Шкоти
Шкоти је назив који у најширем смислу представља становнике Шкотске, а у ужем смислу етничку групу односно нацију која потјече из Шкотске.
Шкоти су хетерогена нација која потјече од Пикта - древних прастановника сјевера Британије, који су се нешто касније помијешали с келтским Гелима и Бритима. Од 7. вијека н.е. у шкотски етнички корпус улази све више примјеса германских народа као што су Енглези, који продиру с југа, те Нордијци који продиру са сјевера.
Ти су се трендови могли замијетити у шкотском средњем вијеку када је у локалној књижевности испочетка доминирао гелски језик, да би потом почео продирати рани шкотски, германски језик под снажним утјецајем средњег енглеског. Око 1500. се међу Шкотима почиње стварати подјела између "Хигхландера" на крајњем сјеверу који говоре гелски те "Лоwландера" који говоре енглески.
Успркос тим подјелама, Шкоти су се кроз цијели средњи вијек успјешно одупирали настојањима Енглеза да их окупирају као што се то догодило с Wалесом и Ирском.
Тако су Шкоти у модерно доба ушли с формираном националном свијести. У 16. вијеку се у Шкотској јавља реформација у далеко екстремнијем облику него у Енглеској која је одабрала умјеренији англиканизам. С друге стране, велики дио Шкота је остао вјеран католицизму, што је узроком традиционалних супарништава која трају све до данас.
Шкотска се коначно ујединила с Енглеском 1707. године, а оружани отпор том уједињењу је коначно скршен пола вијека касније. Тај је процес посебно тешко погодио "Хигхандере" који су присиљени на емиграцију у Сјеверну Америку, те поступну асимилацију у "Лоwландере".
Иако је Шкотска остала релативно сиромашна у односу на Енглеску, многи Шкоти су постали градитељи Британског империја, а шкотски национализам се обично испољавао као фолклор. То се дјеломично промијенило с открићем налазишта нафте у Сјеверном мору, које је код многих Шкота потакло покрет за већом аутономијом и независношћу. Тим захтјевима се дјеломично изашло у сусрет 1997. године формирањем Шкотског парламента и владе.