Izvorni kod stranice Rodrigo Díaz de Vivar

{{redirect|El Cid}}

[[Datoteka:Estatua del Cid.png|mini|250px|desno|Spomenik Sidu u [[Burgos]]u]]
'''Rodrigo Dijaz de Vivar''' ({{jez-šp|Rodrigo Díaz de Vivar}}) rođen je u malom mestu Vivar kod [[Burgos]]a između [[1043]]. i [[1047]]. godine, a umro je [[10. jul]]a [[1099]], u [[Valensija|Valensiji]]. Bio je [[kastilja]]nski ratnik i junak koji je aktivno učestvovao u [[Rekonkista|Rekonkisti]] [[Pirinejsko poluostrvo|Iberijskog poluostrva]] u službi kastiljanskih kraljeva, ali i nezavisno. [[Mavri]] su mu dali ime '''El Sid Kampeador''' ({{jez-šp|El Cid Campeador}}), '''Mio Sid''' ili '''El Sid''', što bi na dijalektu arapskog ({{jez-ar|سيد}}) značilo gospodar<ref name="ŠK1">Pavlović-Samurović Lj, Soldatić, D. Španska književnost 1. Nolit, Beograd, 1985.</ref>.

Rodrigo Dijaz zauzima veoma značajno mesto kako u istoriji srednjovekovne Kastilje, tako i u epici. Prvi španski epski spev napisan oko [[1140]]. godine, [[Pesma o Sidu]] ({{jez-es|Cantar de mío Cid}}), napisan je upravo o Rodrigu Dijazu i njegovim podvizima u borbi protiv Mavara.

Podaci o njegovom životu se nalaze u brojnim dokumentima na arapskom i latinskom, od kojih je najvažniji ''Istorija Roderiči'' ({{jez-es|Historia Roderici}}) napisana između [[1103]]. i [[1109]]. godine<ref name="ŠK1" />, koja predstavlja autentičnu biografiju Rodriga Dijaza.

Drugi izvori koji govore o Sidovom životu su<ref>A. Robert Lauer. Cantares de gesta[http://faculty-staff.ou.edu/L/A-Robert.R.Lauer-1/SPAN4153Cid.html] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070519033431/http://faculty-staff.ou.edu/L/A-Robert.R.Lauer-1/SPAN4153Cid.html |date=2007-05-19 }}</ref>:
* Spis koji je napisao jedan katalonski monah između [[1093]]. i [[1094]]. iz manastira Ripolj pod imenom '''Karmen Kampidoktoris''' ({{jez-lat|Carmen Campidoctoris}}), i u kome se opisuju borbe Sida i grofa od Barselone u 129 stihova.
* Spis iz [[1109]]. godine koji je napisao Ben Basam iz Portugala koji predstavlja biografiju mursijanskog kralja Ben Tahira, i u kome se opisuje opsada Valensije od strane Sidove vojske.
* Spis koji je napisao Ben Alkama oko [[1110]]. godine i koji predstavlja detaljan opis osvajanja Valensije.

== Biografija ==


Postoje različita mišljenja što se tiče Sidove godine rođenja - [[Ramon Menendez Pidal|Menendez Pidal]], veliki poznavalac i proučavalac Sidovog lika, predlaže godinu [[1043]], Ubijerto Arteta godinu Sidovog rođenja smešta između [[1054]]. i [[1060]], a Gonzalo Martinez Dijez u [[1048]]. godinu.

