Wikimedia Meta-Wiki

Стратегија/Покрет Викимедија/2017/Смер

< Strategy | Wikimedia movement | 2017
This page is a translated version of the page Strategy/Wikimedia movement/2017/Direction and the translation is 99% complete.
Other languages:
Стратегија покрета 2017
REPORTS
САЗНАЈТЕ
УЧЕСТВУЈТЕ
ОРГАНИЗУЈТЕ
ДОСЕГНИТЕ

У јануару 2017. године, ми, саставни део покрета Викимедије, започели смо амбициозну дискусију о нашој колективној будућности. Одлучили смо да размишљамо о прошлих шеснаест година заједно и замислимо утицај који можемо имати у свету у наредним деценијама. Наш циљ био је идентификовати заједнички стратешки смер који ће ујединити и инспирисати људе широм нашег покрета на путу до 2030. године и помоћи нам да доносимо одлуке.

Од дискусија на Викијима, до великих конференција, преко малих састанака, затим експертских интервјуа, дубоких истраживања итд.,[1] процес је био исцрпан, неуредан и фасцинантан. Није дуго требало да се потврди да је највећа снага Викимедијиног покрета талент, посвећеност и интегритет његових чланова. Свака успешна стратегија мора задовољити разноликост људи у нашим заједницама, укључујући наше посебне интересе, мотивације и доприносе. Неки од нас пишу енциклопедијске чланке. Неки од нас развијају софтвер. Неки од нас донирају новац, време или стручност. Неки тачне податке, изворе или медије. Неки организују догађаје, заговарају реформу ауторских права или ремиксују уметничка дела. Неке су организатори заједнице, едукатори или викигноми. Неки су само веома радознали људи. Неки од нас раде све горенаведено, и више.

Оно што нас повезује није оно шта радимо, него оно зашто то радимо.

Сви смо део овог покрета јер делимо веровање да слободно знање чини свет бољим местом. Свако људско биће заслужује приступ знању и има урођене капацитете да учествује у његовом стварању, одржавању и дељењу. За ово не сме да буде поговора.

Наш стратешки смер: Служба и правичност

До 2030, Викимедија ће постати кључна инфраструктура екосистема слободног знања, а моћи ће да нам се придружи свако ко дели нашу визију.

Ми, Викимедијини доприносиоци, заједнице и организације, стремићемо ка унапређењу света прикупљајући знања која у потпуности представљају људске разноликости, уједно стварајући службе и структуре које другима омогућавају да то знање користе.

Наставићемо да спроводимо мисију стварања садржаја као што смо радили и до сада, и још више од тога.

Знање на услузи: Да бисмо били на услузи нашим корисницима, постаћемо платформа која целом свету нуди отворено знање путем интерфејса и заједница. Креираћемо алате за савезнике и партнере да бисмо организовали и размењивали слободно знање и изван Викимедије. Наша инфраструктура ће омогућити и нама и другима да сакупљамо и користимо различите облике слободног, поузданог знања.

Правичност знања: Као друштвени покрет, улагаћемо своје напоре у циљу промовисања знања и заједница које су запостављене због привилегије структура моћи. Пожелећемо добродошлицу људима из свих сфера, у циљу изградње јаке и разнолике заједнице. Срушићемо друштвене, политичке и техничке баријере које спречавају људе да приступе и допринесу слободном знању.

Шта је следеће

У септембру 2017, објавићемо нашу намеру да заједно радимо у овој будућности. Ми ћемо се обавезати да у наредној фази ове дискусије учествујемо у доброј вери и да дођемо до договора пре Викиманије 2018. — о улогама, одговорностима и организационим стратегијама које нам омогућавају да реализујемо ту будућност.

Ми ћемо се обавезати да ћемо потребе свог покрета ставити изнад нас и пронаћи структуре, процесе и ресурсе за свој покрет који нам омогућавају да се најбоље крећемо према свом заједничком смеру.


