Каракала

Каракала, пуним именом на рођењу Луције Септимије Басијан (лат. Луциус Септимиус Бассианус), које му је у доби од седам година промењено у Марко Аурелије Антонин (лат. Марцус Аурелиус Антонинус) да би се учврстила веза с породицом Марка Аурелија, касније назван Царацалла по галској туници коју је носио и коју је увео у моду, рођен 186. године, ступио на престо 211. године, умро 217. године, био је римски цар, син и наследник Септимија Севера.

Каракала је био рођен у Лугдуну (данашњем Лyону) у провинцији Галији. Након смрти свога оца Септимија Севера Каракала је био проглашен за цара заједно са својим млађим братом Гетом. Каракали је тада било 22 године, а Гети 21 година живота. Већ у децембру 211. године, међутим, Каракала је убио свога брата и наредио погубљење многих његових присталица. Према историчару Диону Касију, у тим је прогонима смртно страдало више од 20.000 људи.

Каракала је био карикатура свог оца: насилан, мегаломаничан, пун комплекса и, осим тога, окрутан и предан разврату. Уза себе је задржао витезове и правнике који су под његовим оцем управљали царством, али је у још већем степену следио милитаристичку и егалитаристичку политику свог оца. Додатно је повећао војничке плате и истовремено започео скуп грађевински програм, који је брзо опустошио богатство које му је оставио отац. Између осталог, Каракала је подигао велелепне терме недалеко од Рима, чији остаци и данас постоје ("Каракалине терме"). Приморао је сенаторе да плаћају високе контрибуције, удвостручио је порезе на наследство и ослобађање робова, и често је захтевао аурум цоронариум (прилоге у злату), чиме је упропаштавао градски средњи слој. Да би се изборио с последицама општег пораста цена, као и ценом одржавања веће и боље плаћене војске коју су створили његов отац и он, издао је нов сребрни новац, антонинианус. Тај је новац требало да у двострукој вредности замени стари денариј, премда је садржавао само за око 50 одсто већу количну племенитих метала.

Године 212. издао је Каракала едикт назван Цонститутио Антониниана, којим су додељена римска грађанска права свим слободним људима у Римском царству. Дион Касије, једини историјски извор који сугерише Каракалин мотив за универзално додељивање грађанских права, каже да је тиме требало да се увећају приходи тако што ће се пореске обавезе, које су раније биле ограничене само на Римљане, проширити на нове делове становништва.

Премда се није истицао војничким квалитетима, Каракала је за свог идола узео Александра Великог, коме се веома дивио, те се упустио у активну спољну политику. Успешно се борио против теутонских племена на горњем Дунаву, између осталих с Алеманима, као и с Каприма на средњем Дунаву, који су се тада први пут појавили. Често је војне операције мудро комбиновао с преговорима, а варварима је давао новац (у чврстој валути), изазивајући тако велико незадовољство. Амбиција му је била да тријумфује на истоку, као његов херој Александар, те као Трајан и његов властити отац. Напао је Арменију и Адијабену и заузео Озроену у северозападној Месопотамији, припојивши је оном делу Месопотамије који је заузео Септимије Север. Априла 217. године, док је предводио експедицију на реци Тигрису, Каракала је био убијен, највероватније по наређењу преторијанског префекта Марка Опелија Макрина, који га је и наследио на престолу.

Вањске везе

Медијски садржаји Царацалла на Wикицоммонсу.
Лифе оф Царацалла (Хисториа Аугуста ат ЛацусЦуртиус: Латин теxт анд Енглисх транслатион)

Претходник:	Римски цар 211. - 217.	Насљедник:
Септимије Север 193. - 211.	Римски цар 211. - 217.	Макрин 217. - 218.