1332.
godina
< |
13. вијек |
14. вијек
| 15. вијек
| >
< |
1300-е |
1310-е |
1320-е |
1330-е
| 1340-е
| 1350-е
| 1360-е
| >
<< |
< |
1328. |
1329. |
1330. |
1331. |
1332..
| 1333.
| 1334.
| 1335.
| 1336.
| >
| >>
Година 1332 (MCCCXXXII) била је пријеступна година која почиње у сриједу (1. јануар/сијечња по јулијанском календару).
| Грегоријански | 1332.. (MCCCXXXII) |
| Аб урбе цондита | 2085. |
| Исламски | 732–733. |
| Ирански | 710–711. |
| Хебрејски | 5092–5093. |
| Бизантски | 6840–6841. |
| Коптски | 1048–1049. |
| Хинду календари | |
| • Викрам Самват | 1387–1388. |
| • Схака Самват | 1254–1255. |
| • Кали Yуга | 4433–4434. |
| Кинески | |
| • Континуално | 3968–3969. |
| • 60 година | Yанг Вода Мајмун (од кинеске Нг.) |
| Холоценски календар | 11332. |
| Подробније: Календарска ера | |
Догађаји
уредиЈануар/Сијечањ – Март/Ожујак
уреди- 8. 1. - Умро трапезунтски цар Андроник III Велики Комнин, накратко га наслеђује осмогодишњи син Манојло II.
- 15. 2. - На понуку млетачке опћине, Сплит, Трогир и Шибеник склапају савез са кнезом Нелипићем за узајамну обрану (од Шубића). Нелипић на основу овога почиње рат против Младена III Шубића, који из Клиса пљачка сплитске трговце. За ово подиже утврду на брду Гребену код Клиса.[1]
- Иначе, Младен III. Шубић, кнез Клиса, Скрадина и Омиша почиње самосталну власт ове године, мада је мајка Лелка и даље утјецајна.
Април/Травањ – Јун/Липањ
уреди
- 19. 4. (Ускрс) - Савез Србије и Бугарске: краљ Душан се оженио Јеленом, сестром бугарског цара Ивана Александра.
- пролеће - Зетски великаши на челу са војводом Благојем, са седиштем у Светом Срђу на Бојани, буне се против краља Душана, можда незадовољни наградама. Покрет се шири и на север Албаније, где господари Димитрије Сума - брзо угушено, посредовали су и Дубровчани.[2][3]
- 13. 5. - Умро васељенски патријарх Исаија I (следи му Јован XIV 1334-47).
- мај-јун - Аyдıнска флота на челу са Умур Бегом напада Негропонте (Халкиду на Еубеји), чији је баило Пиетро Зено. Папа и Млечани до краја године оснивају лигу за борбу против Турака. Умур је ове године нападао и друга места на Егеју.
Јул/Српањ – Септембар/Рујан
уреди- 18. 7. - Битка код Русокастра: Бугари су поразили византијску инвазију у Тракији.
- 20. 7. - Умире шкотски регент Тхомас Рандолпх, 1. ерл од Мораyа. Едwард Баллиол и шкотске велможе које је разбаштинио бивши краљ Роберт I већ спремају инвазију Шкотске - испловљавају 31. 7. (енглески краљ Едwард III им је забранио да нападају копном).
- лето - Wалтер VI од Бриенне се враћа у Бриндиси, пошто је неуспешно покушавао заузети каталонске Тебу и Атину.
- 2. 8. - Номинални дански краљ Цхристоффер II је умро у затвору - земља је у власти магната или под немачким хипотекама од 1326, што се наставља током осам година интеррегнума, до убиства грофа Герхарда III, који држи велики део земље.
- Шведски краљ Магнус IV је искористио прилику да откупи неке провинције, укључујући Сканију (Данска повратила 1360).
- 10. 8. - Дубровчани изабрали Јунија Држића за посредника у преговорима између босанског бана и српског краља - преговори се растежу и наредне године.[5]
- 11. 8. - Битка на Дупплин Моору је победа Едwарда Баллиола у Шкотској близу Пертха.