Образложење: Зашто се крећемо у овом стратешком смеру

Аспирације: Оно што сви желимо

Наша колективна авантура започела је као експеримент: простор за израду нацрта где свако може да допринес информацијама за укључивање у слободну енциклопедију коју су прегледали стручњаци.[2] Википедија је ускоро постала много више од приче о пореклу, а данас је многи сматрају као извор информација[3] чија је улога да сакупља знање.[4] Викимедијске заједнице сада представљају идеале слободе информисања и друштвеног напретка подстакнутог слободним знањем за све.[5][6] Визија покрета Викимедија описује овај проширени поглед добро: „свет у којем баш свако људско биће слободно може да дели суму свег знања”.[7] Осим енциклопедије, наша заједничка тежња има три компоненте: стварање тела знања које је свеобухватно, поуздано и високог квалитета; споровођење овога на партиципативан начин, отворено за све; и ангажовање свих људи широм света.

Снага Викимедије: Оно што не треба да се мења

Првобитна премиса Викимедије је да знање изграђују људи који су и сами основ за заједнице.[8] Добронамерна сарадња је најбољи начин на који знамо да створимо знање високе поузданости и квалитета, а то је у темељу културе Викимедије.[9] Идеја да свако може уредити је толико радикална да се шалимо да може радити само у пракси, не и у теорији.[10] Ипак, ради у пракси: Оно што смо постигли у првих 16 година постојања показује успех Овог приступа. Заједнице Викимедије су могле да од ничега дођу до милиона страница, медијских датотека и ставки података — на стотинама језика.[11] Ван мреже, заједнице се самоорганизују у групама и напредују у напорима покрета широм света. Сви ови приступи су снага које се мора очувати.

Границе Викимедије: Шта треба да побољшамо

Још увек смо далеко од сакупљања суме свег знања. Већина садржаја који смо створили је у облику по форми дугих чланака и слика из енциклопедије,$ref12 чиме је изостављено много друге врсте знања. Наше садашње заједнице не представљају разноликост људске популације,$ref13 највише по питању пола.$ref13 Овај недостатак представништва и диверзитета створио је празнине знања[12][13] и системске предрасуде.[14] Читаоци често доводе у питање поузданост садржаја који стварамо,[15] јер наводно није поздано тачан, свеобухватан, неутралан — или зато што не разумеју како се производи, и од кога.[16]

У смислу сарадње, придруживање и учествовање у заједницама Викимедије може бити изазовно.[17] Мала препрека уласка из наших раних година сада постаје непремостива за многе нове учеснике. Неке заједнице, културе и мањине су претрпеле ову искљученост више од других.$ref20 Токсично понашање и узнемиравање имало је негативан утицај на учествовање у нашим пројектима. Наш успех је створио потребу за огромном количином одржавања и праћења,$ref21 а овим изазовима смо приступили уз помоћ инструмената и праксе због којих су одустали добронамерни чланови заједнице.[18] Друге врсте доприноса изван уређивања нису препознати као једнако вредне,[19] а структуре нашег покрета су често нетранспарентне или централизоване, са високим препрекама за улазак.$ref24

Осим Викимедије: Шта ће се променити око нас

Поред унутрашњих изазова у покрету Викимедија, постоје и многи спољни фактори које морамо узети у обзир како бисмо планирали будућност. Многи читаоци сада очекују мултимедијалне формате изван текста и слика.[20] Људи желе садржај који је у реалном времену и визуелан, те који подржава друштвену поделу и разговор.[21] Постоје и могућности да Викимедија попуни празнину у образовању,[22][23] нудећи материјале за учење и заједнице.[24]

