Пријепоље
Пријепоље је градско насеље у Србији које административно припада општини Пријепоље у Златиборском округу. Представља највећи град Полимља. Смештен је на ушћу Милешевке у Лим, у подножију планине Јадовник. У његовој непосредној близини је манастир Милешева и стари град Милешевац. Током Другог светског рата у њему се водила чувена Пријепољска битка. Према попису из 2002. било је 15031 становника (према попису из 1991. било је 15634 становника).
Пријепоље | |
---|---|
Грб | |
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Златиборски |
Општина | Пријепоље |
Становништво | |
Становништво (2022) | 15031 |
Географија | |
Координате | 43°22′11″Н 19°38′16″Е / 43.369833°Н 19.637666°Е |
Надморска висина | 557 м |
Остали подаци | |
Поштански код | 31300 31303 |
Позивни број | 033 |
Регистарска ознака | ПП / ПП |
Координате: 43° 22′ 11" СГШ, 19° 38′ 16" ИГД
Географија
Пријепоље са широм околином (Пријепољски крај) обухвата средње Полимље. То је претежно брдскопланински предео о чему сведочи и просечна надморска висина која износи око 1200м. Најнижа тачка области је ушће Милешевке у Лим са својих 440м, док високе планине које се уздижу над Лимом достижу висину од 1734м колико је висок врх Катунић на Јадовнику.
Старо језгро Пријепоља, развило се на алувијалним равнима и речним терасама десне обале Лима на месту на ком се у њега улива Милешевка. Данас се Пријепоље развило око Лима, чија га долина пресеца правцем југоисток - северозапад, и његових притока Милешевке и Сељашнице. Свака од ових река привлачи госте у Пријепоље, свака од њих својим дражима:
- Лим својим брзацима
- Милешевка својим живописним кањоном
- Сељашница својим чувеним пастрмкама
Лим у Пријепољском крају има неколико притока, од којих многе имају претежно бујични карактер. То су реке:
- Гробљанска, Страњанска, Дубочица, Крушевица, Рибњак, Зебуђа, Сопотница, Милешевка и Бистрица са десне стране
- Гостунска, Слатинска, Комаранска река, Грачаница, Миоска, Ратајска, Сељашница и Љупча са леве стране.
У непосредној близини Пријепоља на обронцима Јадовника сместили су се Слапови Сопотнице, који побуђују пажњу и одушевљење све већег броја посетилаца које привлачи ова природна лепота која је недавно заштићена као природни споменик.
Клима
Клима у Пријепољу је умереноконтинентална са локалним променама које изазива утицај рељефних облика. На оваквој клими град треба да захвали подједнакој удаљености од:
- Јадранског мора (140км) односно маритимне климе
- Панонске низије (160км) односно континенталне климе
На спречавање јачег утицаја неке од ових клима додатно су одговорни високи планински масиви који се простиру између Пријепоља и средишта ових климатских облика.
Просечна количина падавина на овом простору је око 789.5 мм / м², с тим да их је најмање током зиме и пролећа, а највише током јесени и лета.
Просечна температура је 9.3 °Ц, са највишом средњом температуром од 19.1 °Ц у јулу и најнижом од -2.8 °Ц у јануару.
Путна повезаност
Град се налази на раскрсници старих караванских путева који и данас постоје.
- Крећући се на југ, узводно долином Лима, пут преко Бродарева води ка Бијелом Пољу (55км), Мојковцу, Колашину, Подгорици и Бару.
- Крећући се на исток, Милешевком и даље преко Јадовника, стиже се до Сјенице (30км), Новог Пазара, Приштине, Скопља и Солуна.
- Крећући се на север, низ Лим, стиже се у Бистрицу (10км) у којој се пут дели на два смера:
- Крећући се ка западу, уз Сељашницу и потом преко Јабуке, пут води у Пљевља (30км) и Жабљак.
Историја
На простору Пријепоља постоје остаци људског становања још из праисторијског оба па све до данашњих дана. Један од најзначајнијих археолошких налазишта на овом простору је локалитет Дворине на коме је откривен већи број предмета од керамике, стакла, бронзе сребра и злата, а датиран је у римско доба.
Најстарији помен Пријепоља под тим именом је из 1332. године код Гијома Адама, а у аналима Дубровачке републике спомиње се први пут 1343. године. Пријепоље се у средњем веку развијало као трг (тржница) манастира Милешева и налазило се на тзв. дубровачком друму који је повезивао обалу средњег Јадрана са централним и источним деловима Балканског полуострва. Развој Пријепоља стога је уско повезан са трговцима који су кроз њега пролазили и у њему трговали још од средњег века.
