1. 12.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпт. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартнд. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпн. |
1. просинца/децембра (1. 12.) је 335. дан године по грегоријанском календару (336. у преступној години). До краја године има још 30 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 1640. — Португалија после устанка којим је збачена шпанска власт поново стекла независност. Две седмице касније војвода од Брагансе крунисан за португалског краља под именом Жоао IV. Шпанија независност Португалије признала тек 1668.
- 1803. — Ступиле су у Француској на снагу нове одредба о праву на рад по којима су радници морали имати радну књижицу потврђену од полиције или градских чиновника. С таквим документом, без које више нитко није могао добити посао, омогућена је државна контрола радништва.
- 1821. — Доминиканска Република, која обухвата две трећине источног дела карипског острва Хаити, тада познатог као Хиспањола, прогласила независност од Шпаније.
- 1822. — оснивач бразилског царства Дом Педро крунисан за првог цара Бразила под именом Педро I.
- 1906. — у Паризу отворен биоскоп „Омнија Пате“, прва дворана у свету наменски изграђена за приказивање филмова.
- 1918. — одлуком данског парламента Исланд стекао независност.
- 1918. — Проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.
- 1918. — провинција Трансилванија, раније у саставу Мађарске, односно Аустро-Угарске, ујединила се с Румунијом. У састав Румуније ушао и румунски део Баната и још неке покрајине. Тај датум Румуни славе као национални празник, Дан уједињења.
- 1925. — у Локарну у Швајцарској потписани споразуми европских држава о гаранцији мира и неповредивости граница. Најважнијим сматра се Рајнски пакт којим су се Немачка, Француска и Белгија обавезале на поштовање граница, а Немачка прихватила демилитаризацију Рајнске области. Те споразуме прекршио Хитлер 1936, када је окупирао Рајнску област, а потом напао Чехословачку и Пољску.
- 1971. — у Карађорђеву, на седници Председништва Савеза комуниста Југославије, смењен део руководства Савеза комуниста Хрватске, носилаца политике тзв. масовног покрета. Уследиле чистке у политичким и привредним врховима у Србији, Словенији и Македонији, чиме је спречен покушај политичких и привредних реформи у СФРЈ.
- 1976. — Ангола постала чланица Уједињених нација.
- 1981. — у највећој несрећи у историји југословенског ваздухопловства, авион „DC-9 супер 80“ љубљанског „Инеx-адриа авио-промета“ ударио у планину у близини Ајачија на Корзици. Погинуло свих 178 путника и чланова посаде.
- 1988. — Беназир Буто постала премијер Пакистана, као прва жена на челу једне исламске земље.
- 1989. — Михаил Горбачов као први совјетски лидер посетио Ватикан и договорио се с папом Јованом Павлом II о успостављању дипломатских односа СССР и Ватикана.
- 1991. — на референдуму у совјетској републици Украјини надмоћна већина бирача изјаснила се за независност од СССР.
- 2000. — лидер Партије националне акције Винсент Фокс инаугурисан за председника Мексика, чиме је окончан 71 годину дуг период владавине Институционалне револуционарне партије. То је био први пораз те партије од 1929.
- 2001. — у два напада палестинских бомбаша-самоубица у Јерусалиму погинуло 10 Израелаца, а у експлозији аутобуса у Хаифи убијено њих 30. У нападима повређено преко 200 особа.
- 2002. — за председника Словеније изабран дотадашњи премијер у више мандата Јанез Дрновшек.
.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1081. — Луј VI, француски краљ. (†1137).
- 1761. — Мари Тисо, позната вајарка. (†1850).
- 1793. — Николај Иванович Лобачевски, руски математичар. (†1856).
- 1891. — Славко Колар, хрватски књижевник и филмски сценарист († 1963.).
- 1924 (1925.?) - Дара Јанековић, новинарка и публицисткиња.
- 1932. — Антун Шољан, хрватски књижевник.
- 1935. — Вуди Ален, амерички комичар, режисер, аутор и глумац.
- 1936. — Фрањо Јурчец, хрватски казалишни, телевизијски и филмски глумац.
- 1935. — Ивица Шерфези, хрватски кантаутор и пјевач забавне глазбе († 2004.).
- 1945. — Бетте Мидлер, америчка глумица.
- 1946. — Младен Налетилић, хрватски војни заповједник ХВО-а.
- 1958. — Јавиер Агуирре, мексички ногометаш и тренер.
- 1964. — Салваторе Сцхиллаци (Тотò), талијански ногометни репрезентативац.
- 1966. — Éдоуард Баер, француски глумац.
- 1969. — Матео Гарралда, шпањолски рукометаш и тренер.
- 1974. — Роберто Цхиациг, талијански кошаркаш.
- 1978. — Стефан Капичић, српски глумац.
- 1979. — Норберт Мадарас, мађарски ватерполиста.
- 1980. — Ивана Јовановић, српска глумица.
- 1981. — Никола Манојловић, српски рукометаш.
- 1988. — Мануел Штрлек, познати хрватски рукометаш.
.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1455. — Лоренцо Гиберти, италијански вајар, златар и сликар. (*1378.).
- 1563. — Андрија Медулић, талијански маниристички сликар.
- 1654. — Јаков Микаља, хрватски језикословац.
- 1825. — Александар I Романов, руски цар. (*1777.).
- 1866. — Георге Еверест, велшки географ (* 1790.).
- 1934. — Сергеј Киров, близак Стаљинов сарадник.
- 1936. — Луиђи Пирандело, италијански писац. (*1867.).
- 1973. — Давид Бен Гурион, вођа борбе за стварање државе Израел. (*1886.).
- 1998. — Фреддие Yоунг, британски директор филмске фотографије.
.
Празници и дани сећања
[уреди | уреди извор].
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар