Čarobna frula (njemački: "Zauberflöte") opera je koju je skladao Wolfgang Amadeus Mozart 1791. godine na samrti, a libreto je napisao Emanuel Schikaneder. Praizvedena je 30. rujna 1791. god. u Beču. Opera se sastoji od govorenih i pjevanih dijaloga, što je svojstveno formi poznatoj kao Singspiel. Čarobna frula je opera u dva čina (14 slika). Svakako najpoznatiji dio opere je Arija Kraljice noći, u kojoj Kraljica noći sprema osvetu velikom svećeniku Sarastro te poziva sve sile prirode i bogove osvete da čuju njezinu kletvu. Posebnost je te arije u tome što su njezini tonovi toliko visoki da ih kvalitetno otpjevati može samo nekoliko koloraturnih sopranistica na svijetu.

Čarobna frula
Emanuel Schikaneder
prvi Papageno.
Ilustracija na originalnom libretu.
Opće informacije
MuzikaWolfgang Amadeus Mozart
LibretoEmanuel Schikaneder
Jeziknjemački
ŽanrSingspiel
Činovi2
Trajanje165 min.
Informacije o premijeri
Premijera30. septembar 1791.
Beč Austrijsko Carstvo Austrijsko Carstvo
Theater auf der Wieden
Lica

Dramska radnja opere zasnovana je na fantastičnoj priči koja se događa negdje u dalekoj začaranoj zemlji iz bajke. Sadržaj je prožet borbom između dobra i zla. Svijet dobrote i pravde predstavlja veliki svećenik Sarastro, a zlim podzemljem upravlja zloglasna Kraljica noći. Čarobna frula je predmet koji ima magične moći te se svi za nju bore, a u prenesenom značenju to je glazba koja nas prati kroz cijeli život.

Papagenova kapija u Beču

Uloge

uredi
uloga glasovni fah
Tamino tenor
Papageno bariton
Pamina sopran
Kraljica noći (Astrifiammante) sopran
Sarastro bas
tri dame 2 soprana i mecosopran
Monostat tenor
tri dečaka dečački sopran, alt, mecosopran
propovednik u hramu bas-bariton
tri sveštenika tenor i 2 basa
Papagena sopran
dva oklopnika tenor, bas
tri roba 2 tenora i bas
sveštenici, žene, ljudi, robovi, hor

Radnja

uredi

Opera Čarobna frula je poznata po svojim masonskim elementima. Šikaneder i Mocart su bili masoni i pripadali su istoj loži. Na operu je uticala filozofija epohe prosvetiteljstva, i ona se može shvatiti kao apologija prosvećenog apsolutizma. Kraljica noći simbolizuje mračnjaštvo ili, po nekim interpretacijama, Katoličku crkvu. Njen protivnik Sarastro simbolizuje prosvećenog suverena koji vlada po principima razuma, mudrosti i prirode. Priča je alegorija o prosveženju čovečanstva, od haosa, preko religijskog sujeverja, do racionalnog obrazovanja. Konačan cilj likova u operi je Zemlja pretvorena u rajsko kraljevstvo, gde su smrtnici i bogovi jednaki (Dann ist die Erd' ein Himmelreich, und Sterbliche den Göttern gleich). Ovaj stih se ponavlja u finalu oba čina.

Arije iz opere Čarobna frula

uredi
Čin prvi
  • Der Vogelfänger bin ich ja (Ja sam lovac na ptice) – Papageno, scena prva
  • O zittre nicht, mein lieber Sohn (O, ne drhti, moj dragi sine) – Kraljica noći, scena prva
  • Dies Bildnis ist bezaubernd schön (Ova slika je čudesno lepa) – Tamino, scena prva
  • Wie stark ist nicht dein Zauberton (Kako je snažan tvoj čudesni ton) – Tamino, finale
Čin drugi
  • O Isis und Osiris (O, Izis i Ozirise) – Sarastro, scena prva
  • Alles fühlt der Liebe Freuden (Svi osećaju radosti ljubavi) – Monostat, scena treća
  • Der Hölle Rache kocht in meinem Herzen (Paklena osveta kuva u mom srcu) – Kraljica noći, scena treća
  • In diesen heil'gen Hallen (U ovim svetim sobama) – Sarastro, scena treća
  • Ach, ich fühl's, es ist verschwunden (Ah, osećam, nestade) – Pamina, scena četvrta
  • Ein Mädchen oder Weibchen (Devojka ili ženica) – Papageno, scena peta
  • Pa–, pa–, pa– – Papageno i Papagena, scena deseta

Filmska verzija

uredi

Reference

uredi

Vanjske veze

uredi