Bio je sin '''Dijega Laineza''' ({{jez-es|Diego Laínez}}) i '''Tereze Rodrigez''' ({{jez-es|Teresa Rodríguez}}). Pripadao je nižem plemstvu i borio se u službi [[Sančo II od Kastilje|Sanča II]]. Učestvovao je u osvajanju i pripajanju [[Kruna Kastilje|kastiljanskoj kruni]] [[Kraljevina Leon|Leona]], [[Portugal]]a, [[Kraljevina Galicija|Galisije]], Tore i [[Zamora|Samore]]. Kada je Sančo ubijen za vreme opsade Samore [[1072]]. godine, njegov brat [[Alfonso VI od Leona i Kastilje|Alfonso VI]] ga je nasledio na kastiljanskom prestolu. Od samog početka odnosi između Rodriga i novog vladara nisu bili baš najbolji, jer je Sid sumnjao da je Alfonso bio umešan u ubistvo Sanča. Da bi pridobio Sidovu naklonost, Alfonso ga je oženio sa [[Himena Dijaz|Himenom Dijaz]], pripadnicom visokog leonskog plemstva, koja je bila kćerka grofa od Ovijeda<ref name="Samardžić">Samardžić, N. Istorija Španije. Plato, Beograd, 2005</ref>. Međutim, doći će do sukoba između njih koji je doveo do Sidovog proterivanja iz Kastilje. Naime, mavarski kralj Sevilje, [[Almutamis]], bio je vazal Alfonsa VI, i kao takav, plaćao mu je danak. Alfonso je poslao Sida da prikupi danak, međutim, u međuremenu mavarski kralj Granade, [[Almudafar]], napao je Almutamisa te mu je Rodrigo Dijaz pomogao da se odbrani. Almudafara su pomagali i neki kastiljanski plemići, među kojima je bio i [[Garsija Ordonjez]], i koji je u jednom trenutku bio i zarobljen, ali ga je Rodrigo Dijaz potom pustio. Nakon toga, pokupio je danak i vratio se u Kastilju. Međutim, neprijatelji koje je imao na dvoru su optužili Rodriga da je zadržao deo novca od danka<ref name="Samardžić" /> te je Alfonso ovo iskoristio jer se pribojavao ovog previše smelog vazala te ga je proterao prvo na njegov skorman posed u [[Vivar]]u, a kasnije i iz same Kastilje<ref name="ŠK1" />. Rodrigo Dijaz je tako [[1081]]. godine napustio Kastilju u pratnji male grupe svojih vernih vojnika.

Pošto je napustio Kastilju, Rodrigo Dijaz je otpočeo borbu protiv arapske dinastije [[Almoravidi|Almoravida]]. Postao je vazal mavarskog kralja [[Saragosa|Saragose]], [[Almutamin]]a, koji se u to doba borio protiv muslimanskog kralja [[Ljeida|Leride]]. Leridu su pomagali kralj Aragona i grof od Barselone. Sid je dva puta porazio grofa od Barselone, i zarobio ga [[1082]]. godine<ref name="Samardžić" />.

Vrhunac slave Rodrigo Dijaz je postigao osvajanjem taife [[Valensija|Valensije]]. Valensija je bila pod vrhovnom vlašću Kastilje, i Alfonso ju je dodelio Kadiru, kralju Toleda. Pošto je kralj Kadir [[1092]]. godine bio svrgnut i ubijen, Rodrigo Dijaz je za osvetu osvojio Valensiju koja je postala hrišćanski posed<ref name="Samardžić" />. Zanimljivo je reći da je Sid osvajanje Valensije izvršio u ime kralja Alfonsa, tako da je Valensija do Sidove smrti [[1099]]. godine bila pod vrhovnom vlašću Kastilje<ref name="ŠK1" />.
Rodrigo Dijaz i Himena imali su dve kćerke - Mariju, koja se udala za [[Ramon Berenger III|Ramona Berengera III]], [[Grofovi Barselone|grofa od Barselone]], i Kristinu, koja se udala za [[Ramiro Sančez od Navare|Ramira Sančeza od Navare]], gospodara [[Monzon]]a i sina [[Sančo Garses IV od Navare|Sanča Garsesa IV]], kralja Navare<ref name="Samardžić" />.

