Грци

Грци или Хелени (архаично Јелини; грч. Ελληνες [Еллинес] — Елини; антгрч. Ελληνες [Хелленес] — Хелени, модерно [Елленес] — Елени), једини су народ Индоеуропљана настањен на подручју данашње Грчке, којој припадају осим копненог дијела, Пелопонеза, Крете и оточја и оточићи у Егејском мору.

Име

Грци су кроз повијест добивали разна имена од других народа с којима су долазили у контакт. Сам назив Грци (енгл. Greeks) дошло је од племена Граикои (Γραικοί) што опет долази од особног имена Грæцус (Γραικός), сина Пандориног и нећака Хеленовог. Племе Граикои у 8. је стољећу прије нове ере мигрирало у Италију, па су по њима сви Хелени добили назив Грци.

Име Хелени дошло је по маленом племену Хелени у Тесалији гдје се спомињу уз Мирмидонце који су заједно под водством Ахила једрили против Троје. Племе Хелени добило је такођер име по особном имену Хелен. Касније ће ово име означавати сва грчка племена, а данас им је оно национално име. Главна грчка племена била су Ахајци или Ахејци (први Грци), Еољани, Дорани и Јоњани.

Кратка повијест

Стари Грци били су јединствени народ с високо развијеном духовном и материјалном културом. Култури овог народ ипак претходи Више периода. Од 6000. до 2900. прије Криста јавља се неолитски период с неолитским културама. Негдје 2900. или 3000. прије Криста почиње Рано брончано доба које ће потрајати сљедећих 1,000 година. У то вријеме у базену Егејског мора почиње се развијати металургија, најпознатија је бронца од које се производи оруђе и оружје, особито на Крети, Цикладима и копненој Грчкој. Завршетком овог доба, око 2000. прије Криста јавља се Минојско доба (Минојци) на отоку Крети. Минојско доба добило је име по легендарном краљу Миносу а дијели се на Рани минојски период (3000-2200 прије Криста), Средњи минојски период (2200.- 1500. прије Криста) и Касни минојски период (1500. – 1000. прије Криста). Период високог културног достигнућа Грчка доживљава у Микенско доба (Микењани). Негдје 1100. прије Криста са сјевера стижу Дорани и шире се према западним обалама. Микенско доба потрајало је негдје од 1600. до 1100. прије криста. Рицхард Хоокер Микенско доба дијели на Рани, Средњи и Касни хеладски период. Већ 500. до 336. прије Криста Грчка је подијељена по маленим градовима-државама које се састоје од града и околног подручја.

Микенска цивилизација на своме западу око 1100 године прије Криста доводи Грчку у Тамно доба које ће потрајати до 750. прије Криста. До је доба многих ратова. Након Тројанских ратова са сјевера су дошли Дорани са жељезним оружјем. Грчка слаби, Микењани улазе у период грађанских ратова.

Почетак градње монументалних грчких скулптура почиње у Архаичком периоду од 750. до 500 прије Криста. Јављају се градови-државе (полис), почиње и грчка колонизација јужне Италије и Сицилије. Ширењем грчких колонија почиње око 500. до 336. прије Криста Класични период старе Грчке повијести. Грци долазе у конфликт с Перзијом на истоку. Освајач Александар Велики умро је 323. прије Криста. Атена је у то вријеме цвјета политички и културно. Демокрација је, а Атеном влада Перикло. Изграђен је Партхенон на Акрополи. Пишу су трагедије Софокла, Ешила и Еурипида. Утемељују се филозофске школе Сократа и Платона.

Хеленски период почиње 336. прије Криста па до 146. прије Криста, раздобље је између конквисте Перзијског царства и утемељења римске супремације.

