Амон
За остала значења, види Амон (разврставање).
Амон (написано и Амунова, Амоун, Амен, и ријетко Имен, грчки Ἄμμων, Амонових, и Ἅμμων, Хамон) је име једног божанства, у египатској митологији, које поступно прераста у једно од најзначајнијих божанстава у старом Египту. Амоново име је први пут забиљежено у египатском као ỉмн, што значи "скривен (један)". Име је преживјело код Копта као Амоун. Неколико ријечи произлазе из Амоновог имена путем грчког језика: амонијак и Амонац. Један дио мозга се назива цорну аммонис - дословно "Амонови рогови", с обзиром на рогати изглед и тамне и свјетле станичне слојеве.
| ||||
| Амон на хијероглифима | ||||
|---|---|---|---|---|
Амон у пантеону
уреди
Поступно, како је Амон био бог зрака, он је повезан с дахом живота, којим је створена ба, особито у Теби. Његова је жена Амаунет. Амон је описан у људском облику, како сједи на пријестољу, носи на глави велику круну, вјеројатно од перја птица, што упућује на њега као бога вјетра и зрака. Међутим, како је Мут, друга Амонова жена неплодна, усвојила је Ментхуа. У каснијим годинама, с обзиром на облик базена изван светога храма Мут у Теби, Ментху је био замијењен, Кхонсуом, богом Мјесеца, који је прави Амонов и Мутин син, јер је Мут ипак плодна, због наслова “Она која рађа, а рођена није”. Фараони приписују свим својим успјешним подухватима Амоново дјеловање и они дају много свог богатства и заробљеног плијена на изградњу својих храмова. С обзиром на клањање Амону, грчки путници у Египту су подржали Амона, краља египатских божанстава, јер је као грчки краљ богова, Зеус. Исто тако, Амонова је супруга Мут постала повезана са Зеусовом женом Хером. Амонова је света животиња ован, а овнови су били симбол мушкости, па је Амон постао божанство плодности, и тако је започео апсорбирати идентитет Мина, итифаличног бога плодности, па постаје Амон-Мин (Амон-Камутеф). Ово удружење с богом мушкости довело до тога да Амон-Мин добива епитет Камутеф, “Бик Своје Мајке”. Као што је Амонов култ био већи, Амон је постао идентифициран с боговима владарима, Сунчевим боговима, као Ра-Харакхте. Ова идентификација је довела до спајања идентитета, па настаје Амон-Ра. Он преузима све Раове моћи и потомке као своје. Ра-Харакхте је бог Сунца, спој Ра и Хоруса. Он је видљив дању, а Амон-Ра значи скривено ноћно Сунце.
Амонов култ
уредиУ почетку је Амон био тебански бог, а први се пут спомиње у Саккари. Тијеком 18. династије, фараон Ехнатон (такођер познат као Аменофис IV.) увео је Атонов култ, вјеру у снагу Сунчевог круга. Међутим, ово је било непопуларано, посебно с претходним свећеницима храма, који су без посла. Након фараонове смрти, опет се враћа политеизам с култом Амона и Мут. Свећеници увјеравају новог фараона Тутанкхатона, чије је име значило "Жива Слика Атона", да промијени своје име у Тутанкхамон, "Жива Слика Амона". Међутим, у осталом Египту, популарност његова култа је брзо нестала због Озириса и Изиде, који нису имали никакве везе с херетиком Ехнатоном. I тако је Амон раздвојен од Ра. У подручјима изван Египта, гдје су Египћани раније доносили жртве Амону, његова судбина није била пропадање култа. У Нубији, гдје је његово име Амане, он је остао национални бог, са својим свећеницима. Према Диодору Сицилском, они су чак и краљеве тјерали да почине самоубојство, односно имали су толико увјерење. Исто тако, у Либији је остао Амон у Либијској пустињи, у оази Сиwа. Његов је углед међу Грцима био толик да је Александар Велики сматран његовим сином.
он је све у свему био бог сунца и према египатском вјеровању он це доци опет и показати своју праву моц
