Wikipedija

Пријепоље


Пријепоље је градско насеље у Србији које административно припада општини Пријепоље у Златиборском округу. Представља највећи град Полимља. Смештен је на ушћу Милешевке у Лим, у подножију планине Јадовник. У његовој непосредној близини је манастир Милешева и стари град Милешевац. Током Другог светског рата у њему се водила чувена Пријепољска битка. Према попису из 2002. било је 15031 становника (према попису из 1991. било је 15634 становника).

Пријепоље


Панорама Пријепоља

Грб
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Златиборски
Општина Пријепоље
Становништво
Становништво (2022) 15031
Географија
Координате 43°22′11″Н 19°38′16″Е / 43.369833°Н 19.637666°Е / 43.369833; 19.637666
Надморска висина 557 м
Пријепоље на карти Србије
Пријепоље
Пријепоље
Пријепоље на карти Србије
Остали подаци
Поштански код 31300
31303
Позивни број 033
Регистарска ознака ПП / ПП


Координате: 43° 22′ 11" СГШ, 19° 38′ 16" ИГД

Географија

уреди
 
Лим у Пријепољу

Пријепоље са широм околином (Пријепољски крај) обухвата средње Полимље. То је претежно брдскопланински предео о чему сведочи и просечна надморска висина која износи око 1200м. Најнижа тачка области је ушће Милешевке у Лим са својих 440м, док високе планине које се уздижу над Лимом достижу висину од 1734м колико је висок врх Катунић на Јадовнику.

Старо језгро Пријепоља, развило се на алувијалним равнима и речним терасама десне обале Лима на месту на ком се у њега улива Милешевка. Данас се Пријепоље развило око Лима, чија га долина пресеца правцем југоисток - северозапад, и његових притока Милешевке и Сељашнице. Свака од ових река привлачи госте у Пријепоље, свака од њих својим дражима:

Лим у Пријепољском крају има неколико притока, од којих многе имају претежно бујични карактер. То су реке:

У непосредној близини Пријепоља на обронцима Јадовника сместили су се Слапови Сопотнице, који побуђују пажњу и одушевљење све већег броја посетилаца које привлачи ова природна лепота која је недавно заштићена као природни споменик.

Клима

уреди

Клима у Пријепољу је умереноконтинентална са локалним променама које изазива утицај рељефних облика. На оваквој клими град треба да захвали подједнакој удаљености од:

  • Јадранског мора (140 км) односно маритимне климе
  • Панонске низије (160 км) односно континенталне климе

На спречавање јачег утицаја неке од ових клима додатно су одговорни високи планински масиви који се простиру између Пријепоља и средишта ових климатских облика.

Просечна количина падавина на овом простору је око 789.5 мм / м², с тим да их је најмање током зиме и пролећа, а највише током јесени и лета.

Просечна температура је 9.3 °Ц, са највишом средњом температуром од 19.1 °Ц у јулу и најнижом од -2.8 °Ц у јануару.

Путна повезаност

уреди

Град се налази на раскрсници старих караванских путева који и данас постоје.

Историја

уреди

На простору Пријепоља постоје остаци људског становања још из праисторијског доба па све до данашњих дана. Један од најзначајнијих археолошких налазишта на овом простору је локалитет Дворине на коме је откривен већи број предмета од керамике, стакла, бронзе сребра и злата, а датиран је у римско доба.

Најстарији помен Пријепоља под тим именом је из 1332. године код Гијома Адама, а у аналима Дубровачке републике спомиње се први пут 1343. године. Пријепоље се у средњем веку развијало као трг (тржница) манастира Милешева и налазило се на тзв. дубровачком друму који је повезивао обалу средњег Јадрана са централним и источним деловима Балканског полуострва. Развој Пријепоља стога је уско повезан са трговцима који су кроз њега пролазили и у њему трговали још од средњег века.

