Ерос

За остала значења, види Ерос (разврставање).

Ерос (грч. Ἔρως, Ерôс = пожуда) у грчкој митологији бог је љубави, страсти и сексуалне пожуде и сама љубав. Неки сматрају да је син Афродите и Ареса или Хефеста, а неки да је утјеловљење животворне снаге која се родила из првобитног Каоса. Његов је пандан у римској митологији Купидон.

Карактеристике

Ерос, 5. стољеће пне.

Ероса су приказивали као младог и крилатог дјечака са спремним луком и стријелама које би одаслао у срца смртника или богова. Двије су врсте његових стријела: златне с голубљевим перјем које су узроковале само љубав и сиве стријеле са совиним перјем које су узроковале неодређеност.

Пјесникиња Сапфа описивала га је као горког и окрутног према својим жртвама, али истовремено заводљивог и прелијепог.

У Риму су га такођер звали пожудом - Купидон (лат. Цупидо = пожуда). Римљани су га узели као симбол живота послије смрти те је његов лик осликавао бројне саркофаге. Грци су га пак приказивали као најљепшег и највише вољеног те су његови кипови били највише у дворанама.

Некоћ је Ерос био називан и Еротес (множина грч. ријечи ерос) што је описивало све радње које су садржавале љубав и пожуду, хетеросексуалност.Називали су га и Елеутхериос = ослободитељ.

Култ

Без обзира на то што је један од најстаријих богова, његов се култ почиње касније славити у самој Грчкој. У Теспији је основан древни плодни култ, а у Атени је с Афродитом имао заједнички култ. У њој је четврти дан сваког мјесеца био посвећен Еросу.

Митологија

Рођење

Луцас Цранацх: Венера и Купидон (Афродита и Ерос), 1509.

За Ероса се вјерује да је међу првима изашао из Каоса те да је један од примордијалних богова. Речено је да је одговоран за спајање Урана и Геје (Неба и Земље). У легендама из Елеузине назван је протагонус, прворођенац. Према Аристофанову дјелу Птице рођен је од Ереба и Никте (Таме и Ноћи). У каснијим митолошким причама он је Афродитино и Аресово дијете. Хезиод у Теогонији доноси да је Афродитин помоћник, али не и њезин син. Постоје и иначице да је Зефиров и Иридин син.

Живот

У оквиру прве иначице подријетла у којој је син Ареса и Афродите, постоји мит да га је Зеус одлучио убити чим се родио, али га је Афродита сакрила у дубоку шуму гдје Зеус није могао видјети и повјерила га дивљим лавицама. Кад је одрастао, вратио се на Олимп и богови су му пожељели добродошлицу.

Ерос и Психа

Антхонис ван Дyцк: Ерос и Психа, 1638.

Афродита је била љубоморна због љепоте једне смртнице Психе те је рекла Еросу да је погоди у срце да се заљуби у најружнијег човјека на свијету.

Ерос је прихватио мајчину наредбу, али кад је дошао до Психе, одмах се у њу заљубио.

Сваке ју је ноћи посјећивао, али јој је сваки пут рекао да угаси свјетиљку да га не би видјела. Она се заљубила у њ не знајући тко је. Једне је ноћи одлучила дознати те је упалила свјетиљку, а капљица врућег уља из ње пала је на Ероса који се пробудио. Он је полетио и неуспјешно покушавао пронаћи љубавника за њу.

На посљетку их је Зеус прихватио и дао им допуштење да се вјенчају те је Психу узвисио у божанство.