Популације које служе такође ће се променити: у наредних 15 година, језици који ће бити највише говорени су пре свега они који тренутно немају добар садржај и јаке викимедијске заједнице.[25] Слично томе, становништво ће највише порасти у подручјима у којима Викимедија тренутно има најмање корисника, као што су Африка и Океанија.[26] Тренутном стопом напретка, за земље са ниским приходима требаће 83 године да унапреде свој просечни ниво школовања од основне школе до средње школе.$ref32 Исти региони су суочени са најгорим ограничењима за слободу приступа информацијама онлајн.[27]

Технологија ће се драматично променити: Аутоматизација (нарочито машинско учење и превођење) мења начин на који људи производе садржај.[28] Технологија такође може помоћи у нуђењу више релевантног, персонализованог, поузданог садржаја,[29] али га пажљиво треба развити.[30][31] Како се технологија шири кроз сваки аспект наших живота, инфраструктура Викимедије мора бити у стању да комуницира лако са другим повезаним системима.[32]

Још праведнија и увезанија будућност

Викимедија мора да настави са пружањем чврсте инфраструктуре где људи могу да сакупљају и користе слободно, поуздано знање. Морамо да наставимо с писањем енциклопедијских чланака, развијањем софтвера, донирањем новца, одржавањем података, мешањем радова или свиме од наведеног. Наставићемо да радимо ово без обзира на смер који одаберемо.

У нашој сржи, увек смо били социо-технички систем: наш колективни успех је постао могућ уз људе и помоћу технологије. Ово је начин на који документујемо и разумевамо свој свет заједно.

Позивамо свакога и допуштамо свакоме да учествује једнако, али у пракси нема баш свако исту шансу да допринесе. Да би се избегли пропусти и системске предрасуде, морамо у обзир узети и људски контекст. Да би се створио тачан и неутралан садржај, неопходан нам је правичан приступ и партиципација. Потребни су нам социјални и технички системи који избегавају очување структуралне неједнакости. Потребне су нам гостољубиве заједнице које воде одрживости и једнаком представљању. Морамо да се суочимо са неједнакостима приступу и доприношењу, било да је њихов узрок друштвени, политички или технички. Као друштвени покрет, ми морамо да имамо правичност знања.

Али ми нисмо само друштвени покрет. Ми смо такође колекција веб-сајтова које користе стотине милиона људи. Многи читаоци цене Викимедију не само због социјалних идеала, него и због употребљивости. Корисност, глобални домашај, као и велика аудијенција платформе Викимедије, дају нам легитимитет и кредибилитет. Омогућавају нам да радимо са партнерима, састајемо се са савезницима, те утичемо на политику.

Као платформа, ми морамо да трансформишемо своје структуре тако да исте подржавају нове формате, нове интерфејсе и нове врсте знања. Имамо стратешку могућност да идемо даље и понудимо ову платформу као услугу другим институцијама, ван Викимедије. У свету који постаје више и више увезан, изградња инфраструктуре за знање с правом другима ствара интересовање у наш успех. Овако осигуравамо своје место у већој мрежи знања и постајемо есенцијални део истога. Као услуга за кориснике, ми треба да градимо платформу знања или, у жаргону, омогућавамо знање као услугу.

Људи чине Викимедију могућом. Платформе чине Викимедију моћном. Комбинација принципа правичност знања и знање као услуга стратешки је избор који у обзир узима како наш покрет може да расте и има највише утицаја и у друштвеном и у техничком аспекту. Овако се фокусирамо својим напорима док прихватамо своју двојну улогу као платформе и друштвеног покрета.

Овако ће, до 2030, Викимедија постати есенцијална инфраструктура мреже слободног знања, а свако ко дели нашу посвећеност моћи ће да нам се придружи.

Импликације: Наша дестинација до 2030.

Ми ћемо унапредити свој свет помоћу знања.

Слободно дељење знања је по природи чин доброте, било да је према самом појединцу или према осталима. Дељење знања може да буде мотивисано великим идеалима светског мира,[33] сном о омогућавању образовања за све,[34] хуманистичким вредностима, или жељом документовања нечијих хобија.

