Босфор
Босфор или Боспор (грч., Βόσπορος, Боспорос, тур. İстанбул боğазı или Боğаз, "Мореуз") јесте мореуз који раздваја европски дио Турске (Румелија) од њеног азијског дијела (Анадолија), позвезујући Мраморно море, на југу, са Црним морем, на сјеверу. Мореуз је дуг 30 км, а широк до 3,700 метара на свом сјеверном ушћу; на свом најужем дијелу, између тврђава Анадолухисарı ("Анадолијска тврђава") и Румелихисарı ("Румелијска тврђава"), Босфора је широк свега 750 метара. Дубина му варира између 36 и 124 метара у средњем дијелу.
Обале мореуза су густо насељене, и начичкане су многим мјестима са обе стране дуж Босфора, која сачињавају модерни Истанбул, метрополу са 11 милиона становника.
Данас постоје два моста преко Босфора: први је "Босфорски мост" (Боğазиçи Кöпрüсü или "Босфор I"), који је дуг 1074 метра, завршен 1973; други је Мост Султана Мехмеда Освајача (Султан Мехмед Фатих Кöпрüсü или "Босфор II" - види слику), дуг 1090 метара, завршен 1988, неких пет километара сјеверно од првог моста.
Године 1997. морски биолози Wиллиам Рyан и Wалтер Питман привукли су пажњу својом хипотезом о потопу. Према тој хипотези, Босфор је стар тек око 7500 година. Прије тога је Црно море било унутарње море (као Каспијско језеро) у дубодолини чија је површина била знатно испод данашње. Током отапања леда из задњег леденог доба дошло је до значајног пораста разине Средоземног па тако и с њим повезаног Мраморног мора. Огромна маса нагомилане воде у једном је тренутку пробила на најслабијем мјесту превлаку према Црном мору и тако отворила пут снажној бујици воде која је у само неколико дана или можда тједана створила Босфор такав какав је данас. Доказ за то би био дубоко у стијене урезан релативно широк водени пут врло равног дна, што би значило да је брзина којом се вода кретала била огромна. У успоредби с тим, слапови Ниагаре, који врло споро еродирају, имају врло разровано ријечно дно. Ипак, хипотеза није доказана.
Босфор се сматра једним од најважнијих водених путова, јер су преко њега велики дијелови Русије и Еуропе повезани са Средоземљем и свјетским морима. Поред пољопривредних и индустријских производа, огроман удјел у робном транспорту тим путем има и нафта. Земље које леже на источној страни Црног мора сматрају се, заједно с нафтоводима који повезују њихово залеђе с Црним морем, извозницама нафте 21. стољећа, али и немирним подручјем. Након акције удружења Греенпеаце којом су скренули пажњу на опасности од несреће у бродском промету, построжени су 2002. увјети за пролаз нафтних танкера. Тјеснацем годишње прође 50.000 бродова.
Унутар Босфора је и Златни рог, познати, врло дугачак заљев.
Кимерски Боспор
[уреди | уреди извор]Боспор може означавати и мореуз између Крима и ушћа Дона (данас пролаз Керч). Још су стари Грци тај Боспор звали Кимерски Боспор како би га разликовали од овде описаног.
Оба су Боспора у време Сеобе народа и у средњем веку сматрани границом између Европе и Азије.