Племена старе Грчке

• Æтхикес, сјеверна и сјеверозападна Тесалија, планине Пинд и Карвоуниа.
• Агрæои, На планинама Аграпха између ријека Ацхелоус и Аграпхиотес. Своју земљу звали су Аграеа или Аграис.
• Акарнанес (Акарнанци), У Акарнанији. Градови су им били: Ампхилоцхиа, Ампхилоцхикон Аргос, Лимнаеа, Стратос, Оиниадес, Анакторио, Ецхинос, Актио, Солион, Алyзеа, Астакос, Пхоитиа, Медеон, Тхоурион, и Метрополис.
• Алмопиа, У сјеверозападној Македонији између ријека Лоудиас и Аxиос. Главни су им били градови: Орма, Апсалос, Еуропос и Нотиа.
• Аонес (Аонци), Прастановништво Беотије. Од других Грка сматрани су барбарима. У Беотију су дошли из Атике заједно с племенима Теммикес, Лелегес, и Yандес.
• Аперандои, Живјели су између ријека Аграпхиотес и Мегдовас, па до планина Аграпха. Били су потплеме Етолаца.
• Атхаманес (Атамани), На сјеверозападу Епира, на планинама Тзоумерка и сусједном дијелу Трикале. Од других Грка сматрани су полу-барбарима. Важни су им градови били Арготхеа (гласвни) и Тхеодориа.
• Атинданес, Живјели су на сјеwверозападу Епира.
• Авандес, Племе из Еубоје. Протохеленско племе. Дошли су у Грчку између 2100 и 1900 прије Криста. Живјели су у Фокији, нешто у Арголиди, Епиру и Малој Азији.
• Боеотои, Између Епира и Македоније, касније мигрирају између Тесалије и заљева Пагаситикос. Рачуна се да су етолско подплеме
• Цхаонес (Хаонци), Старо протохеленско племе можда поријеклом од Пелазга. Живјели су на Епиру, између планина Керауниа и ријеке Каламас. Содни су Хаонцима јужне Италије. Важни су им градови: Воутхротон, Илион, Фоенице, Панормос, Огцхисмос, Амандиа, Антигонеа
• Долопес (Долопљани), Старо етолско племе сродно Магничанима (Магнитес). Живјели су у Акарнанини, јужној Тесалији, и Пхитији. Главни им је град био Ктимени, остали су били: Долопеис, Агеиаи, Менелаис, и Еллопиа.
• Дорианс (Дорани), види.
• Дрyопес, Ови су сродни племену Лелегес, сматрани си барбарима. Живјели су међу планинама Оити и Парнассус а своју земљу су звали Дрyопис. Главно средиште било им је Дрyс.
• Ектинес, Први становници Беотије.
• Еордои, Еордои. Индоеуропљани, племе из истоимене регије (Еордаеа) у западној Македонији код језера Вегоритис. Ово племе било је протохеленско из касног брончаног доба, овамо су се населили 2200 прије Криста. Главни градови су им били Еордаеа, Арнисса, Вегора и Келлас.
• Епеиои, Племе Пелазга са запада Пелопонеза, живјели су у западној Ахаји и оточју Ецхинадес. Главни су им градови: Воупрасион, Елида, Yрмине, Мyрсинос, Олене, Дyме, Епхyра, Кyллене, Пyлос и Алеисио.
• Еурyтанес, Æтолианско подплеме из дистрикта Карпенисс међу планинама Панаитоликон и Тyмфристос. Током претповијести, чини се живјели су у Тесалији. Главни град био им је Оицхалиа.
• Гефyраеои, Не-хеленско племе (Феничани) из Беотије, из града Гефyра, касније селе на Атику. У Грчку су донесли алфабет.
• Идонои, Племе у западној Тракији, између Стрyмона и Нестоса. Земља им је називана Идонис и Андандрос. Градови су им били: Мyркинос (глани град), Дравискос и Ампхиполис.
• Ионианс (Јоњани), Једно од великих хеленских племена који су се дијелили на 4 подплемена: Гелеондес (Гелеонди), Оплитес (Хоплити), Аегикореис (Егикори) и Аргадеис (Аргади). Живјели су у југозападној Тесалији али врло рано крећу на југ у Локрију и Ахају, па заскоро колонизирају Атику и Малу Азију. Насељавају Цикладе, Еубоју, Коринт, Магару.
• Киконес, Ово племе живјело је између ријеке Еврос и језера Вистонис, гдје су се населили између 1300 и 1200 прије Криста. Градови су им били Xантхеиа, Маронеа, Исмарос (главни), Зоне и Кyзикос. Савезници Тројанаца, накој тројанског рата Одисеј је освојио њихово средиште Исмарос, а након микенске ере нестали су као народ.
