Teška voda

Teška voda
Identifikacija
CAS registarski broj	7789-20-0
PubChem	24602
ChemSpider	23004
UNII	J65BV539M3
KEGG	D03703
ChEBI	41981
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	[2H]O[2H]
InChI
	InChI=1S/H2O/h1H2/i/hD2 ; Kod: XLYOFNOQVPJJNP-ZSJDYOACSA-N InChI=1S/H2O/h1H2/i/hD2
Svojstva
Molekulska formula	H2O
Molarna masa	18.02 g mol−1
Agregatno stanje	Bledo plava, transparentna tečnost
Miris	Bez mirisa
Gustina	1,107 g mL−1
Tačka topljenja	276.97
Tačka ključanja	101.4 °C, 375 K, 215 °F
Rastvorljivost u vodi	Rastvorna
log P	−1.38
Indeks prelamanja (nD)	1,328
Viskoznost	1,25 mPa s (na 20 °C)
Dipolni moment	1,87 D
	; ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Verzija za štampanje više nije podržana i može davati greške. Podnovite oznake i koristite ugrađenu mogućnost štampanja preglednika.

Teška voda je prilično slobodan naziv koji se najčešće odnosi na deuterijum oksid, D₂O ili ²H₂O. Njene fizičke i hemijske osobine su veoma slične osobinama lake vode, H₂O. Vodonični atomi u molekulu potiču od težeg izotopa, deuterijuma, čije atomsko jezgro pored jednog protona (koji čini atomsko jezgro lakog vodonika) sadrži i jedan neutron. Dodatni neutron udvostručuje masu jezgra što dovodi do relativno velikog izotopskog efekta što se ispoljava u promeni fizičkih i hemijskih osobina vode.

Uvek kada psotoji smeša izotopa vodonika nastaje poluteška voda, HDO, jer se između molekula vode u tečnosti odvija brza izmena vodonika pa se prvobitini, H₂O i D₂O vrlo brzo preobrate u HDO. Voda koja sadrži 50% H i 50% D u stvari sadrži 50 % HDO i po 25 % H₂O i D₂O, koji su u dinamičkoj ravnoteži.

Tešku vodu ne treba mešati sa tvrdom vodom ili tritrisanom vodom. (Tritrisana voda sadrži treći izotop vodonika tricijum.)

Upotreba

Nuklearna magnetna rezonancija

Deuterijum oksid se u nuklearnoj magnentnoj rezonanciji (NMR) koristi kada se snimaju protonski spektri u vodenom rastvoru. Protonski signal iz obične vode (rastvarača) višestruko nadmašuje signal iz uzorka. Deuterijum ima vrlo različitu rezonantnu frekvenciju pa stoga ne doprinosi signalu na rezonanciji vodonika (protona).

Moderator neutrona

U nekim tipovima nuklearnih reaktora teška voda se koristi kao moderator neutrona, medijum koji usprava neutrone koji tek pri malim brzimana mogu da reaguju sa jezgrima uranijuma u reaktoru. Obična (laka) voda takođe može da se koristi kao moderator, međutim, pošto laka voda takođe apsorbuje neutrone tada obogaćeni uranijum moa da se koristi kao gorivo.

Fizičke osobine (u poređenju sa lakom vodom)

Osobina	D₂O (Teška voda)	H₂O (Obična (laka) voda)
Tačka topljenja (°C)	3,82	0,0
Tačka ključanja (°C)	101,4	100,0
Gustina (na 20 °C, g/mL)	1,1056	0,9982
Temp. maksimalne gustine (°C)	11,6	4,0
Viskoznost (na 20 °C, u santipoazima)	1,25	1,005
Površinski napon (at 25 °C, dyn·cm)	71,93	71,97
Toplota topljenja (Kcal/mol)	1,515	1,436
Toplota isparavanja (cal/mol)	10,864	10,515
pH (na 25 °C)	7,41	7,00

Reference

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

Spoljašnje veze

Članak Federacije američkih naučnika Arhivirano 2011-04-05 na Wayback Machine-u o proizvodnji teške vode
Teška voda: Proizvođački vodič za hidrogenski vek (PDF)
Rubrika Straight Dope: Da li je teška voda opasna? Arhivirano 2005-02-04 na Wayback Machine-u

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[4] Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[1]

[2]

[3]

[4]