Karl Novak – razlika između verzija

Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Nema sažetka izmjene
oznake: mobilno uređivanje mobilno veb-uređivanje
(Nije prikazano 17 međuverzija 11 korisnika)
Red 1:
{{Vojno lice
| ime = Karl Novak
| slika = Karel Novak.jpg
| širina_slike = 250p
| opis_slike =
| puno_ime =
Red 20:
| potpis =
}}
'''Karl Novak''' ([[Pula]] [[1905]]. - [[Atena]] [[1975]].) bio je slovenski četnički [[vojvoda]] i pukovnik.Bio je figura u organizovanju otpora tokom Drugog svetskog rata na teritoriji Slovenije. Kao vođa četnika, organizovao je otpor protiv nacističkih i fašističkih snaga koje su okupirale Sloveniju. Njegova je pozicija bila posebno teška s obzirom na njegovo jevrejsko poreklo, što ga je stavljalo u opasnost u vreme Holokausta.
 
Njegov rad obuhvatao je strategije za mobilizaciju ljudi i resursa u cilju borbe za slobodu. Iako su četnici bili često povezivani s kontroverzama, Novak je imao značajnu ulogu u organizovanju otpora u Sloveniji.
 
== Drugi svjetski rat ==
Karel Karlo Novak je bio generalštabni [[major]] [[Jugoslovenska vojska|vojske Kraljevine Jugoslavije]]. Od [[1941]]. bio je načelnik Štaba četničke Komande Slovenije i organizator slovenskih četnika koji su se neformalno nazivali [[Plava garda]] i koji su djelovali u okviru [[JVuO|Jugoslovenske vojske u otadžbini]] pod komandom generala [[Dragoljub Mihailović|Mihailovića]].
 
10. aprila [[1942]]. godine Karl Novak je izvestio Dražu Mihailovića da su Nemci počeli pomagati četnike municijom za borbu protiv slovenskih partizana:
Linija 41 ⟶ 43:
 
General Draža Mihailović je 30. maja 1943. godine poslao depešu komandantu Plave garde, u kojoj ga iznova savjetuje da bude oprezan pri kontaktima sa italijanskim okupatorom, ali i da bi za ostvarivanje ratnih ciljeva četnici trebalo da „koriste neprijatelje“:
{{izdvojeni citat|Što se tiče nekih razgovora sa italijanskim komandantom to nije poželjno, ali ukoliko možete da ih izradite na pogodan način to učinite ne kompromitujući ni pokret ni sebe. U teškoj borbi koju vodite treba koristiti jednog protiv drugog neprijatelja. Organizacija jugosl. vojske na Vama leži a učinite sve da je ojačate bez obzira na sve prepreke.<ref>Zbornik NOR-a, tom XIV, knjiga II2, Vojnoistorijski institut, Beograd,
1983, str. 741.</ref>}}
 
U izvještaju poslatom jula 1943. godine, [[Jovanka Krištof]] (rođ. Ribar; pseudonim »Mira«), Mihailovićeva obavještajka i bliska Novakova saradnica, prezentira detaljan opis stanja u kom se nalazila organizacija slovenačkih četnika od 1941. do ljeta [[1943]]. O Karlu Novaku (»Kolben«) i njegovim vezama sa odredima [[Bela garda (Slovenija)|Bele garde]] ili tzv. Vaškim stražama, Krištof piše:
{{izdvojeni citat|U augustu 42. osnovao se prvi ileg. odred na Dolenjskom. Došlo je i do osnivanja bele garde odnosno vaških straža. Razvoj toga ne znam, pošto je to Kolben radio sa političarima. Poznato mi je samo toliko da su Klerikali za sarađivanje sa Talijanima tražili blagoslov Kolbena i da im se liberali nisu hteli tu priključiti, što je u daljnom radu štetilo našoj org. [anizaciji]. Kolben misleći da će kao u Srbiji, vaške straže podupirati i omogućavati rad četnicima, dao je svoj pristanak zbog toga se kasnije dosta puta pokajao. Ileg. odred je bio preslab da se održi među tolikim komunistima, zato se pridružio beloj gardi.<ref>Zbornik NOR-a, tom XIV, knjiga 2, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, dokument br. 181, strana 855.</ref>}}
 
