Сахуре

Сахуре на хијероглифима

Сахуре је био други краљ египатске Пете династије. Био је син краљице Кхенткаус I, која је, према натпису на њеном гробу у Гизи, била "мајка двојице краљева". Његов отац је највјеројатније био Усеркаф. Не зна се за ниједну његову жену или дијете, односно не чини се да га је наџивјело иједно дијете, с обзиром да га је наслиједио брат Нефериркаре, први краљ који је користио два различита имена.

Његово родно име значи "Онај који је близак Ра". Његово Хорусово име било је Небкхау, те се вјерује да је владао Египтом од око 2487. пне. до 2475. пне. Торински попис краљева даје му владавину од 12 година. Међутим, Анал Камена из Палерма сачувао је године 2-3, 5-6 те завршну годину Сахуреове владавине.. Документ наводи седам пребројавања стоке, што би указивало на владавину од најмање 13 пуних година уколико је попис стоке Старог краљевства био одржавамн сваке двије годин, што овај документ сугерира за рану Пету династију. Уколико је ова претпоставка точна, Сахуреу се мора приписати владавина од 13 година, 5 мјесеци и 12 дна-- што је само годину дана мање од бројке из Торинског пописа краљева.

Вјеројатно је да је Кхенткаус I послужила као лик Редједет у Папирусу Wестцар, односно према чаробњаку Дједију, била суђена да роди дјецу Ра и прве краљеве Пете династије. Ако је Кхенткаус I била његова мајка, призор у њеном гробу у Гизи који је показео са краљевским уреусом и братом сугерира да је можда владала као регентица за Сахуреа.

Пирамида

Његова комплекс пирамида био је први такав саграђен на новом краљевском гробљу код Абусира, неколико километара сјеверно од Саqqаре (иако је Усеркаф вјеројатно тамо већ био саградио свој сунчани храм), те означио сумрак градње пирамида, како у величини тако и квалитети, иако су многи тамошњи рељефи добро направљени.

Његова пирамида пружа већину информација данас познатих о том краљу. Рељефи у његовој мртвачници и храму у долини приказују пребројавање странаца од стране или пред богињом Сешат те повратак флоте из Азије, вјеројатно Бyблоса. То може указати и на војнички интерес за Блиски Исток, али су контакти могли исто тако бити дипломатске и трговачке природе. Још један доказ у прилог контаката с Блиским Истоком су рељефи с његових загробних споменика који представљају најстарији познати приказ сиријског медвједа.

Када је пирамида ископана у првим годинама 20. вијека, велики број финих рељефа је својом опсежношћу и квалитетом знатно надмашио оне из претходне династије. Неки плитки рељефи у црвеном граниту се сматрају ремек-дјелима своје врсте те су још увијек на налазишту. С друге стране је изградња ове пирамиде (као и других из исте династије) направљена уз помоћ унутрашње језгре грубо исклесаних камена у степенастој структури коју заједно држу жбука од блата.

Док се пирамида градила, коридор је остављен према шупљини гдје је гробна комора подигнута засебно и касније прекривена остацима камених блокова и отпадака. Овај начин изградње је јасно видљив на темељу двије недовршене пирамиде као и старијег стила Треће династије, који је доживио ренесансу након дјеломичног напуштања од стране градитеља пет великих пирамида у Дахсхуру и Гизи за вријеме Четврте династије.

Постоји мало приказа краља, али на једној скулптури је приказан како сједи на пријестољу с локалним божанством номе покрај себе.

Данас је само унутрашња конструкција дјеломично видјљива у хрпи рушевина која је настала од када су грубе наслаге материјала и жбуке остале по узимању камења прије тисућу година. Унутрашња конструкција је данас тешко оштећена и није јој могуће прићи.

Улазак на сјеверну страну пружа кратки спуштајући кордиор обложен црвеним гранитом, а кога прати пролаз до гробне коморе. Има забатни кров направљен од великих слојева вапненца, а дијелови саркофага су пронађени када се тамо ушло раних 1800-их.

Хисторија

Сматра се да су вањски односи за вријеме Сахуреове владавине прије били економске него војне природе. У једном призору његове пирамиде се могу видјети велики бродови с Египћанима и Азијатима на палуби. Вјерује се како су се ти људи враћали из луке Бyблос у Либанону с великим стаблима цедра. За то постоји додатни доказ у облику Сахуреовог имена на танком комадићу злата приљепљеним за сједало, као и у другим картушама фараона Пете династије пронађеним на каменим посудама у Либанону. Друге сцене у његовом храму приказују сиријске медвједе. Такођер постоје докази о првој документираној експедицији у земљу Пунт, која је очито уродила с великим товаром мире, малахита и електра, те се се због тога Сахуре често назива творцем египатске морнарице. Такођер постоје сцене похода у Либију који је уродио са заплијењеном стоком, као и призори како краљ покорава локалне поглавице. Камен из Палерма такођер потврђује неке од тих доказа те спомиње експедиције на Синај и у егзотичну земљу Пунт, исто као и каменоломе диорита сјеверозапандо од Абу Симбела, дакле далеко у Нубији.

Међутим, сцена напада на Либију је двије тисуће година касније искориштена у загробом храму Пепија II и храму Каwа у Тахарqи. Спомињу се иста имена локалних поглавица. Стога постоје одређене сумње у могућност да је и Сахуре само копирао ранији приказ исте сцене.

Очигледно је да је саградио сунчев храм, исто као и већина краљева Пете династије. Његхово име је било Секхет-ре, односно "Поље Ре", али је засад његов положај непознат. Зна се за његову палачу, звану Уетјеснеферусахуре ("Сахуреов сјај се уздиже у небо"), из натписа на посудама лоја недавно пронађеним у Неферефреовом загробном храму. Могуће је да је и она била лоцирана у Абусиру. Такођер се зна да су за Сахуреа радили каменолом тиркиза на Синају (вјеројатно код Wади Магхаре и Wади Кхарита), заједно с каменоломима диорита у Нубији.

Сахуреово постојање је додатно потврђено статуом која се данас налази у њујоршком Музеју модерне умјетности, биографијом пронађеном у гробовима Перисена у Саqqари као и на лажним вратима Нианкхсакхмент у Саqqари. Такођер се спомиње и на гробовима Секхемкареа и Нисутпунетјера, краљева Дванаесте династије на њиховим гробовима у Гизи.

Вањске везе

Сахуре на Wикимедијиној остави

• Сахуре: Сецонд Кинг оф тхе Фифтх Дyнастy

Претходи: Усеркаф

Фараон Египта Пета династија

Слиједи: Нефериркаре Какаи