Karl Novak
Karl Novak (Pula 1905. - Atena 1975.) bio je slovenski četnički vojvoda i pukovnik.
Karl Novak | ||
---|---|---|
Lični podaci | ||
Datum rođenja | 19. oktobar 1905. | |
Mesto rođenja | Pula (Austrougarska) | |
Datum smrti | 1975. | |
Mesto smrti | Atina (Grčka) |
Karel Karlo Novak je bio generalštabni major vojske Kraljevine Jugoslavije. Od 1941. bio je načelnik Štaba četničke Komande Slovenije i organizator slovenskih četnika naziva Plava garda odnosno Jugoslovenska vojska u otadžbini. 10. aprila 1942. godine Karl Novak je izvestio Dražu Mihailovića da su Nemci počeli pomagati četnike municijom za borbu protiv slovenskih partizana.
Novak javlja da je otklonjena intervencija Nemaca i da su već sada počeli nezvanično u municiji da pomažu četničku stvar.[1]
– Iz knjige primljenih telegrama Štaba Draže Mihailovića od 19. marta do 18. aprila 1942. godine
5. avgusta 1942. Draža Mihailović naređuje Novaku da nastavi borbu protiv partizana, da može uzimati oružje na sve načine, vodeći računa da pokret »ne kompromituje« otvorenom saradnjom sa okupatorom, i piše da mu je preko pukovnika Vladimira Vauhnika poslao novac iz inostranstva:
Najenergičnije produžite rad protiv k-[omu] ništa. Ovde su svuda očišćeni sem u oblasti s.z. Bosne. Koristite sve da dođete do oružja, ali pazite da se pokret ne kompromituje. Izveštavajte o svemu. Naredio sam da Vam se pošalje 5.000.000 lira na Vas ili preko Vlajka, ako niste u mestu. Taj novac dolazi sa strane.[2]
– Draža Mihailović
Sjutradan, major Karl Novak (pseudonim »Ludvig«) kratko odgovara generalu Draži Mihailoviću:
Od Ludviga: Vašu depešu primio, imali smo više uspešnih borbi sa partizanima. Italijani počeli davati seljacima oružje. Nadam se uspehu. U Hrvatskoj ništa naročito.[3]
U izvještaju poslatom jula 1943. godine, Jovanka Krištof (pseudonim »Mira«), Mihailovićeva obavještajka i Novakova bliska saradnica, daje detaljan opis stanja u kom se nalazila organizacija slovenačkih četnika od 1941. do ljeta 1943. O Novaku (»Kolben«) i njegovim vezama sa odredima Bele garde ili tzv. Vaškim stražama, Krištof kaže:
U augustu 42. osnovao se prvi ileg. odred na Dolenjskom. Došlo je i do osnivanja bele garde odnosno vaških straža. Razvoj toga ne znam, pošto je to Kolben radio sa političarima. Poznato mi je samo toliko da su Klerikali za sarađivanje sa Talijanima tražili blagoslov Kolbena i da im se liberali nisu hteli tu priključiti, što je u daljnom radu štetilo našoj org. [anizaciji]. Kolben misleći da će kao u Srbiji, vaške straže podupirati i omogućavati rad četnicima, dao je svoj pristanak zbog toga se kasnije dosta puta pokajao. Ileg. odred je bio preslab da se održi među tolikim komunistima, zato se pridružio beloj gardi.[4]
Sa lažnim ispravama dobijenim u poslanstvu NDH u Ljubljani, Karl Novak je pobjegao u Italiju 26. rujna 1943. zajedno sa suprugom i boravio je u Rimu okupiranom od nacista. Novak je u Sloveniji ustanovio četničku obavještajnu službu i uspostavio vezu sa jugoslovenskim poslanstvom pri Svetoj stolici. O tome, kao i Novakovim vezama sa slovenskim domobrancima, Mihailovića je 9. decembra 1943. obavijestio vojvoda Dobroslav Jevđević (»Aero«):