Kolben misleći da će kao u Srbiji, vaške straže podupirati i omogućavati rad četnicima, dao je svoj pristanak zbog toga se kasnije dosta puta pokajao. Ileg. odred je bio preslab da se održi među tolikim komunistima, zato se pridružio beloj gardi.<ref>Zbornik NOR-a, tom XIV, knjiga 2, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, dokument br. 181, strana 855.</ref>}}
 
Uticaj majora Karla Novaka na Belu gardu od proljeća 1943. godine stalno je opadao. Draža Mihailović je 21. avgusta 1943. godine pisao [[Vlada Kraljevine Jugoslavije u egzilu|jugoslovenskoj vladi u emigraciji]] kako major Novak “ponovo moli da se učini pritisak na klerikalne krugove da ne smetaju, već naprotiv da potpomognu da se Bela garda odmetne u šumu za borbu protiv okupatora“. Po ovom pitanju, general Mihailović se obraća vladi i 31. avgusta 1943:
{{izdvojeni citat|Klerikalci u Slovenačkoj jako ometaju rad majora Novaka, komandanta jugoslovenskih trupa u Sloveniji, i ne dozvoljavaju mu da Belu gardu, koja je legalizovana kao italijanska milicija, prevede u šumu. Italijani sada napuštaju zonu [[Kočevje]], pa je hitno potrebno da Bela garda pobegne u ilegalne odrede naše vojske da bi ovladala ovom ispražnjenom zonom. Molim učinite preko tamošnjih Slovenaca sve što možete da se klerikalci odvoje od saradnje sa Italijanima, jer nam to jako smeta i protivno je narodnim željama.<ref>AVII, ČA, K-296K–296, reg. br. 1\/1.</ref><ref>[https://standard.rs/2015/08/09/plava-garda-ili-slovenacki-cetnici/ Miloslav Samardžić: Plava garda ili slovenački četnici]</ref>}}
 
U izvještaju [[15. brdski armijski korpus (Wehrmacht)|15. brdskog armijskog korpusa Wehrmachta]] od 1. septembra 1943. godine, navodi se da na teritoriji [[NDH]] i okupirane Slovenije „samostalni četnički odredi više ne postoje“, tj. da svi ovi odredi stoje pod komandom Draže Mihailovića, kao i da „[[Uroš Drenović|Drenović]], [[Lazar Tešanović|Tešanović]] i lokalni komandanti formalno sarađuju sa njemačkim i hrvatskim trupama“. Data je približna procjena brojnosti ovih četničkih jedinica. Za formaciju pod Novakovom komandom pominje se višestruko uvećana cifra, iako je moguće da su u brojku uračunati odredi Bele garde:
{{izdvojeni citat|Novak je odgovoran za slovenačke jedinice (2.500 ljudi). </br /> Ukupno brojno stanje četnika u Hrvatskoj i Sloveniji procijenjeno na 22.500 ljudi.<ref>[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=829&rec=313&roll=482 NARA, T313, Roll 482, frame no. 000826: Sastav i brojno stanje neprijateljskih snaga u zoni odgovornosti 15. brdskog korpusa (1. septembar 1943.)]</ref>|Njemački izvještaj od 1. septembra 1943. godine}}
 