Небитно који су мотиви, знање игра критичну улогу у људском напретку. Стремећи ка знању које тачно представља наш свет, доприносимо бољем разумевању света и нас самих.

Наставићемо са својом мисијом стварања садржаја као што смо радили и у прошлости.

Многи од наших напора ће користити корисницима и пројектима подједнако. Наставићемо са компилацијом и коришћењем садржаја као што смо радили и у прошлости. Наставићемо са својом посвећеношћу пружања корисних информација које су поуздане, тачне и релевантне за кориснике.

Знање као услуга: Платформа која служи отвореном знању свету преко више интерфејса и заједница

Наша отвореност ће осигурати да су нам одлуке правичне, да се можемо ослонити једни на друге, те да делујемо у јавном интересу. Наши системи ће пратити еволуцију технологије. Трансформисаћемо своје платформе да раде на више дигиталних формата, уређаја и интефејса. Дистрибуисана структура наших мрежа помоћи ће нам да га прилагодимо локалном контексту.

Ми ћемо правити алате за савезнике и партнере да бисмо организовали и размењивали слободно знање ван Викимедије.

Ми ћемо наставити да градимо инфраструктуру за слободно знање у нашим заједницама. Ићи ћемо даље нудећи је као услугу другима у мрежи знања. Наставићемо да градимо партнерства која ће нам омогућити да развијемо знање које не можемо да створимо сами.

Наша инфраструктура ће омогућити и нама и другима да сакупљају и користе различите облике слободног, поузданог знања.

Ми ћемо изградити техничку инфраструктуру која ће нам омогућити да сакупљамо слободно знање у свим облицима и језицима. Користићемо своју позицију као вође у екосистему знања да бисмо унапредили своје идеале слободе и правичности. Изградићемо техничке структуре и друштвене уговоре који ће нам омогућити да верујемо у ново знање које се компилира. Фокусираћемо се на високо структурисане информације за олакшавање и поновну употребу истог у разним контекстима.

Правичност знања: Знање и заједнице које су изостављене нашим структурама моћи и привилегијама

Стремићемо ка супротстављању структуралним неједнакостима да би се осигурала праведна репрезентација знања и људи у покрету Викимедија. Значајно ћемо циљати на смањивање јаза полова у нашем покрету. Наше одлуке о производима и програмима ће да буду засноване на праведној дистрибуцији ресурса. Наше структуре и управљање ће да се ослањају на правично учествовање људи широм наших покрета. Проширићемо присуство Викимедије на глобално, са посебним фокусом на неопслужене заједнице, као што су индустријализоване нације и региони света, као што је Азија, Африка, Средњи Исток и Латинска Америка.

Ми ћемо пожелети добродошлицу људима с небитно каквом познадином да бисмо изградили јаке и разнолике заједнице.

Створићемо културу гостопримства где је допринос пријатан и награђен. Подржаваћемо било кога ко жели да доприноси с добром намером. Практиковаћемо учтиву сарадњу и здраву дискусију. Позиваћемо људе да се прикључе нашем покрету независно од њихове позадине, језика, географије, етницитета, прихода, образовања, родног идентитета, сексуалне оријентације, религије, годишта и осталог. Дефиниција заједнице ће обухватати више улога које играмо да бисмо унапредили слободно и отворено знање, од уредника до донора, до организатора и више.

Ми ћемо срушити друштвене, политичке и техничке баријере које спречавају људе од приступања и доприношења слободном знању.

Радићемо на осигуравању да слободно знање буде доступно где год има људи. Заузећемо став против цензуре, контроле и дезинформација. Бранићемо приватност својих корисника и оних који доприносе. Гајићемо окружење у којем ће свако моћи да доприноси сигурно, без узнемиравања других и предрасуда. Бићемо водећи адвокат и партнер за повећавање стварања, одржавања и ширења слободног и отвореног знања.

Напомене и референце

  1. ↑ Апендикс: Позадина и процес
  2. ↑ w:Историја Википедије и њене референце
  3. ↑ Извештај о синтези нових гласова (јул 2017): Хаб за информације
  4. ↑ „Википедија би требало да игра активну улогу у очувању знања.” Извештај о синтези нових гласова (јул 2017): Улога Википедије у будућности
  5. ↑ Зашто стварати слободно знање? Извештај о открићима стратегије покрета.
  6. ↑ „Википедија би требало да има активну улогу у ширењу истинитог знања за јавно добро.” Извештај о синтези нових гласова (јул 2017): Улога Википедије у будућности
  7. ↑ "Визија - Meta". meta.wikimedia.org. Retrieved 2017-07-27. 
  8. ↑ „Викимедијанци верују да је покрет изграђен око посвећене заједнице читалаца, уредника и организација који су нас довели тамо где смо данас.” Извештај о синтези циклуса 2 (скица)] (draft)
  9. ↑ Reagle, Joseph (2010). Good faith collaboration : the culture of Wikipedia. Cambridge, Mass.: MIT Press. ISBN 9780262014472. 
  10. ↑ Ryokas, Miikka: „As the popular joke goes, 'The problem with Wikipedia is that it only works in practice. In theory, it can never work.'” Cohen, Noam (2007-04-23). "The Latest on Virginia Tech, From Wikipedia". The New York Times (in en-US). ISSN 0362-4331. Retrieved 2017-07-26. 
  11. ↑ "Wikistats: Wikimedia Statistics". stats.wikimedia.org. Retrieved 2017-08-04. 
  12. ↑ „Недостатак локално релевантног садржаја је велики изазов у Африци.” Извештај о синтези нових гласова (јул 2017): Изазови за Викимедију
  13. ↑ Пропусти у знању и предрасуде су изгласани као главни приоритет покрета на Викимедијиној конференцији 2017, којој је присуствовало 350 људи из 70 земаља, представници око 90 чланица, организација, одбора и других група. Wikimedia Conference 2017/Documentation/Movement Strategy track/Day 3
  14. ↑ „У многим регионима (нарочито тамо где је свест о Викимедији нижа), људи у великој мери желе и вреднују садржај који говори о њиховом локалном контексту и стварности, али се боре да га пронађу како онлајн тако и офлајн. Да би се подржао развој овог садржаја и ублажио западњачки бијас, покрет треба побољшати или проширити његове дефиниције знања.” Апендикс: Где иде свет: Узорак 4
  15. ↑ „Отворена платформа Википедије изазива људе да доводе у питање њену истинитост и веродостојност.” Извештај о синтези нових гласова (јул 2017): Изазови за Викимедију
  16. ↑ „Неповерење у Википедију је научена перцепција. То произилази из недостатка јасноће о томе шта су производи и како је њихов садржај развијан.” Апендикс: Где иде свет: Узорак 11
  17. ↑ „Многи нови у покрету сматрају да су тренутне баријере за улазак превисоке. Уочена култура ексклузивности и недостатак подршке новајлијама су демотивирајући.” Апендикс: Где иде свет: Узорак 7
  18. ↑ Halfaker, Aaron; Geiger, R. Stuart; Morgan, Jonathan T.; Riedl, John (2013-05-01). "The Rise and Decline of an Open Collaboration System: How Wikipedia’s Reaction to Popularity Is Causing Its Decline" (PDF). American Behavioral Scientist 57 (5): 664–688. ISSN 0002-7642. doi:10.1177/0002764212469365. 
  19. ↑ „Тренутне норме око доприноса су усмерене ка уском скупу функција (на пример, доминира уређивање). Људи са различитим позадинама и вештинама желе да допринесу вредности на различите начине, а покрет би им помогао тиме што ће им пружити подршку.” Апендикс: Где иде свет: Узорак 8
  20. ↑ „Визуелно, реално и друштвено нису само фразе; истраживања су открила да су то карактеристике платформи садржаја које млади све више воле.” Ревидирани резиме кључних могућности и налазака: Индонезија и Бразил
