1560
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
- Ово је чланак о години 1560.
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Вјекови: | 15. вијек – 16. вијек – 17. вијек |
| Деценија: | 1530-е 1540-е 1550-е – 1560-е – 1570-е 1580-е 1590-е |
| Године: | 1557 1558 1559 – 1560 – 1561 1562 1563 |
| Грегоријански | 1560. (MDLX) |
| Аб урбе цондита | 2313. |
| Исламски | 967–968. |
| Ирански | 938–939. |
| Хебрејски | 5320–5321. |
| Бизантски | 7068–7069. |
| Коптски | 1276–1277. |
| Хинду календари | |
| • Викрам Самват | 1615–1616. |
| • Схака Самват | 1482–1483. |
| • Кали Yуга | 4661–4662. |
| Кинески | |
| • Континуално | 4196–4197. |
| • 60 година | Yанг Метал Мајмун (од кинеске Нг.) |
| Холоценски календар | 11560. |
| Подробније: Календарска ера | |
Година 1560 (MDLX) била је пријеступна година која почиње у понедјељак (1. јан./сиј. по јулијанском календару).
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 3 - 9. 3. - Хрватски сабор у Загребу, мјере за обрану земље, Турци опет упадају[1].
- 16. 3. - Турци са Уне напали Вранограч али достигнути и разбијени код Жировнице.
- 17. 3. - Амбоаска завера, хугеноти покушали киднаповати француског краља Франçоиса II и браћу Гуисе - корак према Хугенотским ратовима.
- 22. 3. - Ленковићеви људи расули турску чету која је харала Слуњ.
- ожујак - Малкоч-бег оправља Новиград на Уни.
- свибањ - Турци упадају с великим четама у Хрватску, одводе људе и стоку.
- 14. 5. - Битка код Дјербе, поред Туниса: Османлије (Пијале паша и Драгут) потукле флоту европских земаља.
- 6. 6. - Турци након експлозије барута у кули заузели Новиград у Цазинској крајини, прозван Тодорово по Михајлу Тодору/Тудору који га је бранио[2].
- јун - Битка код Окехазаме у Јапану, Ода Нобунага поразио многобројније снаге Имагаwе Yосхимотоа; међу самурајима који су се затим придружили Оди је и млади Токугаwа Иеyасу.
- љето - Харамије у засједи код Чазме убиле Џафер-бега Малкочбеговића, градишког капетана, ожењеног султановом унуком и кћерком великог везира Рустем-паше.
- 6. 7. - Единбуршки уговор склопљен између Шкотске, Енглеске и Француске: из Шкотске се повлаче француске трупе које су подржавале Марију од Гуисеа; окончана франко-шкотска Аулд Аллианце (трајала од 1295), завршени ратови између Енглеске и Шкотске.
- 2. 8. - Ливонски рат, битка код Ермеса: Руси убедљиво поразили Ливонски ред који ће убрзо бити распуштен.
- 17. 8. - Протестантизам постаје државна вера у Шкотској.
- 21. 8. - Тотално помрачење Сунца видљиво у делу Европе; његово предвиђање ће инспирисати младог Тyцхо Брахеа да се бави астрономијом.
- рујан - Малкоч-бег сакупљао војску на Лијевчу да освети сина, али не може предузети већи напад[5].
- 29. 9. - Ерик XIV постаје краљ Шведске (до 1568).
- листопад, почетком - Јајачки ћехаја упада у крај око горње Глине, на Петровој гори га зауставља Хербард VIII. вон Ауерсперг.
- 5. 12. - Умро француски краљ Францоис II, наслеђује га брат Цхарлес IX (до 1574) уз регентство мајке Катарине де Медици.
Током/тијеком године
[уреди | уреди извор]- Писар у манастиру Св. Тројице код Пљеваља: "туге и теготе на хришћане" с којима се поступа као са "скотом несмисленим"[6].
- Срби долазе у унску долину[7].
- Опатија: ранија бенедиктинска опатија припада аугустинцима (до 1723).
- Направљена најстарија сачувана виолина: Амати за Цхарлеса IX.
- У Напуљу основана Ацадемиа Сецреторум Натурае, можда прво научно друштво.
- Објављена Женевска библија на енглеском.
- Пад с власти могулског државника Бајрам-хана.
- Појачање пиратерије у Карибима: француским пиратима против шпанских бродова се убрзо придружују холандски и енглески.
- Слика "Дечије игре" Бреугхела Старијег.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 7. 8. - Елизабета Бáтхорy, "крвава грофица" († 1614)
- 3. 11. - Аннибале Царрацци, сликар († 1609)
- Балтазар Бáтхорy, ердељски политичар († 1594)
- Маркантун де Доминис, исусовац, математичар, физичар и филозоф († 1624)
- прибл. - Балтазар Дворничић Напулy, клерик и правник († 1634)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 19. 4. - Пхилипп Меланцхтхон, реформатор и хуманиста (* 1497)
- 11. 6. - Марија од Гуисеа, регент Шкотске (* 1515)
- 7. 8. - Анастасија Романовна, руска царица (* 1530)
- 29. 9. - Густав Васа, шведски краљ (* 1496)
- 25. 11. - Андреа Дориа, ђеновски адмирал (* 1466)
- 5. 12. - Франçоис II, краљ Француске (* 1544)
- Јурај Бизанти, пјесник из Котора (* ца. 1490)
- Стаńцзyк, пољска дворска луда (* ца. 1480)
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Клаић, 226-8
- ↑ Клаић, 230
- ↑ Султанова унука у севдалинци, Хусеин M. Корић у листу "Данас" од 29/10/2012 (приступ 30.4.2013)
- ↑ етексцики.инфо[мртав линк]
- ↑ Клаић, 231-2
- ↑ Владимир Ћоровић, Преокрет у држању Срба, растко.рс (приступ 30.4.2013.)
- ↑ Прото Светислав Давидовић, Српска православна црква у Босни и Херцеговини од 960. до 1930. године, растко.рс
- Вјекослав Клаић, Свезак трећи: дио први..... Прва књига: Доба краљева Фердинанда I., Максимилијана и Рудолфа (1527-1608) (арцхиве.орг)