• Крестонес, Племе из Крестоније, македонског дистрикта између Халкидике и Стрyмона. Били су пелазгијско-трачко племе. Градови су им били: Антигонеа, Xyлополис, Терпyллос, Каравиа и Крестон.
• Лапитхес, Главни народ ране Тесалије. Покорио их је дорански краљ Æгимиос. Градови су им били: Аргисса, Гyртоне, Ортхе, Елоне и Олоссои.
• Лелегес, Пред-повијесно племе номада. Колонизирали су Цикладе, Малу Азију, Етолију, Мегару, Локрију, Еубоју, Беотију и друге крајеве. Након тројанског рата (били су им савезници) населили су Хиос и Самос.
• Лyнгистес, Илирско племе из Македоније из регије тхе Лyнгyстис (сусједи Дасарета), главни град био им је Хераклеиа, остали: Келла и Веви.
• Магнитес, Племе из Тесалије, најзначајније током неолитика, те брончаног, минојског и микенског доба. Градови су им били: Митхоне, Тхаумакине, Меливоиа, Олизон и Минyаи.
• Македонци Грчко племе из Македоније.
• Малиеис, Племе из јужне Тесалије, огранак Дорана. Малијанци (Малианс) су се даље дијелили на на три подплемена: Трацхиниои, Паралиои и Иереис. Испрва им је главни град био Хераклеиа, касније Ламиа.
• Молоссои, Племе с Епира, у касна класична времена контролирају цијело епирско подручје.
• Мyгдонес (Мигдонци), Трачко племеиз јужне Македоније између Аxиосаи Стрyмона у сјеверној Халкидики код заљева Тхермаикос. Градови: Тхерме, Сидос, и Цхалестри.
• Оетаеои, Племе с планине Оети у јужној Тесалији а у 5 стољећу у долини ријеке Аспос. Важнији градови: Антикера, Антхиле, Хераклеиа и Трацхис.
• Орестес, Племе с Епира, земља им се звала Орестис која је дио Молоссије. Насељавали су и крај између ријека Аоус и Ацхелоус. Важнији градови: Орестиа и Аргос Орестикон.
• Паетои, Мање значајно племе у регији Паетике. Најзначајнији им је град Зерениа.
• Пеласгои (Пелазги), Индоеуропска племена, прастановништво Грчке. Држи се да су у ово подручје дошли око 3000 година прије Криста Испрва су населили Тесалију и Епир а касније се шире и у Арголиду, Аркадију, па на Егрејске отоке, Атику, Крету, Јонију, Ахају, Фокију, Еубоју и другдје. Већином су нестали по свршетку микенске ере, али је њихових заједница остало сачуваних све до почетка 5 стољећа прије Криста у Кристонији и Пропонтису.
• Перраивои, Племе из сјеверне Тесалије у дистрикту Истиаиотис. Градови су им били Гоннои, Олоуссон, Пхаланна, Долицхе и триполис који се сатојао од градова Азорос, Полицхна и Пyтхион. Били су чланови делфијске Амфиктионије.
• Морски Народи (Сеа Пеоплес), Народи из времена 'тамног доба', поријекло им је непознато. Технолошки и умјетнички софистицирани. Једина су група у Леванту која се служила жељезним оружјем. Племена која спомињу лингвисти и археолози су: Данyа (Даннуна), Екwесх, Каркиса, Лукка, Лабу, Месхwесх, Пелесхет, Схардана (Схерден), Схекелесх, Тјеккер, Тyрсеннои, Wесхесх.
• Теммикес, Барбарско племе из Беотије прије Беочана. У Беотију долазе с племенима Аонес, Лелегес и Yандес.
• Тхеспротианс (Теспрочани), Племе из Тхеспротиа. Били су подијељени на многа подплемена: Аегестаеои, Додонианс, Елеаеои, Елинои, Епхyрои, Икадотои, Картатои, Кестринои, Клаутхриои, Кропиои, Лариссаеои, Онопернои, Опатои, Тиаеои, Торyдаеои, Фанотеис, Фарганаеои, Фyлатес, Цхимериои. Главни гхрадови били су им: Епхyра, Цхимерион и Торине.
• Висалтес, Племе из Македоније, између језера Волви и ријеке Стрyмон. Градови су им били Верге, Еупориа, Каллитерес, Орескиа, Висалтиа (главни).
• Вистонес, Племе на Родопима, близу Абдере. Земља им се називала Вистонеа.
• Yандес, Протохеленско племе из Беотије, у каснија времена колонизирају Источну Фокију, западну Локрију и Етолију.

