидање америчких санкција отворило је врата за улазак страних кредита у СР Југославију.
2002. — Влада Сијера Леонеа објавила је крај грађанског рата током којег је убијено око 50.000 људи, махом цивила. Рат против владе водио је Уједињени револуционарни фронт (РУФ) познат по својој бруталности.
2003. — на Шестом ванредном конгресу Социјалистичке партије Србије (СПС) за предсеника партије поново је изабран хашки оптуженик Слободан Милошевић.

.

Рођења

1689. — рођен је француски филозоф Шарл Луј де Секонда Монтескје, аутор капиталног дела „Дух закона“ у којем је развио теорију о подели власти на законодавну, извршну и судску која је постала темељ парламентарне демократије († 1755.).
1882. — енглески писац Ален Александер Милн, аутор популарних романа за децу „Кад смо били врло млади“, „Вини Пу“, „Кућа на Пуовом углу“, „Сад нас је шесторо“.
1892. — Оливер Хардy, амерички комичар.
1900. — Франçоис де Ментхон, главни француски тужилац у Нüрнбершким процесима.
1904. — амерички филмски глумац енглеског порекла Арчибалд Александер Лич, познат као Кери Грант, сјајан комичар у комедијама Хауарда Хокса (Хоwард Хаwкс) и тумач карактерних улога у филмовима Алфреда Хичкока ("Страшна истина", „Филаделфијска прича“, „Север-северозапад“, „Држ'те лопова!“) († 1986.).
1905. — Јосепх Бонанно, сицилијанско-амерички криминалац и главни вођа криминалне обитељи "Бонанно" († 2002.).
1909. — српски и југословенски писац Оскар Давичо, који је 50-их и 60-их година 20. века извршио значајан утицај на српску поезију. У том периоду Давичо је и једна од најактивнијих и најдинамичнијих личности у књижевном животу Београда и Југославије (збирке песама „Вишња за зидом“, „Настањене очи“, романи „Песма“, „Бетон и свици“).
1911. — Даннy Каyе, амерички глумац и пјевач (* 1987.).
1914. — Арно Сцхмидт, њемачки књижевник и преводилац.
1928. — Алекасандар Гомељски, бивши руски и совјетски кошаркашки тренер, играч, јеврејског поријекла (у. 2005).
1950. — Дино Менегхин, умировљени талијански кошаркаш.
1955. — Кевин Цостнер, амерички глумац и продуцент.
1955. — Сњешко Церин, бивши хрватски ногометаш.
1961. — Веселин Вујовић, умировљени југославенски и црногорски рукометаш и репрезентативац, актуални изборник словенске репрезентације.
1967. — Ивáн Заморано, чилеански ногометаш.
1968. — Драгана Мирковић, српска фолк певачица и многи је сматрају највећом звездом '90-их и једном од највећих српских звезда икада.
1968. — Синиша Школнековић, бивши хрватски ватерполист.
1976. — Марцело Галлардо, аргентински ногометаш и тренер.
1977. — Дидиер Динарт, француски рукометаш и тренер.
1978. — Горан Јевтић, српски позоришни, телевизијски и филмски глумац.
1981. — Оливиер Роцхус, умировљени белгијски тенисач.
1983. — Јелена Гавриловић, српска глумица.
1986. — Сенад Лулић, босанскохерцеговачки ногометаш.
1987. — Маријо Можник, хрватски гимнастичар.
1988. — Ангелиqуе Кербер, њемачка тенисерка пољског поријекла.

.

Смрти

1896. — Паул Верлаине - француски пјесник (р. 1844.).
1908. — Херман Снеллен - низоземски офталмолог (р. 1834.).
1936. — Рудyард Киплинг, енглески књижевник (р. 1865.).
1985. — Wилфрид Брамбелл, ирски глумац.
1989. — Бруце Цхатwин, енглески путописац.
1995. — Адолф Бутенандт, њемачки кемичар (р. 1904.).
2002. — Алеx Ханнум, амерички је професионални кошаркашки тренер и играч (р. 1923.).

.

Празници и дани сећања

Српска православна црква слави:.

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар