Бонапарте (династија)
Бонапарте (изворно Буонапарте) је еуропска владарска кућа талијанских коријена, коју је чинила обитељ Наполеона I. Бонапартеа, Корзиканца који је 10. студеног 1799. године изабран за првог конзула Француске, уз помоћ свога брата, Луциена Бонапартеа, предсједника Вијећа пет стотина у Саинт-Цлоуду (предграђе Париза).
|
2.svg)
| |
Изворни грб обитељи Буонапарте (лијево) и грб царске династије Бонапарте (десно)
| ||
Наполеон I. био је окруњени француски цара између 1804. и 1815. Чланови обитељи Бонапарте такођер су као краљеви владали Шпањолском, Низоземском, Напуљским краљевством, Вестфалијом.
Присташе владавине обитељи Бонапарте, која је владала великим дијелом Еуропе почетком 19. стољећа, називали су бонапартисти.
Обитељ, првотно позната као Буонапарте, била је дио талијанског нижег племства. Изворно потјече из Тоскане и ломбардских је коријена, а била је смјештена у Лунигиани, талијанској повијесној регији подно Апенина. Од тамо се преселила у Фиренцу, а затим се подијелила на двије лозе: изворна, Буонапарте-Сарзана, остала је смјештана у Фиренци, док се обитељ Францесца Буонапартеа у 16. стољећу преселила на оток Корзику, која је тада била ђеновски посјед.
Чланови обитељи Бонапарте владали су краљевствима које је у свом освајачком походу западном Еуропом освоји Наполеон I. Он је најприје поставио свог брата Јосепха Бонапартеа (1768. - 1844.) за напуљског краља (1806. - 1808.), а недуго потом и краља Шпањолске (1808. - 1813.). Свог трећег брата Лоуиса (1778. - 1846.) поставио је за краља Холандије (1806. - 1810.) (присилио га је на абдикацију након што овај није успио покорити низоземске интересе француским), док је најмлађег брата Јéрôмеа Бонапартеа (1784. - 1860.) поставио за краља Вестфалије, малене регије у данашњој сјеверној Њемачкој.
Наполеонов син, Наполеон Франçоис Цхарлес Јосепх (1811. - 1832.), по рођењу је био проглашен за краља Рима (1811. - 1814.), а касније су га бонапартисти назвали Наполеоном II., иако никад није постао царем. Цхарлес Лоуис Наполеон Бонапарте (1808. - 1873.), син Луја Бонапартеа, био је предсједник Француске између 1848. и 1852. те цар француског Другог Царства између 1852. и 1870. под именом Наполеон III.. Његов син Еугèне Бонапарте (1856. - 1879.), који је носио титулу царског принца, погинуо је у борби против Зулу ратника у јужној Африци. Његовом смрћу престао је политички утјецај династије Бонапарте.
Круне које су носили чланови обитељи
- Наполеон I (1804-1814,1815), такођер и Краљ Италије (1805.-1814.)
- Наполеон II (1815.), додјељена му је титула краља Рима, иако никад није владао, бонапартисти га назвали Наполеоном II.
- Наполеон III (1852.-1870.)
- Лодеwијк I (1806.-1810.), такођер и велики војвода од Берга и Целевеса (1809.-1813.)
- Лодеwијк II (1810.)
- Гиусеппе I (1806.-1808.), такођер и Краљ Шпањолске (1808.-1813.)
- Јéрôме I (1807.-1813.)
- Јосé I (1808.-1813.)
- Елиса Бонапарте (1809.-1814.)