Sid se nastanio i ostao do kraja života u Valensiji, braneći je od mavarskih napada. Kako je Valensija bila dosta udaljena od hrišćanskih teritorija, Sid je mogao da se osloni samo na sopstvene snage. Nakon njegove smrti, njegova žena, Himena je pod pritiskom Almoravida, 1102. godine morala da napusti Valensiju u pratnji Sidovih vojnika, odnoseći telo Rodriga Dijaza sa sobom<ref name="ŠK1" />. Odnela ga je u Burgos, gde ga je sahranila u mestu San Pedro de Kardenja ({{jez-es|San Pedro de Cardeña}})<ref name="Samardžić" />. U toku [[Rat za nezavisnost|Rata za nezavisnost]], francuski vojnici su oskrnavili Sidov grob. Ostaci su bili vraćeni 1842. godine i prenešeni u kapelu u Burgosu. Od 1921. godine, Sidovi posmrtni ostaci počivaju pored posmrtnih ostataka njegove žene Himene u [[Katedrala u Burgosu|Katedrali u Burgosu]].

== Sid u književnosti ==
[[Datoteka:Page of Lay of the Cid.jpg|mini|200px|levo|faksimil rukopisa Pera Abata koji se nalazi u Narodnoj biblioteci u Madridu]]

Ubrzo posle smrti, Rodrigo Dijaz je postao centralna ličnost prvog španskog epa, [[Pesma o Sidu]] ({{jez-es|El cantar de mío Cid}}). '''Pesma o Sidu''' je nastala oko [[1140]]. godine i sačuvana je zahvaljujući tome što ju je zabeležio [[1037]]. godine '''Per Abat''', o kome se ništa ne zna. Ovaj dragoceni rukopis se čuva u Nacionalnoj biblioteci u Madridu<ref name="ŠK1" />.

Među legendarnim svedočanstvima koja nastaju oko manastira San Pedro de Kardenja nakon Sidove smrti je i to da je koristio dva mača koja su nosila vlastita imena - [[Kolada]]({{jez-es|Colada }}) i [[Tizona]] ({{jez-es|Tizona}}). Prema legendi, ta dva mača su pripadala kralju Maroka i napravljena su u Kordobi. Već od nastanka Pesme o Sidu ova dva mača se pojavljuju kao obavezni deo legende o Sidu, kao i njegov verni konj, [[Babijeka]] ({{jez-es|Babieca}}).

Od 14. veka, Sid se pojavljuje kao glavni protagonista u hronikama i [[romanse|romansama]] [[Romansero|Romansera]]. Do 14. veka njegov život je pripovedan u formi epopeje, da bi se od tada sve više pažnje poklanjalo (sa mnogo umetničke slobode) Sidovoj izmišljenoj mladosti, kao što se može videti iz epa [[Rodrigova mladost]] ({{jez-es|Mocedades de Rodrigo}}), u kom Sid kao veoma mlad kreće u invaziju Francuske. U ovom delu Sid je veoma arogantan što je bilo veoma popularno u to doba, ali daleko od umerenog i razboritog Sida iz „Pesme o Sidu“. Takođe postoje romanse u kojima se obrađuje tema njegove ljubavi sa Himenom.

U 16. i 17. veku, pored romansi, Sid se takođe pojavljuje i u nekoliko pozorišnih komada koji su doživeli veliki uspeh, i koji su u suštini bili direktno inspirisani [[Romansero]]m. Godine 1579. [[Huan de la Kueva]] ({{jez-es|Juan de la Cueva}}) je napisao [[nova komedija|komediju]] „Smrt kralja Sanča“ ({{jez-es|La muerte del rey don Sancho}}), baziranu na epu o opsadi Samore. [[Lope de Vega]] je ovekovečio Sida u komediji „Tvrđave Tore“ ({{jez-es|Las almenas de Toro }}). Naj važnija dva dela 17. veka koja govore o Sidu su dve komedije [[Gillen de Kastro|Giljena de Kastra]] ({{jez-es|Guillén de Castro}}): „Sidova mladost“ ({{jez-es|Las mocedades del Cid}}) i Sidova junaštva ({{jez-es|Las hazañas del Cid}}) iz [[1618]]. godine. Pjer Kornej je 1636. godine napisao klasičan pozorišni komad francuskog teatra, „Sid“, ({{jez-fr|Le Cid}}) po uzoru na Kastrovo delo.

