Тротачка

Знаци интерпункције
апостроф ( ' ) ( ’ ) заграде ( ( ) ) ( [ ] ) ( { } ) ( ⟨ ⟩ ) двотачка ( : ) запета ( , ) црта ( ‒ ) ( – ) ( — ) ( ― ) тротачка ( … ) ( ... ) узвичник ( ! ) тачка ( . ) повлака ( - ) ( ‐ ) интеробенг ( ‽ ) упитник ( ? ) наводници ( ‘ ’ ) ( “ ” ) тачка зарез ( ; ) коса црта ( / ) размак ( ) и интерпункт ( • )
Остали
амперсанд ( & ) астериск ( * ) и астеризам ( ⁂ ) @ ( @ ) обрнута коса црта ( \ ) булет ( •, још ) обелиск ( † ‡ ) степен ( ° ) знак за број ( # ) прим ( ′ ) тилда ( ~ ) доња црта ( _ ) усправна црта/пајп ( \| )

Троточка или тротачка или троточје, или три точке или три тачке ( … ), је знак интерпункције којим се означава да је текст изостављен, ненаведен или недовршен.

Употреба у језику

Недовршеност

Троточка се користи на мјестима гдје читатељи могу сами надопунити текст:

Ивана Брлић-Мажуранић, „Чудновате згоде шегрта Хлапића”

- "Ех! на ону страну више нема пролаза", - помисли Регоч - и више ништа није знао о том помислити, него се окрене, остави брдо засуто, а за брдом Косјенку, и пође натраг путем, куд бијаху дошли од Легена...

Десет година касније... (примјерице у филмовима)

Троточка се ставља и на крају прекинутог текста који се наставља:

Меша Селимовић, „Дервиш и смрт”

– Добро – рекао сам стишавајући срџбу, јер нисам хтио да је покажем пред овим човјеком. – Реци својим пријатељима...

– I твојим.

– Реци тим пријатељима да им захваљујем на поруци, иако су могли и сами да ми то кажу.

Писац може троточјем читатељу препустити почетак или завршетак мисли:

Тин Ујевић, „Врева, берба”

... Те тако ми се учинило да бих, једнога дана, могао вољети земљу која не би била сувише скупа; овако, благу, скоро без свега.

Драгутин Домјанић, „Иде ноћ...”

Спомен ми је драги дошел,
Али таки згинул проћ,
Јесен ти је в мојој души,
Иде, иде ноћ...

Изостављање

Троточка служи да би се означио изостављени или ненаведени текст. Да би се избјегла помутња припада ли троточка изворнику или не, обично се ставља у заграде:

Нивес Опачић, „Плаче као љута година”

Год - полазиште за годину - индоеуропска је, балтославенска, праславенска и свеславенска ријеч временскога значења, но не значи само низ од 365 или 366 дана, него прије светковину (црквени год), празник, имендан/рођендан, затим проширење дебла у ширину у облику концентричних прстенова у том времену, па тек онда аннус, годину.
(...)
Међутим, има хрватских крајева и говора гдје се за временски низ од 365 дана и за поједине његове дијелове мјесто ријечи година раби ријеч лето/лито.

Станка

Троточје долази кад се жели означити испрекидани говор с већим станкама (које би се иначе означавале цртицом, зарезом или другим знаковима):

Антун Густав Матош, „Звоно”

Тихо... Звоно ћути... Мисли ждеру...
О, како тишти кајање у вече!
Тама... Сâм сам... Самац у туђини!
На челу, љубо, твој ме цјелов пече...

Ја... ја не знам... н... нисам то хтио...

Набрајање

Троточка служи и у набрајању те означава да таквих примјера има више, али се сви не наводе:

Примјери турцизама: адмирал, боја, див, јастук, кавез, кестен, мајмун, памук, шећер, вишња...

Употреба изван језика

Математика

У математици троточка замјењује неке дијелове скупа и заправо означава да се низ или узорак наставља на једнак начин:

$1+2+3+\cdots +98+99+100$ (зброј свих природних бројева од 1 до 100)

$\pi =3.141\;59\ldots$ (нису наведене све знаменке броја Пи)

$a_{1}+a_{2}+a{}_{3}+\cdots +a_{n}$ (зброј свих чланова низа)

Користи се и у матрицама умјесто чланова који недостају:

$I_{n}={\begin{bmatrix}1&0&\cdots &0\\0&1&\cdots &0\\\vdots &\vdots &\ddots &\vdots \\0&0&\cdots &1\end{bmatrix}}$