Жирондинци
Жирондинци (француски: Гирондинс) су били политичка групација у Француској од 1792. до 1793. с важном улогом у раду Законодавне скупштине и Националног конвента у првој фази Француске револуције. Иако су жирондинци били за укидање монархије, у јеку револуционарног заноса су заузели умјерени став. То их је убрзо довело у сукоб с монтањарима, радикалном фракцијом Клуба јакобинаца. Овај ће сукоб на концу довести до пада жирондинаца и њиховог масовног погубљења, што се сматра почетком Јакобинске диктатуре. Жирондинци су заправо били скупина слабо повезаних индивидуалаца, а не организирана политичка странка, а назив је усвојен, испрва неформално, јер су најзначајнији представници групације у Законодавној скупштини долазили из департмана Гиронде. Термин је постао стандард у Ламартинеовој књизи Хистоире дес Гирондинс из 1847. године.
Жирондински вођа Јацqуес-Пиерре Бриссот предлагао је амбициозан војни план за ширење револуције, план којега ће Наполеон касније провести у дјело. Бриссот је позвао Конвент да завлада Западном Еуропом војним освајањем Рхеинланда, Пољске и Низоземске те успоставом сателитских република у Шпањолској, Британији и Италији. Жирондинци су тако у самим почецима били ратна странка. Други знаковити жирондинци били су Јеан Марие Роланд и његова супруга Мадаме Роланд. Савезник им је био и активист Тхомас Паине. Бриссот и мадаме Роланд су касније погубљени, а Јеан Марие Роланд (који је био у скривању) је починио суицид када је сазнао за тијек догађања. Паине је ухапшен и затворен, али је успио избјећи погубљење. Позната слика Мртви Марат приказује смрт радикалног јакобинца Јеан-Паула Марата од стране симпатизерке жирондинаца Цхарлотте Цордаy.