Пријепоље и Полимље били су саставни део Рашке и један од средишњих делова ране Немањићке државе. О томе сведочи велики број манастира и цркава у долини Лима. Сматра се да је жупама: Дабру, Црној Стени, Звијезду, Бихору, Љубовиђи, Будимљу и Плаву у лимској долини у средњем веку подигнуто око седамдесетак манастира и цркава. После распада српског царства и пораза Николе Алтомановића овај крј улази у састав бановине Босне чиме је она стекла део немањићког легитимитета. У манастиру Милешева, тадашњи босански краљ Твртко овенчао за „краља Срба, Босне и Приморја“ истакавши се за настављача Немањиног лика и дела и новог српског краља. Касније се 1448. године у Милешеви за херцега од светог Саве прогласио Стјепан Вукчић Косача који је био син кнеза Вукца Хранића и Катарине Косаче, рођен у селу Косача недалеко од Горажда (15 километара), те братић Сандаља Хранића Косаче, великог војводе босанског. Стриц му је умро 1435. године, те га је Стјепан наслиједио као велики војвода босански. Међутим, одмах је морао водити борбу за очување насљеђа Косача. У сукобу са Павловићима, војводи Радославу Павловићу је преотео његове јужне посједе на подручју Требиња 1438. године. Од 1440. до 1443. проширио је власт на Омиш, Завршје (или Тропоље), Пољица, Горњу Зету, Бар, Требиње и Клобук. Долазак Турака на ове просторе није заобишао ни Пријепоље које је своје ослобођење дочекало тек 1912. године у Првом балканском рату. Све то време манастир Милешева био је духовно и културно средиште српског народа у овом крају. У њему је током XV века било седиште Милешевске митрополије, док је у XVI веку у њему радила једна од најстаријих српских штампарија.

Иако су се Турци задржали на овим просторима до 1912. године, овај крај је узео активно учествовао у значајним борбама српског народа током XIX века од Првог српског устанка преко бабинске буне (1875.), јаворског рата (1876.) и раоничке буне, па све до балканских ратова и коначног ослобођења. Одлукама Берлинског конгреса, Рашка област је остала у саставу Отоманске империје која је у њој имала цивилну, док је Аустроугарска држала војну власт спречивши тако спајање и уједињење две српске земље Србије и Црне Горе. У том периоду на стени крај Лима у Пријепољу, подигнута је мала католичка капелица.

Током Другог светског рата у септембру 1943 су војници ЈВуО ослободили Пријепоље током битке за Пријепоље. У ослобођено Пријепоље су комунисти ушли без борбе да би га у децембру 1943 поново освојиле снаге нацистичке Немачке након Пријепољска битка у којој су Немци напали партизанску болницу на левој обали Лима. Остаци болнице сачувани су данас као спомен-комплекс погинулим родољубима у сукобу са окупатором. На превоју Јабука изнад Пријепоља у нападу на четничке положаје погинуо је један од најмлађих народних хероја и чувени дечак бомбаш Бошко Буха, које је тада имао свега 17 година.

Културно историјски споменици

уреди

Манастир Милешева

уреди
Главни чланак: Манастир Милешева

Манастир Милешева је један од најзначајнијих српских манастира познат као гробно место светог Саве и чувен по својој фресци „Бели Анђео“, која је стране путописце XIX века приморала на толико дивљење, да јој, према речима једног од њих, ни Ђото није раван. О лепоти ове фреске сведочи и чињеница да је представљала Европу у првој размени сателитских сигнала са Америком `60 година XX века. Поред тога у манастиру се налази и фреска светог Саве за коју се сматра да је његов најреалнији приказ. Манастир је подигао између 1218. и 1219. године српски краљ Владислав, а данас се налази под заштитом УНЕСКО-а.

Остали културно-историјски споменици

уреди
 
Поглед на Хисарџик из манастира Милешева

Поред Милешеве на простору Пријепоља налазе се манастири:

Старе тврђаве:

Исламска архитектура:

 
Сахат-кула у Пријепољу

Демографија

уреди

У насељу Пријепоље живи 11414 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,8 година (35,0 код мушкараца и 36,4 код жена). У насељу има 4448 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,38.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 2828 [1]
1953. 3536
1961. 5303
1971. 10904
1981. 14543
1991. 15634 15527
2002. 16332 15031