Sa lažnim ispravama dobijenim u poslanstvu [[NDH]] u Ljubljani, Karl Novak je 26. rujna 1943. pobjegao u [[Italija|Italiju]] zajedno sa Krištof, boraveći u [[Rim]]u okupiranom od [[Nacionalsocijalizam|nacista]]. Novak je u Sloveniji ustanovio četničku obavještajnu službu i uspostavio vezu sa jugoslovenskim poslanstvom pri [[Vatikan|Svetoj stolici]]. O tome, kao i Novakovim vezama sa slovenskim domobrancima, vojvoda [[Dobroslav Jevđević]] (pseudonim »Aero«) je obavijestio generala Dragoljuba Mihailovića 9. decembra 1943. godine:
{{izdvojeni citat|Ja radim posebno a Kolben posebno. Radi jedinstva akcije molim dajte Kolbenu komandu svih vojnih obveznika u neoslobođenoj Italiji. Ja ću zadržati moju obaveštajnu grupu, politiku i vezu sa Italijanima i Englezima. Kolben može deo oficira poslati u Sloveniju. Radi prestiža Kolbena prema domobrancima molim dajte mu vidno priznanje odnosno unapređenje. Molim hitno novaca. Aero.<ref>[https://znaci.org/00001/4_14_3_52.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 16. do 23. decembra 1943. godine]</ref>}}
 
Major Karl Novak (»Vig« i »Bor«) izvještava 8. decembra 1943. Vrhovnu komandu JVuO o situaciji nakon [[Kapitulacija Italije|kapitulacije Italije]] i teškog poraza koje su antikomunističkim snagama u Sloveniju nanijeli partizani kod Turjaka i na Grčaricama. Novak navodi i da slovenački nacionalisti (»beli pod komandom klerikalaca«) nijesu htjeli pomoći četnicima u borbi protiv partizana, te da su se od uništenja spasli bjekstvom okupatoru, koji je opet kasno reagovao:
{{izdvojeni citat|Nemačka reakcija nastupila je posle dva meseca. Akciju vrše dve »SS« divizije i jedna kozačka. Do sada su partizani suzbijeni na deset hiljada u Sloveniji. Držanje belih pod komandom klerikalaca bilo je bedno. Njin tehnički komandant bio je potpukovnik [[Ernest Peterlin|Peterlin]], koji se nije usudio izići iz [[Ljubljana|Ljubljane]] da im komanduje. Beli su imali zabranu da idu u četnike. Nigde se nama nije priključila i pomogla protiv komunista. Čak i posle kapitulacije nisu mojima hteli dati suvišno oružje i hranu. Naše oficire nisu hteli priznati za komandante, od mene su skrivali mesto koncentracije bojeći se, da uzmem komandu. Primorski i gorenjski odred razoružali su Italijane pre belih. Talijani su se udružili sa crvenima protiv belih. Tu su se predali bez borbe. Na Turjaku su se jedino branili. Deo se spasio ka Nemcima, koji su sa Rupnikom izmirili domobrance. Tako je nastradao klerikalni separatizam, koji je hteo diktirati u budućoj državi. Od 10.000 belih spaslo se 2.000. Bor.<ref>Zbornik NOR-a, tom XIV, knjiga 3, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, str. 281.</ref>}}
 
Narednog dana, Novak iznova piše o nemogućnosti da se belogardejcima nametne kao komandant, usljed jake klerikalne i separatističke struje u [[Slovenska zaveza|Slovenskoj zavezi]], zbog čega je iz nje istupio:
Red 67:
{{izdvojeni citat|Na dan kapitulacije Italije sa jednom nepotpunom brigadom zatekao sam se u Sloveniji gde sam imao zadatak da uhvatim vezu sa Slovenačkim četnicima majora Novaka. [...] Moj put u Sloveniju nije urodio plodom, jer četnici majora Novaka nisu uspeli da dođu na određeno mjesto. Uzalud smo čitava dva dana tumarali po Sloveniji od sela do sela tražeći Novakove četnike, za koje nam niko ništa nije znao reći. Slom Italije i povlačenje njihove vojske iz Slovenije nateralo me je da prekinem traganje za slovenačkim četnicima i da se vratim na svoj teren, u svoje garnizone, koji su ostali oslabljeni pa sam se bojao da ih partizani ne unište.<ref>[https://znaci.org/00001/4_14_3_77.htm Izveštaj majora Vasilija Marovića od 17. februara 1944. komandantu zapadne Bosne o raspadu četničkih jedinica u Lici i Gorskom kotaru posle kapitulacije Italije i saradnji četnika i Nemaca]</ref>}}
 
