Čarobna frula
Čarobna frula (njemački: "Zauberflöte") opera je koju je skladao Wolfgang Amadeus Mozart 1791. godine na samrti, a libreto je napisao Emanuel Schikaneder. Praizvedena je 30. rujna 1791. god. u Beču. Opera se sastoji od govorenih i pjevanih dijaloga, što je svojstveno formi poznatoj kao Singspiel. Čarobna frula je opera u dva čina (14 slika). Svakako najpoznatiji dio opere je Arija Kraljice noći, u kojoj Kraljica noći sprema osvetu velikom svećeniku Sarastro te poziva sve sile prirode i bogove osvete da čuju njezinu kletvu. Posebnost je te arije u tome što su njezini tonovi toliko visoki da ih kvalitetno otpjevati može samo nekoliko koloraturnih sopranistica na svijetu.
Čarobna frula | |
---|---|
Opće informacije | |
Muzika | Wolfgang Amadeus Mozart |
Libreto | Emanuel Schikaneder |
Jezik | njemački |
Žanr | Singspiel |
Činovi | 2 |
Trajanje | 165 min. |
Informacije o premijeri | |
Premijera | 30. septembar 1791. Beč Austrijsko Carstvo Theater auf der Wieden |
Lica | |
|
Dramska radnja opere zasnovana je na fantastičnoj priči koja se događa negdje u dalekoj začaranoj zemlji iz bajke. Sadržaj je prožet borbom između dobra i zla. Svijet dobrote i pravde predstavlja veliki svećenik Sarastro, a zlim podzemljem upravlja zloglasna Kraljica noći. Čarobna frula je predmet koji ima magične moći te se svi za nju bore, a u prenesenom značenju to je glazba koja nas prati kroz cijeli život.
Uloge
urediuloga | glasovni fah | |
---|---|---|
Tamino | tenor | |
Papageno | bariton | |
Pamina | sopran | |
Kraljica noći (Astrifiammante) | sopran | |
Sarastro | bas | |
tri dame | 2 soprana i mecosopran | |
Monostat | tenor | |
tri dečaka | dečački sopran, alt, mecosopran | |
propovednik u hramu | bas-bariton | |
tri sveštenika | tenor i 2 basa | |
Papagena | sopran | |
dva oklopnika | tenor, bas | |
tri roba | 2 tenora i bas | |
sveštenici, žene, ljudi, robovi, hor |
Radnja
urediOpera Čarobna frula je poznata po svojim masonskim elementima. Šikaneder i Mocart su bili masoni i pripadali su istoj loži. Na operu je uticala filozofija epohe prosvetiteljstva, i ona se može shvatiti kao apologija prosvećenog apsolutizma. Kraljica noći simbolizuje mračnjaštvo ili, po nekim interpretacijama, Katoličku crkvu. Njen protivnik Sarastro simbolizuje prosvećenog suverena koji vlada po principima razuma, mudrosti i prirode. Priča je alegorija o prosveženju čovečanstva, od haosa, preko religijskog sujeverja, do racionalnog obrazovanja. Konačan cilj likova u operi je Zemlja pretvorena u rajsko kraljevstvo, gde su smrtnici i bogovi jednaki (Dann ist die Erd' ein Himmelreich, und Sterbliche den Göttern gleich). Ovaj stih se ponavlja u finalu oba čina.
Arije iz opere Čarobna frula
uredi- Der Vogelfänger bin ich ja (Ja sam lovac na ptice) – Papageno, scena prva
- O zittre nicht, mein lieber Sohn (O, ne drhti, moj dragi sine) – Kraljica noći, scena prva
- Dies Bildnis ist bezaubernd schön (Ova slika je čudesno lepa) – Tamino, scena prva
- Wie stark ist nicht dein Zauberton (Kako je snažan tvoj čudesni ton) – Tamino, finale
- O Isis und Osiris (O, Izis i Ozirise) – Sarastro, scena prva
- Alles fühlt der Liebe Freuden (Svi osećaju radosti ljubavi) – Monostat, scena treća
- Der Hölle Rache kocht in meinem Herzen (Paklena osveta kuva u mom srcu) – Kraljica noći, scena treća
- In diesen heil'gen Hallen (U ovim svetim sobama) – Sarastro, scena treća
- Ach, ich fühl's, es ist verschwunden (Ah, osećam, nestade) – Pamina, scena četvrta
- Ein Mädchen oder Weibchen (Devojka ili ženica) – Papageno, scena peta
- Pa–, pa–, pa– – Papageno i Papagena, scena deseta
Filmska verzija
uredi- Čarobna frula (šve. Trollflöjten), švedski film Ingmara Bergmana iz 1975.
Reference
urediVanjske veze
uredi- Die Zauberflöte Faksimil Mocartovog potpisa
- Vidi ovde Der Vogelfänger bin ich ja peva Detlev Rot
- Vidi ovde Der Hölle Rache peva Dijana Damrau
- Vidi ovde Pa-pa-pa-pa pevaju Čečilija Bartoli i Brin Terfel
- Opera Čarobna frula Arhivirano 2012-03-15 na Wayback Machine-u
Normativna kontrola |
---|