Ja radim posebno a Kolben posebno. Radi jedinstva akcije molim dajte Kolbenu komandu svih vojnih obveznika u neoslobođenoj Italiji. Ja ću zadržati moju obaveštajnu grupu, politiku i vezu sa Italijanima i Englezima. Kolben može deo oficira poslati u Sloveniju. Radi prestiža Kolbena prema domobrancima molim dajte mu vidno priznanje odnosno unapređenje. Molim hitno novaca. Aero.[5]
9. decembra 1943. Karl Novak izvještava Vrhovnu komandu JVuO o situaciji nakon kapitulacije Italije i teškog poraza koje su antikomunističkim snagama u Sloveniju nanijeli partizani kod Turjaka i na Grčaricama. Novak piše i o nemogućnosti da se nametne kao komandant belogardejcima, usljed jake klerikalne i separatističke struje u Slovenskoj zavezi:
Nisam otstupao od jugoslovenske linije. Hteli su me otstraniti, formirali su vojni savet sa Vauhnikom i Peterlinom na čelu. Te izdajice su verne sluge klerikalaca protiv ministra. Zabranili su finansiranje četnika i vršili protiv njih propagandu goru od crvenih. Da bih forsirao razvoj četnika pristao sam na vojni savez i ni to nije pomoglo. Narodu su kazali da sam smenjen. Sa nacionalistima sam urgirao za četnike, ali nije ništa pomoglo. Tako sam ostao sa 300 četnika u najteže dane, koji nisu mogli izdržati katastrofu. Istupio sam iz zaveze radi te politike. Obavestio sam o tome vladu preko Vatikana.[6]
Major Karl Novak obavještava Vrhovnu komandu JVuO 30. decembra 1943. da jugoslovenski ambasador pri Svetoj stolici zahtijeva određenu svotu novca od emigrantske vlade u Londonu, kako bi se iz tog fonda finansirao vojvoda Jevđević i »akcija u Sloveniji«, te da bi taj novac trebalo predati Novaku:
Ovdašnji poslanik kaže, da je ostao bez novaca i moli da javite Pretsedniku vlade da mu se pošalje veća suma za njegove potrebe. Molim da ovo javite vladi sa naznačenjem sume koju treba da preda meni. Ovo je vrlo hitno jer možemo biti otsečeni od Rima. Ja pomažem Aera, ali sam već i ja pri kraju sa sredstvima a poslanstvo mi ne daje novaca, dok ne dobije naređenje od vlade. Za akciju u Sloveniji trebam 1.000.000 lira mesečno. Kolben.[7]
Prethodno mu je Mihailović javio da je pozitivno odgovoreno na njegove ranije zahtjeve za slanjem novca, kao i da je unaprijeđen u čin potpukovnika:
U Primorju preduzmite sve da oživite našu akciju, isto tako da se oživi akcija i u Slovenačkoj ali bez trzavica, jer u trzavicama nemožemo ništa uspeti. Vi ste proizvedeni u čin ppuk. Čestitam. Novac tražili smo da vam se isplati u poslanstvu. Ne bojte se ništa u pogledu neke hajke na vas kod mene. Radite i samo radite. U koliko budem našao kurira za Slovenačku to će biti u interesu zajedničkog rada. Dostavljajte nam što više vesti otuda.[8]
Posle rata je surađivao sa britanskom obaveštajnom službom, a navodno i sa američkom CIA.
Vidi još
Izvori
- ↑ https://www.znaci.org/00001/4_14_1_69.htm
- ↑ Izvod iz knjige poslatih telegrama Štaba Draže Mihailovica od 5. do 21. avgusta 1942. godine
- ↑ Izvod iz knjige primljenih telegrama Štaba Draže Mihailovića od 3. do 18. avgusta 1942. godine
- ↑ Zbornik NOR-a, tom XIV, knjiga 2, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, strana 855.
- ↑ Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 16. do 23. decembra 1943. godine
- ↑ Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 15. do 31. januara 1944. godine
- ↑ Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 14. januara 1944. godine
- ↑ Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 24. decembra 1943. do 22. januara 1944. godine