Major Karl Novak obavještava Vrhovnu komandu JVuO 30. decembra 1943. da jugoslovenski ambasadorveleposlanik pri Svetoj stolici zahtijeva određenu svotu novca od emigrantske vlade u Londonu, kako bi se iz tog fonda finansirao vojvoda Jevđević i »akcija u Sloveniji«, te da bi taj novac trebalo predati Novaku:
{{izdvojeni citat|Ovdašnji poslanik kaže, da je ostao bez novaca i moli da javite Pretsedniku vlade da mu se pošalje veća suma za njegove potrebe. Molim da ovo javite vladi sa naznačenjem sume koju treba da preda meni. Ovo je vrlo hitno jer možemo biti otsečeni od Rima. Ja pomažem Aera, ali sam već i ja pri kraju sa sredstvima a poslanstvo mi ne daje novaca, dok ne dobije naređenje od vlade. Za akciju u Sloveniji trebam 1.000.000 lira mesečno. Kolben.<ref>[https://znaci.org/00001/4_14_3_58.htm Izvod iz knjige primljenih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 1. do 14. januara 1944. godine]</ref>}}
 
Prethodno, muMihailović je Mihailovićjavlja javioNovaku da je pozitivno odgovoreno na njegove ranije zahtjeve za slanjem novca, kao i da je unaprijeđen u čin potpukovnika:
{{izdvojeni citat|U Primorju preduzmite sve da oživite našu akciju, isto tako da se oživi akcija i u Slovenačkoj ali bez trzavica, jer u trzavicama nemožemo ništa uspeti. Vi ste proizvedeni u čin ppuk. Čestitam. Novac tražili smo da vam se isplati u poslanstvu. Ne bojte se ništa u pogledu neke hajke na vas kod mene. Radite i samo radite. U koliko budem našao kurira za Slovenačku to će biti u interesu zajedničkog rada. Dostavljajte nam što više vesti otuda.<ref>[https://www.znaci.org/00001/4_14_3_64.htm Izvod iz knjige poslatih depeša štaba Draže Mihailovića u vremenu od 24. decembra 1943. do 22. januara 1944. godine]</ref>}}
 
Red 76:
{{izdvojeni citat|Odred Mandića u katastrofalnoj materijalnoj situaciji. Pošto želim da ga upotrebim kao jezgro za novu akciju u Sloveniji, molim da izdejstvujete kod vlade najhitniju pošiljku novaca za mene preko Švajcarske i ovdašnjeg poslanstva. Hitno je, jer može biti dockan.<ref>Zbornik NOR-a, tom XIV, knjiga 3, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, str. 245.</ref>}}
 
Njemački obavještajni oficiri iz [[2. oklopna armija (Wehrmacht)|Druge oklopne armije]] su u decembru 1943. presreli komunikaciju između Jevđevića i Mihailovića, iz koje se vidi da se četnički komandant raspituje za stanje njegove organizacije na teritoriju Italije, zahtijevajući informaciju o mjestu boravka [[Mladen Žujović|Mladena Žujovića]] (pseudonim »Aćimović«):
{{izdvojeni citat|Vojvoda Jevđević je u Rimu i stupio je u tajni kontakt sa DM. DM je tražio izvještaj od vojvode Jevđevića o tome gdje se trenutno nalazi pukovnik Aćimović i da li je u kontaktu sa kapetanom Mandićem u Bolonji.<ref>[https://znaci.org/NARA/T316.php?broj=135&rec=313&roll=196 NARA, T313, Roll 196, frame no. 7456863.] ({{jez-njem|"Vojvode Jevdevic befindet sich in Rom und trat mit DM in geheime Verbindung. DM versuchte den Vojvoden Jevdevic um Meldung, wo sich Oberst Aćimović zur Zeit befinde und ob er mit Hptm. Mandić in Bologna in Verbindung stehen."}})</ref>}}
 
