Мартинци
За остале употребе, в. Мартинци (разврставање).
Мартинци су насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2002. било је 3639 становника (према попису из 1991. било је 3663 становника). Сваке године се одржава крофнијада у овом селу.
| Мартинци | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина | Војводина |
| Управни округ | Сремски |
| Општина | Сремска Митровица |
| Становништво | |
| Становништво (2022) | 3639 |
| Густина становништва | 54 ст./км² |
| Географија | |
| Координате | 45°00′23″Н 19°27′21″Е / 45.0065°Н 19.455833°Е |
| Надморска висина | 85 м |
| Површина | 67,6 км² |
  Мартинци Мартинци на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански код | 22222 |
| Позивни број | 022 |
| Регистарска ознака | СМ |
Координате: 45° 00′ 23" СГШ, 19° 27′ 21" ИГД
Природни услови
уредиМартинци су једно од највећих села сремскомитровачке општине. Изграђени су на ободу алувијалне терасе, неколико километара северно од реке Саве, 14 км западно од Сремске Митровице. Кроз њих пролази пут Сремска Митровица - Шид, а северно су пруга и ауто-пут истог пуг Сремска Митровица - Шид.
Атар села има површину од 66,7 км² и највећи је у општини. Он се на западу граничи хатарима села Босут и Кузмин, на северу са хатаром Чалме, а на истоку хатаром Лаћарка. Јужну границу чини река Сава.
Историја
уредиОво је старо село које историјски извори помињу још у предтурско време, 1445. године.
Раније се место звало Будалија, где је рођен римски император Деције Трајан.
Мартинци су били насељени и у време Турака, као и у аустријско време. Тада се први пут помињу под овим именом (1734. године). Положај на граници две геоморфолошке целине и окружење добрим земљама, омогућили су развој великог и богатог насеља.
Мартинци су то искористили и још почетком 20. века имали су преко 4.000 становника, односно били су највеће село на овом подручју. У најновије време, када је процес урбанизације постао важан за развитак села, они полако посустају и уступају примат селима ближој Сремској Митровици.
Овде се још увек највећи део активног становништва бави пољопривредом, а сем једног млина нема других индустријских грађевина.
Демографија
уредиУ насељу Мартинци живи 2939 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,1 година (39,4 код мушкараца и 42,9 код жена). У насељу има 1133 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,21.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002. | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 3441 | 94.55% | ||
| Југословени | 48 | 1.31% | ||
| Хрвати | 25 | 0.68% | ||
| Мађари | 8 | 0.21% | ||
| Црногорци | 6 | 0.16% | ||
| Муслимани | 6 | 0.16% | ||
| Македонци | 4 | 0.10% | ||
| Украјинци | 3 | 0.08% | ||
| Словаци | 3 | 0.08% | ||
| Румуни | 3 | 0.08% | ||
| Русини | 2 | 0.05% | ||
| Немци | 2 | 0.05% | ||
| Роми | 1 | 0.02% | ||
| непознато | 18 | 0.49% | ||
| м | ж | |||
| ? | 13 | 17 | ||
| 80+ | 31 | 63 | ||
| 75-79 | 38 | 81 | ||
| 70-74 | 98 | 107 | ||
| 65-69 | 107 | 133 | ||
| 60-64 | 105 | 114 | ||
| 55-59 | 106 | 97 | ||
| 50-54 | 129 | 132 | ||
| 45-49 | 137 | 137 | ||
| 40-44 | 146 | 127 | ||
| 35-39 | 120 | 129 | ||
| 30-34 | 127 | 100 | ||
| 25-29 | 137 | 111 | ||
| 20-24 | 114 | 98 | ||
| 15-19 | 117 | 114 | ||
| 10-14 | 111 | 91 | ||
| 5-9 | 103 | 96 | ||
| 0-4 | 85 | 68 | ||
| просек | 39.4 | 42.9 | ||
|
|
|
|
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 954 | 496 | - | 1 | 165 | 7 | 42 | 60 | 13 | 33 |
| Женски | 552 | 326 | - | - | 41 | - | 1 | 44 | 10 | 6 |
| Оба | 1506 | 822 | - | 1 | 206 | 7 | 43 | 104 | 23 | 39 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 1 | 35 | 12 | 15 | 21 | - | - | 51 | |
| Женски | 4 | 4 | 16 | 33 | 31 | 3 | - | - | 33 | |
| Оба | 6 | 5 | 51 | 45 | 46 | 24 | - | - | 84 |
Културна добра
уреди- Православна Црква светог Николе у Мартинцима, велики значај.
Референце
уреди- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ИСБН 86-84433-14-9
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ИСБН 86-84433-01-7