Пријепоље и Полимље били су саставни део Рашке и један од средишњих делова ране Немањићке државе. О томе сведочи велики број манастира и цркава у долини Лима. Сматра се да је жупама: Дабру, Црној Стени, Звијезду, Бихору, Љубовиђи, Будимљу и Плаву у лимској долини у средњем веку подигнуто око седамдесетак манастира и цркава. После распада српског царства и пораза Николе Алтомановића овај крј улази у састав бановине Босне чиме је она стекла део немањићког легитимитета. Управо се на немањићким традицијама, на гробу светог Саве у манастиру Милешева, тадашњи бан Твртко овенчао за „краља Срба, Босне и Приморја“ истакавши се за настављача Немањиног лика и дела и новог српског краља. Касније се 1448. године у Милешеви за херцега од светог Саве прогласио Стефан Вукчић Косача, по чему је и Херцеговина добила име. Пропаст српских средњевековних држава и долазак Турака на ове просторе није заобишао ни Пријепоље које је своје ослобођење дочекало тек 1912. године у Првом балканском рату. Све то време манастир Милешева био је духовно и културно средиште српског народа у овом крају. У њему је током XV века било седиште Милешевске митрополије, док је у XVI веку у њему радила једна од најстаријих српских штампарија.
Иако су се турци задржали на овим просторима о 1912. године овај крај је узео активног учешћа у значајним борбама српског народа током XIX века од Првог српског устанка преко бабинске буне (1875.), јаворског рата (1876.) и раоничке буне, па све до балканских ратова и коначног ослобођења. Одлукама Берлинског конгреса, Рашка област је остала у саставу Отоманске империје која је у њој имала цивилну, док је Аустроугарска држала војну власт спречивши тако спајање и уједињење две српске земље Србије и Црне Горе. У том периоду на стени крај Лима у Пријепољу, подигнута је мала католичка капелица.
Током Другог светског рата на овим просторима вођена је чувена Пријепољска битка у којој су Немци напали партизанску болницу на левој обали Лима. Остаци болнице сачувани су данас као спомен-комплекс погинулим родољубима у сукобу са окупатором. На превоју Јабука изнад Пријепоља у нападу на четничке положаје погинуо је један од најмлађих народних хероја и чувени дечак бомбаш Бошко Буха, које је тада имао свега 17 година.
Културно историјски споменици
Манастир Милешева
Манастир Милешева је један од најзначајнијих српских манастира познат као гробно место светог Саве и чувен по својој фресци „Бели Анђео“, која је стране путописце XIX века приморала на толико дивљење, да јој, према речима једног од њих, ни Ђото није раван. О лепоти ове фреске сведочи и чињеница да је представљала Европу у првој размени сателитских сигнала са Америком `60 година XX века. Поред тога у манастиру се налази и фреска светог Саве за коју се сматра да је његов најреалнији приказ. Манастир је подигао између 1218. и 1219. године српски краљ Владислав, а данас се налази под заштитом УНЕСКО-а.
Остали културно-историјски споменици
Поред Милешеве на простору Пријепоља налазе се манастири:
- Давидовица (XIII век), коју је подигао Давид Немањић, најмлађи син Вукана Немањића
- Куманица
Старе тврђаве:
Остаци исламске архитектуре:
- Ибрахим пашина џамија у Шарампову, покривена ћерамидом и са једним минаретом.
- Пријепољска сахат-кула
Демографија
У насељу Пријепоље живи 11414 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,8 година (35,0 код мушкараца и 36,4 код жена). У насељу има 4448 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,38.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено.