  21. ↑ „Понашања, жеље и очекивања за садржај се мењају. Људи све више желе садржај који је у реалном времену и визуелан и који подржава друштвено дељење и конверзацију.” Апендикс: Где иде свет: Узорак 5
  22. ↑ „Образовни системи који подбацију широм света су довели људе да траже алтернативне начине за учење. Као резултат тога, појавиле су се многе иновативне платформе за информисање и учење, али сви они и даље требају базу квалитетног садржаја.” Апендикс: Где иде свет: Узорак 14
  23. ↑ „Унапређење образовања” је била главна тема која се појавила од првог циклуса заједничких дискусија, посебно на Викимедијиној конференцији 2017, где је ово проглашено трећим најважнијим приоритетом за покрет. Wikimedia Conference 2017/Documentation/Movement Strategy track/Day 3
  24. ↑ „Викимедија има прилику да изгради страствену заједницу која не само да производи знање, већ и помаже људима да уче — радећи с различитим партнерима и стручњацима из многих области, кураторима и амбасадорима.” Апендикс: Где иде свет: Узорак 10
  25. ↑ „Доминантни језици будућности су, углавном, не они где Викимедија води у обиму садржаја или величини заједнице.” Appendix: Where the world is going: Pattern 3
  26. ↑ „У наредних 15 година, највећи раст становништва се очекује у регионима (нпр. Африка, Океанија) где Викимедија тренутно има најмањи домашај. Да би служио сваком човеку, покрет мора посветити већу пажњу на то како служи овим подручјима.” Апендикс: Где иде свет: Узорак 1
  27. ↑ "Freedom House". freedomhouse.org. Retrieved 2017-08-04. 
  28. ↑ „Технологија може бити у могућности да помогне у многим функцијама које тренутно раде уредници. Аутоматизација (посебно у вези са машинским учењем и превођењем) брзо мења начин на који се садржај производи. Ово отвара прилике за тренутне чланове заједнице да пронађу друге начине за доприношење.” Апендикс: Где иде свет: Узорак 9
  29. ↑ „Технолошке иновације (нпр. АИ, машинско превођење, структурисани подаци) могу помоћи у одржавању и пружању релевантног, персонализованог, поузданог садржаја.” Апендикс: Где иде свет: Узорак 18
  30. ↑ „Развијање и коришћење технологија на социјално праведан и конструктиван начин — и спречавање ненамерних негативних последица — захтева промишљено вођство и техничку будност.” Апендикс: Где иде свет: Узорак 19
  31. ↑ „Покрет треба пажљиво користити АИ и машинско учење како би помогао у повећању квалитета и приступачности. Општи приказ Викимедијанаца је да треба одржати нашу заједницу — први фокус, и користити АИ и друге технологије како би смањили шаблонски досадан напоран рад који узима доста времена — не заменити волонтере већ побољшати квалитет и олакшати уређивање.” Извештај о синтези циклуса 2
  32. ↑ „Нове технологије револуционизују како су платформе дефинисане и коришћене. Најутицајније технологије биће оне које удаљавају од техничке инфраструктуре до платформе за омогућавање екосистема.” Апендикс: Где иде свет: Узорак 15
  33. ↑ "IFLA -- Internet Manifesto 2014". www.ifla.org. International Federation of Library Associations and Institutions. 2014. Retrieved 2017-08-18. Слобода приступа информацијама и слобода изражавања есенцијални су за једнакост, глобално разумевање и мир. 
  34. ↑ Universal Declaration of Human Rights. United Nations General Assembly. Свако има право на образовање. 
Retrieved from "https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Strategy/Wikimedia_movement/2017/Direction/sr&oldid=27599849"