Red 82:
{{izdvojeni citat|Do sada niti u jednu akciju nisu išli naši bez br. 11, a najgore je to čuvanje pruge i raznih objekata. Inače sav rad i svi odnošaji su isti, kako sam Vas već pre obavestila. Part.[izanska] prop.[aganda] ga dobro iskorišćuje. Mnogo bolje bi bilo, da se radi pod Nedićevom firmom a ne pod Vašom. Znam dobro iz iskustva rada sa Kol. da je uvek pazio da ne padne ni najmanje senka na Vaše ime, jer se time šteti samoj stvari. Dočim svi ovde ne vode ništa računa o tome i A.[ero] se javno hvali kako ima veze sa Vama. Čak je Orlove dao četn.[icima] na šajkače, ali srećom možemo to sa br. 11 preprečiti. Dobro je što ste mu prebacili saradnju i vezu sa br. 11, jer i to javno trubi, pa će bar ljudi doznati, da ovo rade bez Vašeg odobrenja. [...] A.[era] najviše boli što su mu zapretili da ćete ga lišiti svih činova. To mu je najosetljivija tačka. Našao se otvoreno u nebranom grožđu — zbog Vas bi morao kidati veze, a sa br. 11 toliko se zapleo, da to ne ide lako. Da bi mene kaznio, straši me, da ćemo on, Kol.[ben] i ja u ropstvo, ako odu četn. od br. 11. Odgovorila sam mu da ćemo Kol. i ja sve rado žrtvovati što je u interesu naše stvari, a on neka pravovremeno strugne.<ref>[https://znaci.org/00001/4_14_4_1.htm Izveštaj Jovanke Krištof od 1. avgusta 1944. Draži Mihailoviću o stanju četnika u Istri, njihovoj saradnji sa nemačkim trupama i odnosima između nje i Dobrosava Jevđevića]</ref>}}
 
Krištof piše generalu Mihailoviću i 10. avgusta 1944. godine. UOna izvještajuu onaizvještaju tvrdi da je Novak pušten iz njemačkog zatvora (kada će saznati da je smijenjen sa položaja komandanta JVuO u Sloveniji od strane generala Mihailovića), kao i da je ozlojeđen otvorenom četničkom saradnjom sa okupatorom:
{{izdvojeni citat|Kolben se povratio 3 ov. meseca. Zgrozio se nad ovim radom. Nije mogao svega verovati kad su mu referisali oficiri i vojnici, dok nije neke stvari i na vlastite oči video. Mislim, da je dosta ako Vam kažem da stalno uzdiše i govori pri svakoj prilici: »Jadni Čiča, kako ga upropastiše, zar Vermaht i Gestapo, da predstavlja Čičinu vojsku.« Prebleđuje slušajući i gledajući ovo. 3. mu referiraše četnici da su dobili naređenje da moraju svi nacistički pozdravljati. A jučer se sam uverio da ima oficira, koji profaniraju našu uniformu, te u njoj putuju iz Postojne u Trst i daju povoda komun. za prop. Isti oficir Korać je tako i u Ab.[aciju] došao samo da je još imao natpis na rukavu i kapi »Lika« što po naređenju moraju svi u Postojni nositi. Ja sam ga napala zbog toga, a isto tako i Jovanovog brata, te su jučer svi na putu skinuli te sramotne natpise. Pošteni oficiri i četnici bili su sretni, da su našli nekoga, tko misli isto sa njima. Želeli bi da ih Kol. povede u ilegali, a naročito oni koji su bili u Primorskom odredu sa starim Kol. četn. Kolben je sad stvarno fizički vrlo slab, pošto je mnogo prepatio u zatvoru. Osim toga i moralno je ubit. Na putu iz zatvora morao se u Ljubljani 1 dan ustaviti. »Dobri prijatelji« su mu sa zadovoljstvom servirali, da je zbog nesposobnosti smenjen, a isto mu je i Aero saopštio, te da se niste brinuli za njega, već zabranili Jovanu, da se interesuje za njega. Boli ga ovakav postupak od Vas, pošto je radio iskreno i pošteno.<ref>[https://znaci.org/00001/4_14_4_21.htm Izveštaj Jovanke Krištof od 10. avgusta 1944. Draži Mihailoviću o stanju ličkih četnika u Istri, njihovoj saradnji sa Nemcima i ponašanju Dobrosava Jevđevića u vezi sa problemom vraćanja četnika u Liku]</ref>}}
 