- 15. 8. - Споразум Дубровника и Котроманића: шест месеци неповредивости, наставак трговања (Хум се овде третира као босанска земља).[5]
- 2. 9. - Умро је Јаyаату Кхан Тугх Темüр, кинески yуански цар и монголски кан. Желео је да га наследи синовац Тогхон Темüр, најстарији Кусалин син, али главни министар Ел Темüр поставља млађег сина, шестогодишњег Ринцхинбал Кхана.
- септембар - Василије Велики Комнин је збацио свог синовца Манојла II са трапезунтског трона, влада до 1340. (Манојло је убијен следеће године). У држави је анархична ситуација, Василије је непопуларан.
- 24. 9. - Едwард Баллиол је крунисан за краља Шкотске, али отпор није завршен.
- 7. 11. - Хабсбуршки Лузерн се прикључује Старој Швицарској Конфедерацији.
- 14. 12. - Мали кинески цар и монголски кан Ринцхинбал је већ умро - Ел Темüр нема избора него да позове Тогхан Темура (вл. 1333-68).
Октобар/Листопад – Децембар/Просинац
уреди- просинац, прва половица - Угарски краљ Карло Роберт је кренуо из Вишеграда према Напуљу са сином Андријом, али због подагре остаје да презими у Стоном Биограду (наставља пут тек у липњу).[6]
- 16. 12. - Битка код Аннана је победа лојалиста младог шкотског краља Давида II; Баллиол бежи кроз рупу у зиду, наг на коњу бежи у Енглеску, његов брат Хенрy је погинуо - енглески краљ улази у сукоб следеће године.
- 24/25. 12. - Град Даммстадт је спаљен и већина грађана убијена - резултат спора око именовања бискупа Хилдесхеима и економске конкуренције са тим градом.
Кроз годину
уреди- Црески статут.
- Први пут се спомињу: Ражанац код Задра, Велика код Сл. Пожеге, Ђелековец код Копривнице, Бапска код Илока, пољски град Łóдź.
- 1330, '32 - Анонимни текст Дирецториум ад фациендум пассагиум трансмаринум (приписиван је и барском надбискупу Гуиллаумеу Адаму, што је оспорено). Француском краљу се предлаже крсташки рат и освајање православних земаља и Свете земље. Србија је описана као земља дрвених кућа и дворова, осим у приморју, без тврдих градова, али са доста пољопривредног и минералног богатства; Латини/католици и Арбанаси би се наводно радо окренули против српске власти.[3]
- Војвода Хреља је подигао Св. Арханђеле у Штипу.[7]
- Бан Стјепан се спрема против неког одметника Мрдеше у приморју, који је убио једног Млечанина, а друге ранио и опљачкао - бан тражи два брода од Дубровника.[8]
- 1332-38 - Два папина изасланика, бенедиктинац Јаков Беренгариј и ораторијанац Рајмунд де Бонофато, бораве у Угарској и Славонији гдје сабирају прилоге за папу (авињонске папе траже десети дио прихода црковњака). У загребачкој бискупији за три године скупљено 1.127 марака.[9] Краљу Карлу Роберту је "на више година" уступљена трећина тих прихода за рат против "разколника и невјерника".[10]
- Кан Златне хорде [[Öзбег|Уз-бек@@ дао право Млечанима на колонију у Азаку, или Тани, на ушћу Дона - исто право имају и Ђеновљани.
Рођења
уреди- 27. 5. - Ибн Халдун, социолог, филозоф, историчар († 1406)
- 18. 6. - Јован V Палеолог, византијски цар († 1391)
- 20. 8. - Стјепан, угарски принц
- 10. 10. - Карло II, краљ Наваре († 1387)
Смрти
уреди- 13. 2. - Андроник II Палеолог, бивши цар, монах Антоније (* 1259)
- 13. 3. - Теодор Метохит, византијски државник, књижевник, филозоф и покровитељ уметности, монах Теолепт (* 1269-70)
- 2. 8. - Цхристоффер II, краљ Данске (* 1276)
Референце
уреди- Литература
- Свезак други: дио први. Треће доба: Владање краљева из разних породица (1301-1526). Прва књига: Анжувинци и Сигисмунд до губитка Далмације (1301-1409), Вјекослав Клаић (арцхиве.орг)
- Историја српског народа, Прва књига, Од најстаријих времена до Маричке битке (1371), СКЗ Београд 1981 (I)
- Ћоровић, Хисторија Босне I
