Hionid

Verzija za štampanje više nije podržana i može davati greške. Podnovite oznake i koristite ugrađenu mogućnost štampanja preglednika.

Hionid (grč. Χιωνίδης ili Χιονίδης, 5. vek pne.) bio je atinski komediograf, jedan od najstarijih pesnika stare atičke komedije.

Hronologija

Suda naziva Hionida "prvakom stare komedije" (πρωταγωνιστὴν τῆς ἀρχαίας κωμῳδίας) i dodaje da je jednu predstavu izveo na pozornicu osam godina pre persijskih ratova, dakle 486. pne.^[1] S druge strane, prema jednom navodu u Aristotelovoj Poetici, "Epiharm je živeo mnogo ranije nego Hijonid i Magnet".^[2] Na osnovu ovog navoda Augustus Meineke smatra da se Hionid ne može datirati mnogo pre 460. pne. i u prilog tome citira iz Ateneja^[3] jedan odlomak iz Hionidove komedije Prosjaci (Πτωχοί), u kome se spominje Gnesip, pesnik koji je živeo u isto vreme kad i Kratin.^[4] Miloš Đurić naziva Hionida najstarijim atičkim komediografom, koji je prvu nagradu stekao 486. pne., te ističe da se to dakle dogodilo iste one godine kad je "najzad i prikazivanje komedija država primila u svoje ruke",^[5] odnosno kada je među liturgije uvedena i horegija.

Delo

Bez obzira na razliku od oko 20 godina u preciznom datiranju, ostaje činjenica da je Hionid, uz Magneta, najstariji pesnik stare atičke komedije. U hronološkom smislu pre njega su živeli i Susarion i Euet i Euksenid i Milo, ali u književnom smilu Hionid je bio onaj koji je atičkoj komediji dao onaj oblik koji će ona zadržati sve do Aristofana i koji se samo labavo zasnivao na starim komičnim lirskim pesmama koje su pevane u Atici i na megarskoj lakrdiji koju je u Atinu uveo Susarion. ^[6]

Od Hionidovih komedija sačuvani su ovi naslovi:

Junaci (Ἥρως)
Prosjaci (Πτωχοί)
Persijanci ili Asirci (Πέρσαι ἢ Ἀσσύριοι)

Od ove posldenje nije ostao niti jedan fragment. Druge dve još su postojale u helenističko doba,^[7] no i od njih je sačuvano tek nekoliko neznatnih stihova.

Reference

↑ Suda, s.v. Χιωνίδης. Arhivirano 2015-09-24 na Wayback Machine-u
↑ Aristotel, Poetika, 1448a.33, prevod: Miloš N. Đurić u: Aristotel, O pesničkoj umetnosti, 1988, str. 49–50.
↑ Atenej, Deipnosophistae, XIV, p. 638a.
↑ 444 fragments of Eupolis (Ancient Greek text, Latin commentary) : Augustus Meineke, Fragmenta comicorum graecorum, editio minor, 1847, t. I, p. 158 to 228, at Google Books
↑ Miloš N. Đurić u: Aristotel, O pesničkoj umetnosti, 1988, str. 129).
↑ William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Chionides. Arhivirano 2005-12-31 na Wayback Machine-u
↑ The Oxford Classical Dictionary (3. izd.), 2003, s.v. Chionides.

[1] Suda, s.v. Χιωνίδης. Arhivirano 2015-09-24 na Wayback Machine-u

[2] Aristotel, Poetika, 1448a.33, prevod: Miloš N. Đurić u: Aristotel, O pesničkoj umetnosti, 1988, str. 49–50.

[3] Atenej, Deipnosophistae, XIV, p. 638a.

[4] 444 fragments of Eupolis (Ancient Greek text, Latin commentary) : Augustus Meineke, Fragmenta comicorum graecorum, editio minor, 1847, t. I, p. 158 to 228, at Google Books

[5] Miloš N. Đurić u: Aristotel, O pesničkoj umetnosti, 1988, str. 129).

[6] William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Chionides. Arhivirano 2005-12-31 na Wayback Machine-u

[7] The Oxford Classical Dictionary (3. izd.), 2003, s.v. Chionides.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]