Istog dana, i sâm Karl Novak se javlja Mihailoviću pismom, iz čijih se navodâ naslućuje da se nalazi u Trstu pod stalnim nadzorom [[Gestapo|njemačke obavještajne službe]]. (Od jeseni 1943. do proljeća 1945, Trst je bio administrativni centar [[Operativna zona Jadransko primorje|Operativne zone Jadransko primorje]]. Viši [[Schutzstaffel|SS]] i policijski vođa u Operativnoj zoni je bio ''[[Gruppenführer]]'' [[Odilo Globočnik]], odgovoran za smrt 2 miliona [[Jevreji|Jevreja]] u [[Operacija Reinhard|operaciji Reinhard]], kojom je komandovao.) U želji da se distancira od vojvode Jevđevića, Novak negira bilo kakvu vezu sa okupatorom, tvrdeći da je, nakon hapšenja u [[Beograd]]u, proveo pet mjeseci u njemačkom zatvoru. Karl Novak ne skriva svoje ogorčenje zbog smjenjivanja s komandnog položaja te vezâ Jevđevićevih četnika sa njemačkim okupacionim vlastima i Slovenskim domobranstvom. Potpukovnik Karl Novak razočarano zaključuje da je »Slovenačka sa Istrom i Primorjem verovatno izgubljena«:
{{izdvojeni citat|Ja sam zadovoljan što ste me oslobodili očajničkog posla oko spasavanja Slovenije, jer zaista nema nade na uspeh. Borio sam se 3 god. pod najtežim okolnostima za našu stvar i za Vas lično. Požnjeo sam samo nezahvalnost, mržnju i izdajstvo, a konačno i zatvor pod najtežim okolnostima. Sad nek i drugi pokažu šta znadu. Ja sam zaista uspeo skupiti 300 četnika, te se nadam da će mojim naslednicima uspeti doterati bar do istog broja....
 
Opšti utisak o ovdašnjem stanju i o stanju u Sloveniji je vrlo težak. Međusobno nepoverenje i intrigiranje je postalo pravilo. Lov za novcem i položajima je ogavan. Slov. četnici na terenu nikad ne vide svojih starešina. Četnici su potpuno zavisni od domobranaca. Neki odredi nose slovenačke mesto jugosl. oznake. Stari četnici su nezadovoljni, te jedva drže ljude na okupu. Sad se sveti što su svi samo rušili, što su moji ljudi mukom gradili.
Red 96:
Poslije rata, navodno je surađivao sa [[Ujedinjeno Kraljevstvo|britanskom]] obavještajnom službom, kao i sa [[Sjedinjene Američke Države|američkom]] [[CIA|Centralnom obavještajnom agencijom]] (CIA).
 
== Vidi jošPovezano ==
* [[Slovenski četnici]]
 
== IzvoriReference ==
{{Izvori}}
 
{{LifetimeŽivotni vijek|1905|1975|Novak, Karl}}
 
{{Normativna kontrola}}
[[Kategorija:Četnici u Drugom svjetskom ratu]]
[[Kategorija:Kvislinzi]]