Dušnik
Dušnik (lat. trachea) je cevast organ, koji pripada donjim disajnim putevima. Nadovezuje se na donji deo (prstenastu hrskavicu) grkljana, a završava se dušničkom račvom (lat. bifurcatio traheae) kojom je podeljen na levi i desni primarni bronh (glavne dušnice).
Ukupna dužina dušnika je 11–12 cm, dok mu prečnik iznosi 12–17 mm. Dunik se nadovezuje na prstenastu hrskavicu (lat. cartilago cricoidea) grkljana, a završava rašvom dučnika, kojom je podeljen na levi i desni bronh (dušnicu).
Dušnik je pokretan organ i kod gutanja, govora i disanja pokreće se u vertikalnom i horizontalnom pravcu zajedno sa grkljanom. Jugularnim usekom grudne kost podeljen je na vratni i grudni deo. U svom toku je usmeren koso prema pozadi i dole, tako da se u vratnom delu nalazi blizu površine kože i u srednjoj ravni (što ga čini dostupnim raznim intervencijama-traheotomija), dok grudni deo leži dublje,nešto udesno i prekriven je velikim krvnim sudovim grudnog koša.
Dušnik ima oblik cevi, koja je u sagitalnom preseku nešto spljoštena. Zadnja strana mu je građena od mišićnog i vezivnog tkiva, zaravnjena je i meka. Prednja i bočne strane su ispupčene, čvrste i rebraste površine, usled prstenova od hrskavice. Unutra je dušnik oblošen sluzokožom, čija je površina takođe rebrasta.
Završni deo dušnika zove se račva dušnika. Sastoji se od dva otvora sa leve i desne strane na koje se nastvljaju levi i desni primarni bronh. Između otvora je greben (lat. carina tracheae). Dušniči greben je izgrađen od sluzokože, polumesečastog je oblika, konkavnom stranom okrenutom na gore i postavljen sagitalno.
Zid dušnika se sastoji iz 3 sloja: spoljašnjeg, srednjeg i unutršnjeg.
- Spoljašnji sloj dušnika (lat. tunica adventitia) je vezivno tkivo, koje labavo povezuje dušnik sa ostalim organima, tako da mu omogućava pokretljivost.
- Srenji ili hrskavičavo-mišićno-vezivni sloj (lat. tunica fibromuskulocartilaginea) je izgrađen iz mišića, hrskavice i vezivnog tkiva.
Hrskavica dušnika je polumesečastog oblika, otvorena sa zadnje strane. Postoji oko 15-20 ovakvih hrsakvica, koje su međusobno povezane vezivno-elastičnim tkivom i dušničkim mišićem. Visina im se kreće od 2–6 mm (gornje su manje od donjih), a rastojanje između dve hrskavice je 2–3 mm. Prva hrskavica dušnika je spojena sa prstenastom hrskavicom grkljana dušničkoprstenastom vezom (lat. ligamentum cricotracheale). Poslednja hrskavica poseduje jedan kukasti nastavak koji gradi skelet grebena dušnika. Dušnički mišić (lat. musculus trachealis) nalazi se sa zadnje strane dučnika i pripada glatkim mišićima. Svojom kontrakcijom ovaj mišić reguliše širinu dušnika, odnosnao protok vazduha kroz ovaj organ.
- Unutrašnji sloj dušnika je građen od respiratorne sluzokože (lat. tunica mucosa respiratoria). Ova sluzokoža se sastoji od cilindričnih ćelija sa trepljama i brojnih mukoznim žlezdama dušnika.
- Vratni deo nalazi se u prednjem delu vrata. Ispred ovog dela nalazi se njegov omotač (fascija-lat. lamina pretrachealis fasciae colli), pothioidni mišići (mišići koji se nalaze ispod jezične kosti) i štitna žlezda. Pozadi se nalazi vratni deo jednjaka. Sa strana prolaze veliki krvni sudovi vrata i živac vagus.
- Grudni deo dušnika smešten je dublje u grudnom košu. Pozadi njega nalazi se jednjak. Prednja strana dušnika dodiruje velike krvne sudove grudnog koša. Ispred završne račve dušnika nalazi se luk aorte, koji naleže na dušnik, potiskuje ga udesno i ostavlja svoj otisak na njemu. Na prednjoj strani dušnika nešto udesno nalazi se gornja šuplja vena i brahiocefalično arterijsko stablo. Bočne strane dušnika su u kontaktu sa plućnom maramicom. Duž desne strane silazi desni živac vagus. Leva strana je u kontaktu sa levom potključnom aretrijom. Na ovoj strani u žlebu izmnjđu dušnika i jednjaka prolazi levi povratni grkljanski živac (jez-lat|nervus laringeus recurrens sinsiter) (grana vagusa).
- Dušnik snabdevaju krvlju više malih arterija koje su grane okolnih većih areterija. Za vratni i gornji grudni deo dušnika zadužene su arterije koje se izdvajaju iz donje štitne (lat. a. thyroidea inferior) i unutrašnje grudne arterije (lat. a. thoracica interna). Donji deo snabdevaju bronhijalne grane (lat. rami bronchiolares) grudne aorte, koje posebno u oblasti račve dušnika grade gustu mrežu.
- Vene dušnika se ulivaju u donju štitnu ,unutrašnju grudnu venu, venu azigos...
- Živac vagus sa svojim granama kao npr. povratni grkljanski živac inerviše parasimpatički dušnik, dok simpatička inervacija potiče iz donjeg vratnog i gornjeg grudnog gangliona. Pod dejstom simpatikusa dolazi do opuštanja mišića i proširenja dušnika (bronhodilatacija), dok parasimpatikus sužava ovaj organ (bronhokonstrikcija).
- Dr Dragoslav Bogdanović Anatomija grudnog koša Savremena administracija