Romantičari 19. veka su takođe bili oduševljeni Sidom, ugledajući se uvek na Romansero: na primer, [[Hose Zorilja|Zorilja]] sa svojim pozorišnim komadom „Legenda o Sidu“, ili [[Huan Euhenio Harcenbuš|Harcenbuš]] „Zakletva iz Santa Gadeje“.

U 20. veku, [[Pedro Salinas]] i [[Nobelova nagrada|nobelovac]] [[Kamilo Hose Sela]], napisali su moderne poetske verzije [[Pesma o Sidu|Pesme o Sidu]].

Najnovija kritička izdanja Pesme o Sidu su obnovila interesovanje za ovu staru epopeju, kao na primer, izdanje iz 2000. godine koje je priredio Alberto Montaner Frutos.

Sredinom 20. veka, glumac [[Luis Eskobar]] je uradio adaptaciju „Sidove mladosti“ za pozorište, pod imenom „Ljubav je razuzdano ždrebe“ ({{jez-es|El amor es un potro desbocado}}). Osamdesetih godina 20. veka [[Hose Luis Olaizola]] objavio je esej „Sid, posednji heroj“, i godine [[2000]]. profesor istorije i romanopisac [[Hose Luis Koral]] je napisao roman „Sid“ ({{jez-es|El Cid}}), koji desmistifikuje lik srednjovekovnog junaka.

U Srbiji, [[Vlado Drašković]] je uradio kritičko izdanje „Pesme o Sidu“ koje sadrži prevod komentar i rečnik, izdato 1975. godine<ref>Drašković, V. Pesma o Sidu, kritičko izdanje. ISC, Beograd, 1975.</ref>.

== Legenda ==

Postoji legenda koja kaže da je nakon Sidove smrti, Sidova žena vezala njegovo telo za konja i poslala ga natrag u bitku, veruju ći da će to trupama povratiti moral. Trupe, misleći da uz njih jaše njihov gospodar okupili su se u velikom broju. Neprijateljska armija se razbežala misleći da se Sid vrato iz mrtvih i vratila na svoje brodove.
Tako je Sid i pored toga što je bio mrtav pobedio odlučujuću bitku za Valensiju.

== Sid na filmu ==

* Godine [[1910]]. snimljen je film Marija Kasarinija baziran na pozorišnom komadu Pjera Korneja ({{jez-fr|Pierre Corneille}}) iz [[1637]].
* Godine [[1961]]. snimljena je najpopularnija filmska verzija priče o Sidu, reditelja Antonija Mena ({{jez-es|Anthony Mann}}) sa [[Sofija Loren|Sofijom Loren]] ({{jez-engl|Sophia Loren}}) i [[Čarlton Heston|Čarltonom Hestonom]] ({{jez-es|Charlton Heston}}) u ulogama Himene i Sida. Film je snimljen u Španiji.
* Godine [[1962]]. snimljena je film u špansko-italijanskoj produkciji pod nazivom „Sidove kćerke“ u režiji Migela Iglesijasa ({{jez-es|Miguel Iglesias.}}).
* Godine [[2003]]. snimljen je španski crtani film „Sid:Legenda“ ({{jez-es|El Cid: La leyenda}}).
Takođe su u Španiji u više navrata bile snimane serije i parodije na temu Sidovog života.

== Sid u operi ==
Priča o Sidu je bila takođe adaptirana za [[opera|operu]] u četiri čina na osnovu [[Pjer Kornej|Kornejevog]] dela. Muziku je napisao Žil Masane ({{jez-fr|Jules Massenet}}).

== Povezano ==
* [[Pesma o Sidu]]
* [[Pesma o Rodrigovoj mladosti]]

== Reference ==
{{reflist}}

== Spoljašnje veze ==
{{Commonscat|El Cid}}
* {{Istorijska biblioteka|art:rodrigo-dijaz|Rodrigo Dijaz de Vivar}}

[[Kategorija:Rođeni 1040-ih|Cid]]
[[Kategorija:Umrli 1099.|Sid]]
[[Kategorija:Kraljevina Kastilja]]