Култура

Архитектура

Најстарије грађевине Грчке, у Новије камено доба, су малене камене кућице, заштићене около дрвеним зидовима. Касније се употребљавају веће камене куће, и камени зидови који штите село. У касно брончано доба, под утјецајем Минојаца с Крете Грци граде палаче и велике камене гробнице, граде се цесте, мостови и бране. Доласком Тамног доба почињу многи ратови, пале се палаче и уништава већина саграђеног. Ипак доласком Жељезног доба и Архаичног периода у Грчкој можемо видјети нови тип градње: светишта за богове, Грци су политеисти а гради се у дорском стилу. Палача више нема, граде се поновно куће и граде цесте и подижу мостови и камени зидови. У Класичном периодусветишта је све више. Партхенон је подигнут 440-тих прије Криста. Људи Класичног периода граде у Јонском стилу. Демокрација штити грчки народ од градњи палача и великих камених гробова, јер политички сви су људи једнаки и равноправни. Умјесто наведеног Грци граде јавне грађевине гимназија и стое, гдје се људи могу састајати и разговарати. Од 300.-тих прије Криста, у Хеленском периоду јављају се нови архитектонски типови. Проводи се мање времена и на градњама светишта. Нова форма постаје театар. Подижу се по цијелом грчком свијету. Грци граде цесте према новим крајевима које је освојио Александар Велики, у барбарске крајеве треба допремити грчку културу. Када су око 200.–100. прије Криста Римљани освојили Грчку ови су са собом донесли нови, римски стил. Око 400. иза Криста Грци су прешли на кршћанство, њихова култура пропада. У архитектури сада превладава градња цркви и манастира.

Умјетност

Грчка умјетност јавља се у четири главне форме: Архитектуре, скулптуре, сликарства и бојене лончарије. Архитектура укључује градњу кућа, религиозних грађевина као светишта и гробове, јавне грађевине: градски зидови, казалишта, стое. Њихове скулптуре су малене фигурине, статуе у природним величинама, као и рељефне скулптуре на зидовима зграда и гробни споменици. Слика из Класичног периода, преостало је мало. Већина потјече из Брончаног доба. Слика се на зидовима, на примјер мурали. Слика се јавља особито на лончарији, а таквих примјера имамо из свих периода грчке повијести.

Филозофија

Старогрчка филозофија позната нам је по тројици веома познатих људи, то су били Сократ, Платон и Аристотел, сви су живјели у Атени. Први се јавља Сократ, Платон му је био студент око 400 прије Криста. Сократа убише 399. прије Криста па Платон наставља његов посао. Аристотел, најмлађи, дошао је затим на студије Платону и по завршетку отворио је властиту школу. По смрти Платона и Аристотела (200. прије Криста) стартају три познате врсте филозофије чије сљедбенике познајемо као Стоике, Скептике и Епикурејце. Ове школе дјелују до појаве кршћанства у Грчкој.

Живот и обичаји

Одјећа и обућа Одјећа мушкараца код Грка састоји се од тунике, она је најуобичајенија, израђивала се од памука или лана. Носи се једино преко једног рамена. Преко ове тунике, ако би било хладно, Грци су носили памучни огртач. Ноге су им увијек биле голе. Од обуће имали су кожне сандале, многи су ипак цијели живот проводили босоноги.

Економија

.

Грци на Wикимедијиној остави