Етнички састав према попису из 2002.
Срби
  
 9411 62.61%
Бошњаци
  
 3941 26.21%
Муслимани
  
 1225 8.14%
Роми
  
 140 0.93%
Црногорци
  
 139 0.92%
Југословени
  
 42 0.27%
Хрвати
  
 11 0.07%
Албанци
  
 5 0.03%
Македонци
  
 4 0.02%
Чеси
  
 3 0.01%
Горанци
  
 3 0.01%
Бугари
  
 3 0.01%
Мађари
  
 2 0.01%
Украјинци
  
 1 0.00%
Русини
  
 1 0.00%
Руси
  
 1 0.00%
непознато
  
 29 0.19%


Становништво према полу и старости [2]
м ж
? 15
  
  
 42
80+ 45
  
  
 70
75-79 71
  
  
 122
70-74 158
  
  
 188
65-69 316
  
  
 340
60-64 460
  
  
 466
55-59 395
  
  
 435
50-54 552
  
  
 579
45-49 549
  
  
 607
40-44 517
  
  
 579
35-39 505
  
  
 521
30-34 500
  
  
 530
25-29 563
  
  
 581
20-24 581
  
  
 627
15-19 595
  
  
 586
10-14 590
  
  
 589
5-9 500
  
  
 473
0-4 430
  
  
 354
просек 35.0 36.4
Домаћинства
Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 726 895 1410 2951 4007 4279 4448
Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова
Број домаћинстава 587 823 810 1293 597 223 75 26 9 5 3.38
Домаћинства
Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 5822 1875 3686 188 54 19 6273
Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова
Број домаћинстава 1689 3694 707 168 15
Становништво према делатности коју обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија Производња и снабдевање... Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 2525 92 1 7 693 72 245 368 102 313
Женски 2071 33 - 2 872 15 21 319 71 43
Оба 4596 125 1 9 1565 87 266 687 173 356
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 33 49 209 150 90 52 - - 49
Женски 48 30 83 184 292 32 1 - 25
Оба 81 79 292 334 382 84 1 - 74

Истакнуте личности

уреди
  • Владе Дивац, кошаркаш и председник ОКС
  • Милан Минић, архитекта и сликар
  • Владимир Перић "Валтер", народни херој
  • Горан Чпајак, академски вајар
  • Фахрудин Мелић, професионални рукометаш
  • Немања Петрић, одбојкаш
  • др. Садудин Мусабеговић, истакнути писац, теоретичар умјетности, професор на Универзитету и добитник шестоаприлске награде града Сарајева;
  • Михајло Пјановиц, фудбалер
  • Ивица Драгутиновиц, фудбалер
  • Александар Свитлица, рукометас
  • Јово Цаковић, одбојкашки тренер, селектор кадетске женске репрезентације Србије, освајач брознане медаље на првенству Европе за кадеткиње 2015.
  • Звонимир Червенко, хрватски генерал, војник и заслужна особа за обрану Републике Хрватске
  • Лука Шуљагић, некада професионални одбојкаш и репрезентативац а данас генерални секретар Спортског савеза Пријепоља

Повезано

уреди

Извори

уреди
  1. ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ИСБН 86-84433-14-9
  2. ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ИСБН 86-84433-01-7

Литература

уреди
  • Милинко Фемић „Пријепољски крај у простору и времену“

Вањске везе

уреди


Насељена места општине Пријепоље

Аљиновићи • Балићи • Баре • Бискупићи • Бјелахова • Брајковац • Брвине • Бродарево • Буковик • Виницка • Врбово • Гојаковићи • Горње Бабине • Горње Горачиће • Горњи Страњани • Гостун • Грачаница • Гробнице • Дивци • Доње Бабине • Доњи Страњани • Дренова • Душманићи • Ђурашићи • Забрдњи Тоци • Завинограђе • Залуг • Заступ • Звијезд • Ивање • Ивезићи • Избичањ • Јабука • Јунчевићи • Камена Гора • Караула • Карошевина • Каћево • Кашице • Ковачевац • Копривна • Косатица • Кошевине • Крушево • Кучин • Лучице • Матаруге • Међани • Мијани • Мијоска • Милаковићи • Милешево • Милошев До • Миљевићи • Мрчковина • Мушковина • Ораовац • Орашац • Осоје • Оштра Стијена • Поткрш • Поток • Правошево • Прањци • Пријепоље • Расно • Ратајска • Седобро • Сељане • Сељашница • Скокуће • Слатина • Сопотница • Ташево • Хисарџик • Хрта • Црквени Тоци • Чадиње • Чаушевићи • Џурово

Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Prijepolje&oldid=42246218”