|
|
Етнички састав према попису из 2002. | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 9411 | 62.61% | ||
Бошњаци | 3941 | 26.21% | ||
Муслимани | 1225 | 8.14% | ||
Роми | 140 | 0.93% | ||
Црногорци | 139 | 0.92% | ||
Југословени | 42 | 0.27% | ||
Хрвати | 11 | 0.07% | ||
Албанци | 5 | 0.03% | ||
Македонци | 4 | 0.02% | ||
Чеси | 3 | 0.01% | ||
Горанци | 3 | 0.01% | ||
Бугари | 3 | 0.01% | ||
Мађари | 2 | 0.01% | ||
Украјинци | 1 | 0.00% | ||
Русини | 1 | 0.00% | ||
Руси | 1 | 0.00% | ||
непознато | 29 | 0.19% |
м | ж | |||
? | 15 | 42 | ||
80+ | 45 | 70 | ||
75-79 | 71 | 122 | ||
70-74 | 158 | 188 | ||
65-69 | 316 | 340 | ||
60-64 | 460 | 466 | ||
55-59 | 395 | 435 | ||
50-54 | 552 | 579 | ||
45-49 | 549 | 607 | ||
40-44 | 517 | 579 | ||
35-39 | 505 | 521 | ||
30-34 | 500 | 530 | ||
25-29 | 563 | 581 | ||
20-24 | 581 | 627 | ||
15-19 | 595 | 586 | ||
10-14 | 590 | 589 | ||
5-9 | 500 | 473 | ||
0-4 | 430 | 354 | ||
просек | 35.0 | 36.4 |
|
|
|
|
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 2525 | 92 | 1 | 7 | 693 | 72 | 245 | 368 | 102 | 313 |
Женски | 2071 | 33 | - | 2 | 872 | 15 | 21 | 319 | 71 | 43 |
Оба | 4596 | 125 | 1 | 9 | 1565 | 87 | 266 | 687 | 173 | 356 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 33 | 49 | 209 | 150 | 90 | 52 | - | - | 49 | |
Женски | 48 | 30 | 83 | 184 | 292 | 32 | 1 | - | 25 | |
Оба | 81 | 79 | 292 | 334 | 382 | 84 | 1 | - | 74 |
Извори
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ИСБН 86-84433-14-9
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ИСБН 86-84433-01-7
Литература
- мр Милинко Фемић „Пријепољски крај у простору и времену“
Види још
Славни људи
- Владе Дивац , познати врхунски кошаркаш и председник ОКС
- Џенан Лончаревић , познати певач
- Сефер Халиловић , војно лице
- Ацо Пејовић , познати фолк певач
- Владимир Перић "Валтер" , познати херој града Сарајева "Валтер брани Сарајево".
- Фахрудин Мелић , познати професионални рукометаш
- Немања Петрић , познати одбојкаш
- Лука Шуљагић, одбојкаш
- Саша Мартиновић , рукометаш
- др. Садудин Мусабеговић, истакнути писац, теоретичар умјетности, професор на Универзитету и добитник шестоаприлске награде града Сарајева;
- Михајло Пјановиц, фудбалер
- Ивица Драгутиновиц, фудбалер
- Александар Свитлица, рукометас
- Јово Цаковић, одбојкашки тренер, селектор кадетске женске репрезентације Србије, освајач брознане медаље на првенству Европе за кадеткиње 2015.
- Звонимир Червенко, хрватски генерал, војник и заслужна особа за обрану Републике Хрватске
Екстерни линкови
У Wикимедијиној остави налази се чланак на тему: Пријепоље |
- Општина Пријепоље
- www.пријепољеонлине.цом
- Сајт о граду Пријепољу
- Сајт ФК Полимља
- 50.МОСИ игре Пријепоље 2013
- Туризам Пријепоље
- Матична библиотека-Пријепоље
- Меџлис ИЗ Пријепоље
- Телевизија Форум Пријепоље
- Аргумент Центар за истраживање у политици,Пријепоље
- Санџакливе
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Фаллинграин)
- Сателитска мапа (Wикимапиа)
- Гугл сателитска мапа (Мапландиа)
- План насеља на мапи (Мапqуест)
Насељена места општине Пријепоље |
---|
Аљиновићи • Балићи • Баре • Бискупићи • Бјелахова • Брајковац • Брвине • Бродарево • Буковик • Виницка • Врбово • Гојаковићи • Горње Бабине • Горње Горачиће • Горњи Страњани • Гостун • Грачаница • Гробнице • Дивци • Доње Бабине • Доњи Страњани • Дренова • Душманићи • Ђурашићи • Забрдњи Тоци • Завинограђе • Залуг • Заступ • Звијезд • Ивање • Ивезићи • Избичањ • Јабука • Јунчевићи • Камена Гора • Караула • Карошевина • Каћево • Кашице • Ковачевац • Копривна • Косатица • Кошевине • Крушево • Кучин • Лучице • Матаруге • Међани • Мијани • Мијоска • Милаковићи • Милешево • Милошев До • Миљевићи • Мрчковина • Мушковина • Ораовац • Орашац • Осоје • Оштра Стијена • Поткрш • Поток • Правошево • Прањци • Пријепоље • Расно • Ратајска • Седобро • Сељане • Сељашница • Скокуће • Слатина • Сопотница • Ташево • Хисарџик • Хрта • Црквени Тоци • Чадиње • Чаушевићи • Џурово |