1461
Изглед
< |
14. вијек |
15. вијек
| 16. вијек
| >
< |
1430-е |
1440-е |
1450-е |
1460-е
| 1470-е
| 1480-е
| 1490-е
| >
<< |
< |
1457. |
1458. |
1459. |
1460. |
1461.
| 1462.
| 1463.
| 1464.
| 1465.
| >
| >>
Грегоријански | 1461. (MCDLXI) |
Аб урбе цондита | 2214. |
Исламски | 865–866. |
Ирански | 839–840. |
Хебрејски | 5221–5222. |
Бизантски | 6969–6970. |
Коптски | 1177–1178. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1516–1517. |
• Схака Самват | 1383–1384. |
• Кали Yуга | 4562–4563. |
Кинески | |
• Континуално | 4097–4098. |
• 60 година | Yин Метал Змија (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11461. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1461 (MCDLXI) била је редовна година која почиње у четвртак (1. 1. по јулијанском календару).
Догађаји
[уреди | уреди извор]- јануар - Херцег Стјепан тражи помоћ од Млечана, ови му обећавају уточиште ако га Турци протерају (поново је у свађи са сином Владиславом, који позива Турке); Млечани такође позивају на помирење херцега и краља Томаша.
- 2. 2. - Рат двеју ружа: Битка код Мортимер'с Цросса - јоркистичка победа над ланкастријанцима; погубљен Оwен Тудор, оснивач династије.
- 5. 2. - Млетачка општина шаље у Босну посредника између херцега и краља.
- 17. 2. - Друга битка код Ст Албанса - ланкастријанском победом ослобођен краљ Хенрy VI.
- 4. 3. - Војвода од Јорка заузео Лондон и прогласио се за краља Едwарда IV (крунисан 28. 6.).
- 23. 3. - Папа Пио II. наређује сплитском надбискупу да одмах објави папску булу о крижарском рату, ако би Турци угрозили краља Томаша или херцега Стјепана.
- 29. 3. - Јоркисти потукли ланкастријанце у Битци код Тоwтона, за коју се мисли да је најкрвавија у хисторији Енглеске.
- 1. 5. - Краљ Матија се у Будиму венчао са чешком принцезом Катарином Подјебрадском.
- 4. 6. - Неуспели преговори у Гyőру о миру између угарског краља Матије и немачког цара Фридриха III (Матија и ову годину проводи ратујући са претендентима на угарску круну).
- јул - Греца Палеолог се пробио из тврђаве Салменик, последњег гарнизона Морејске Деспотовине, у млетачки Лепант (Наупакт).
- ца. 15. 7. - Умро босански краљ Стјепан Томаш Котроманић, наслеђује га син Стјепан Томашевић, последњи ефективни краљ Босне
- Томашевић се мири са херцегом Стјепаном, наставља борбу са хрватским баном Павлом Сперанчићем око земаља Таловаца (са херцегом и крбавским кнезовима би му узео град Клис).
- 22. 7. - Умро француски краљ Шарл VII, наслеђује га син Лоуис XI Мудри (1461-83).
- 7. 8. - Неуспела Цао Qинова побуна против цара Тиансхуна (Зхенгтонг).
- 15. 8. - Мехмед II после опсаде осваја Трапезунт, чиме је угашено и Трапезунтско Царство (претходно поразио Узун Хасана, владара "Белих оваца" у брачном сродству са Давидом, последњим трапезунтским владаром).
- 5. 11. - Млетачка опћина овлашћује кнезове Сплита и Задра да понуде новац за Клис и Островицу.
- новембар - Босански краљ Стјепан Томашевић се крунисао у Јајцу круном послатом од папе - компликације са Угарском.
Током/тијеком године
[уреди | уреди извор]- Традиционална година оснивања Сарајева (Иса-бег Исаковић).
- Први спомен: Гомирје и Нови Пазар ("Јени Базар").
- Никола Модрушки бискуп недавно премештене Крбавске (Модрушке) бискупије.
- Основана Оточка бискупија (на тражење Сигисмунда Франкапана).
- Стефан Бранковић одлази из Албаније у Венецију; касније купује имање у Фурланији са сестром Катарином (Кантакузином), која се ове године одрекла свих имања у Словенији и Хрватској сем Кршког.
- Тома Палеолог поклонио папи руку св. Јована Крститеља, која се некада налазила у Србији[1].
- Франçоис Виллон пише своје најчувеније дело Ле Гранд Тестамент.
- Педро де Синтра стигао до "Биберне обале" (данашња Либерија).
Рођења
[уреди | уреди извор]- 6. 2. - Џоре Држић, дубровачки пјесник († 1501)
- 19. 2. - Доменицо Гримани, кардинал и мецена († 1523)
- 3. 4. - Анне де Беаујеу, француска принцеза и регенткиња († 1522)
- 25. 5. - Заноби Ацциаиоли, ватикански библиотекар († 1519)
- 5. 8. - Александар Јагелончик, пољски краљ († 1506)
- ца. Бартоломео Колумбо, истраживач († 1515)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 2. 2. - Оwен Тудор, оснивач династије Тудор (* ца. 1400)
- 8. 4. - Георг вон Пеуербацх, аустријски астроном и математичар (* 1423)
- 15. 5. - Доменицо Венезиано, италијански сликар (* ца. 1410)
- 22. 7. - Карло VII., краљ Француске (* 1403)
- 7. 8. - Цао Qин, кинески генерал и побуњеник
- 23. 9. - Карло де Вијана, владар Наваре (* 1421)
- ца. Иван Угриновић, дубровачки сликар
- ? - Јона Московски, митрополит Москве и светитељ
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Жички натписи, фуснота 4, растко.рс
- Вјекослав Клаић, Свезак други: дио трећи.... Трећа књига: Доба краља Матијаша Корвина и Јагеловића (1458-1526) (арцхиве.орг)
- Владимир Ћоровић, Хисторија Босне
- Група аутора, Историја Црне Горе