Шећерана
 Ово је главно значење појма Шећерана. За друга значења, в. Шећерана (разврставање). |
| Шећерана | |
|---|---|
 | |
Шећерана је име за творницу (прије тога за мануфактуру) у којој се прерађује односно рафинира сирови шећер. Сировине за производњу шећера су: шећерна трска (Саццхарум оффицинарум) или шећерна репа (Бета вулгарис).[1]
Велике разлике између шећера добијених од те двије сировине нема, али се шећер добијен из шећерне репе мора прерадити до краја тј. до кристалног бијелог шећера, ради јаког мириса и окуса репе. Док се с друге стане шећер добијен из шећерне трске може конзумирати и као полупроизвод. Иначе су по тропским крајевима, раширени мали погони уз велике плантаже које производе такозвани сирови шећер без неких великих процесних постројења. Они као гориво користе исцијеђену трску (багасу). Тако да се само око 35 % шећерне трске рафинира до краја (до бијелог кристалног шећера), јер се конзумира као сирови смеђи шећер.[2]
Ипак се данас већина шећера производи у регијама гдје се највише конзумира и то у великим творницама, које производе широку палету производа; смеђи шећер, шећер у коцкама и бијели кристални шећер, и бројне друге производе.[2]
Хисторија
[уреди | уреди извор]Европљани су се упознали са шећером за вријеме крижарских ратова у 11. вијеку.[3] Прва мануфактурна шећерана прорадила је у Венецији у 15. вијеку, али је она производила врло мале количине, крајем истог вијека Колумбо је отпловио у Америке.[3] Забиљежено је да је 1493. на свом другом путовању узео саднице шећерне трске, Кариби су се показали као одлична локација за ту биљку, па су ускоро ту никле бројне плантаже и мале мануфактуре за рафинирање шећера.[3] Тако да је до 1750. већ било око 120 шећерана које су пословале по Великој Британији, али оне су укупно производиле само 30.000 тона годишње. Па је у то вријеме шећер још увијек био луксузна роба, која је доносила огроман профит па су га зато и звали бијело злато.[3]
Шећерна репа је први пут идентифицирана као потенцијална сировина за производњу шећера 1747. али како је поступак добијања шећера из шећерне трске био једноставнији, то откриће није никог превише заинтересирало.[3] Ситуација се промијенила почетком 19. вијека за Наполеонских ратова, јер су Француска као и остала континентална Европа биле присиљене користити ту алтернативну сировину за производњу шећера, због британске поморске блокаде.[1] Тако да је до 1880. шећерна репа потпуно истиснула шећерну трску као сировину за добијање шећера по континенталној Европи. С друге стране Велика Британија остала је везана уз плантаже шећерне трске све до Првог свјетског рата, тек тад се почела садити шећерна репа, и мијењати начин производње.[3]
Начини производње
[уреди | уреди извор]Производња шећера из шећерне трске
[уреди | уреди извор]Добијање шећера из шећерне трске је прилично једноставан поступак, трска се насијече и преша у млиновима да ициједи слатки сок (прије неколико вијекова то се обављало у воденицама),[4] тај поступак се зове екстракција. Данас се тај сок (у коју упадају влакна и комади земље) чисти калцијум хидроксидом.[4] Након тог се прочишћени сируп куха да испари вода, а добијена пара се данас користи као извор енергије и тако се повећава енергетска ефикасност тих погона.
Посљедња фаза је кристализација која се обавља у великим посудама за кухање, које ротирају. Након те фазе добија се одвојено кристализирани шећер и остатак сирупа (меласа). Кристали шећера се суше топлим зраком прије пакирања и складиштења, а меласа се или даје стоци као храна или се даје дестилеријама као сировина за добијање алкохола.[4] Исцијеђена трска (багаса) се користи као погонско гориво за покретање турбина, тако да су шећеране одавно врло еколошке.[4]
Производња шећера из шећерне репе
[уреди | уреди извор]У суштини је технолошки поступак производње шећера из шећерне репе врло сличан производњи из шећерне трске. Стручњаци то дијеле у 7 фаза; допрему и вагање, прање и резање репе на резанце, прешање (екстракција) резанаца и добијање сирупа, прочишћавање сирупа, концентрирање и упаравање сирупа, кристализација шећера (сахароза и дорада кристалног шећера.
Погоне у којима се одвија првих пет поступка и добија густи сок, зову сировара (сирови дио). Погон у којем се из густог сока добија финални производ, конзумни кристални шећер, зове се рафинерија.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 „сугар” (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 14. 9. 2013.
- ↑ 2,0 2,1 „Сугар рефининг” (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 14. 9. 2013.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 „Хоw Сугар ис Маде - тхе Хисторy” (енглески). Wорлд оф Сугар Тецхнологy. Приступљено 14. 9. 2013.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 „Хоw Цане Сугар ис Маде - тхе Басиц Сторy” (енглески). Wорлд оф Сугар Тецхнологy. Приступљено 14. 9. 2013.
